Kultura drugačija

Andrea Mernjik tvrdi da je budućnost dizajna u begu od brzih rešenja

D izajn je prisutan u svakom delu naših života. To je umetnost i veština koja oblikuje naše domove, naša radna mesta. Čak i vlastiti život dizajniramo. Dajemo mu crte, obrise, boje, oblike, teksturu, mirise. Baš kao i u procesu  donošenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje nečega. I to je najjednostavnija definicija dizajna. Precizno se definiše kao dosezanje cilja unutar ograničenja.

Dizajn je u poslovanju ključan za uspeh. Dobar dizajn se fokusira na korisnika, kombinujući estetiku sa ekonomskim i praktičnim parametrima, što u prevodu znači realizaciju inovativne ideje ili briljantnosti. Briljatna rešenja ne treba mešati sa neukusnim dizajnom a toga ima napretek. No ukusi se razlikuju i zarad svetskog mira nipošto u društvu ne raspravljate o dobrom, odnosno lošem dizajnu.

Trendovi u dizajnu, posebno web, koji su bili prognozirani za 2017. su svakako ohrabruju, jer nude širok spektar dizajnerskih rešenja.

Minimalizam, autentičnost fotografija, živopisne boje i ručno rađene ilustracije su svakako u trendu ove godine, no verovatno će biti i u budućnosti.

Barem ručno rađene ilustracije, autentične fotografije i živopisne boje bi trebalo da ostanu na dizajnerskom meniju, jer uvek treba poštovati i promovisati ručni rad, negovati životni optimizam i autentičnosti života. Dizajn kao krucijalna alatka u reklami upravo time što će zadržati ove elemente može biti odličan promoter novog optimizma u svetu.

Vizuelna definicija dizajna A. Mernjik (autorka: Andrea Mernjik – www.behance.net)

Grafički dizajn je umetnost

„S avremenom čoveku, usled sve brže i jednostavnije dostupnosti informacija, putem velikog broja medija, trendovi sa drugog kraja sveta dostupni su odmah i u svakom trenutku, a neretko čak i ne prepoznaje njihovo prisustvo i uticaj. Ovakvo plasirane, odnosno nametnute ideje odraz su savremenog društva, stvaralaštva i dizajna. Dok smo se u istoriji susretali sa umetnošću koja odražava duh zajednice i teritorije u kojoj nastaje, danas smo sve češće svedoci jednog globalnog stila, „trenda“ koji se ogleda u najvećem broju umetničke produkcije i proizvoda,“ kaže mlada grafička dizajnerka Andrea Mernjik (1990) iz Novog Sada.

Andrea sa živopisnom crvenom bojom

Na prihvaćanje grafičkog dizajna kao značajne grane umetnosti skreće pažnju i Andrea i dodaje da estetska dimenzija i industrijskih i zanatskih proizvoda, postaje najvažniji element, koji neretko odražava tokove mode i popularne stilove.

„Često menjanje i intervenisanje na samim ambalažama proizvoda, radi poboljšavanja i proširivanja njihove funkcije, jedna je od mogućnosti koju nam pružaju savremene tehnologije štampe. Nove vrste štampe i mogućnosti dorade ambalaže, pružila je dizajnerima ambalaže mogućnost za inovativna rešenja koja se veoma brzo mogu pretvoriti u gotov proizvod, usled ubrzanog procesa štampe, a sve veći broj štamparija uticao je i na smanjivanje cene štampe, što dalje omogućava često menjanje ambalaže,“ – objašnjava mlada dizajnerka.

Hiperprodukcija dizajna i proizvodnje novih ambalaža ozbiljno je uticala na postojanje mita o srazmernosti cena i kvaliteta proizvoda, a takođe i na  mit o srazmernosti dizajna pakovanja i kvaliteta.

Ali ona ujedno i upozorava na jednu bitnu činjenicu koja je došla do izražaja sa digitalnom revolucijom: „Iako se čini da ova pojava ide u korist dizajneru, pružajući mu bezbroj mogućnosti da svoju ideju pretvori u gotov proizvod, sa druge strane ona stvara presiju da uvek mora biti korak ispred konkurencije i kreira  nešto što potrošač još nije video. Hiperprodukcija dizajna i proizvodnje novih ambalaža ozbiljno je uticala na postojanje mita o srazmernosti cena i kvaliteta proizvoda, a takođe i na  mit o srazmernosti dizajna pakovanja i kvaliteta.“

Šta je iza reklame i dizajna?

R eklama i oglasi budućnosti dakle prevazilaze svoje standardne okvire. „Osim klasične novinske, radijske, televizijske reklame, plakata, oglasa, bilborda i sl., svedoci smo jeftinijih a zasigurno i efektnijih reklama putem interneta, socijalnih mreža, telefona (sms poruka)… Novi mediji su reklamu učinili lako dostupnom svojoj najvećoj ciljnoj grupi – srednjoj klasi, koja teži da dostigne viši nivo, poboljša svoj društveni status, pronalazeći svoje uzore i idole u višim društvenim slojevima. Reklamni kreativni spektakl, baziran na detaljnom ispitivanju želja i stavova potencijalnih potrošača, baziran je na jednostavnom dizajnu, prostim elementima, najčešće u vidu trenutno „popularnog“ vizuelnog stila, sa lako razumljivom i obavezno kratkom porukom, koja u prvi plan stavlja taj određeni proizvod kao jedini mogući način ostvarenja njihovih želja i ciljeva,“ naglašava Mernjikova.

O Andreji i njenom radu više na ovom linku.

„Istovremeno smo svedoci toga da savremena likovna umetnost i produkcija postaje apstraktna, neobična, nekonvencionalna, drugačija i samim tim nedovoljno razumljiva prosečnom posmatraču – dakle, neprihvatljiva,“ – objašnjava Mernjikova. “ Sa druge strane reklama postaje univerzalna, svedena, jednostavna, spušta se na nivo očekvianja prosečnog pojedinca. Umetnik se zato sve češće obraća publici putem reklame, a otvoreni prostori, velike površine bilborda, ulica, neočekivana mesta postaju izazovniji od galerija i muzeja. Svetleće reklame, stakleni izlozi, veliki plakati i fotografije na fasadama, postaju savremene galerije.“

Delić Andrejinog rada

Da li su onda grafički dizajneri umetnici? Struka, akademska zajednica i sami umetnici sigurno imaju više odgovora na ovo pitanje. Andrea Mernjik smatra da prihvatanje reklame kao jedne vrste umetnosti se postiže i čestim izložbama plakata koje se organizuju u muzejima i galerijama, a dodeljuju se i nagrade za najbolje i najkreativnije reklame i priznanja najuspešnijim marketinškim agencijama. „Na ovakav način se ujedno i dizajneri motivišu da stvaraju kreativnija i promišljenija rešanja,“ kaže dizajnerka Andrea.

Savremeni umetnik i dizajner, svakodnevno mora pratiti globalne trendove, inovacije u oblasti tehnologije štampe, medija, hraniti svoju kreativnost kvalitetnim vizuelnim produktima, neprestano učiti, istraživati i stvarati, da bi izbegao monotoniju savremenog globalnog trenda, da ne bi skliznuo u zamku prilagođavanaj i podređivanja željama publike, već se izvežbao i osnažio u pružanju mudrog, inovativnog i originalnog rešenja. Jer dizajn mora opravdati svoju ulogu umetnosti budućnosti.

I dolazimo do srži odgovora na pitanje kakvu budućnost možemo prognozirati za dizajn. Andrea Mernjik je svesna odgovornosti koju grafički dizajneri imaju tvrdi:

„Ovakav savremen koncept umetnosti i dizajna daje njenim tvorcima veliki zadatak – da pobegnu od „brzog i prostog“ dizajna, svakodnevno preispituju mogućnosti tehnologije i produkcije, ne osvrćući se na želje potrošača, već da svojim delima, kreativnošću i stvaralaštvom zapravo oni budu ti koji utiču na svest publike i na taj način opravdaju titulu koja im je data – kao najznačajnija grana umetnosti savremenog doba, ali i budućnosti,“ – kaže mlada dizajnerka i za kraj zaokružuje svoj stav o budućnosti dizajna:

„Dakle, savremeni umetnik i dizajner, svakodnevno mora pratiti globalne trendove, inovacije u oblasti tehnologije štampe, medija, hraniti svoju kreativnost kvalitetnim vizuelnim produktima, neprestano učiti, istraživati i stvarati, da bi izbegao monotoniju savremenog globalnog trenda, da ne bi skliznuo u zamku prilagođavanaj i podređivanja željama publike, već se izvežbao i osnažio u pružanju mudrog, inovativnog i originalnog rešenja. Jer dizajn mora opravdati svoju ulogu umetnosti budućnosti.“

 

Fotografije i ilustracije iz ovog članka jesu vlasništvo sagovornice Andreje Mernjik i njoj pripadaju sva prava.

About the author

Avatar

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

1

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST

PARTNERI

Newsletter Storyteller





Instagram