Search and Hit Enter

Apciklirani novčanici superheroine Nine Stefanije Blažević sa jakom humanom i ekološkom porukom

Novosađanka Nina Stefanija Blažević je savremena superheroina, koja svojim umetničko-zanatskim proizvodima spasava planetu Zemlju. Ona u svojoj radionici za izradu ukrasnih proizvoda od papira i kartona Nezaborav kroz apciklažu materijalima od već upotrebljenih i zaboravljenih proizvoda udiše novi život sa šarmantnim umetničkim tonom i na taj način smanjuje proizvodnju otpada.

Iako zvuči nepoznato, proces apciklaže je poznat od davnina. Štedljive domaćice bilo gde pod suncem umele su itekako da apcikliraju, počevši recimo od korišćenja starih potkošulja za pranje podova, kaže Nina Stefanija iz Nezaborava za Storyteller.

Šta je Nezaborav?

„Moj glavni proizvod su apciklirani tetrapak novčanici. Do same reči, odnosno naziva Nezaborav sam došla slušajući Unforgettable, meni jednu od najlepših jazz numera u bilo kom izvođenju od Net King Kola na ovamo, mnogo pre novčanika, dok sam pokušavala da smislim nadimak za jedan art forum. Ono je plutalo naokolo u stvarima koje sam radila, dok se nije skrasilo na mojim novčanicima, što u kontekstu apciklaže kojom se bavim potpuno ima smisla.“

Nezaborav i nezaboravni novčanici Nine Stefanije Blažević / Foto: iz arhive N. S. B.

Kakav je način izrade metodom upcycling, apciklažom – šta to znači?

Apciklaža (eng. upcycling) za razliku od reciklaže podrazumeva korišćenje predmeta i resursa koji su već upotrebljavani i kao takvi izgubili svoju funkciju zbog potrošnosti ili oštećenja. Kreativnom i umetničkom obradom ovakvi predmeti mogu dobiti novi život i namenu. Upotrebom starih kartonskih pakovanja sokova ili mleka u kombinciji sa stranicama starih, oštećenih stripova, malo selotejpa i puno ljubavi nastaju sasvim novi i neponovljivi, ručno rađeni apciklirani eco friendly i vegan friendly Nezaborav novčanici. Apciklaža nije nova stvar, samo je sada praksa koja ima novo ime.  Štedljive domaćice bilo gde pod suncem umele su itekako da apcikliraju, počevši recimo od korišćenja starih potkošulja za pranje podova. A nama danas apciklaža može biti jedno od rešenja za smanjenje količine otpada koji pravimo kao vrsta. Ponovna upotreba stvari ili upotreba starih stvari na novi način, uz zero waste pokret  trenutno je jedna od osnovnih ekoloških filozofija, ali i pravaca delanja.“

Od kada se bavite ovim nesvakidašnjim ručnim radom, odnosno kreativnim zanatom i zašto radite upravo ovo?

„Konkretno pravljenjem apcikliranih tetrapak novčanika bavim se od 2013. godine, kada sam počela i da ih pokazujem javnosti na svojoj stranici i izlažem po različitim sajmovima rukotvorina. Ali samo to stvaranje predstavlja sintezu raznih zanata i veština kojima sam baratala i igrala se. Oprobala sam se naravno i u dekupažu i pravljenju nakita, crtanju po svemu i svačemu, znam da šijem i poznajem osnove grafičkog dizajna… Sve je to pomalo doprinelo da u novčanicima od tetrapaka vidim priliku da se izrazim tačno onako kako ja želim. Prvo apciklaža u svojoj osnovi ima ekološke i plemenite vrednosti, kreativnost i humanost nasuprot konzumerizmu i hladnoj masovnoj proizvodnji. S obzirom na to da se radi o ručnom radu, tu ima mnogo domišljatosti, rešavanja problema, individualnosti. Izazovno je. Verujem da je rad rukama terapeutski i oslobađajući i kao takav uvek je bio važan deo mog života. Prvi put kada sam videla kako se od tetrapaka pravi novčanik pomislila sam da mi treba jedan takav i da je to prilika da ga obučem baš onako kako ja želim. Veliki sam geek za superheroje i to je bila prilika da imam superherojski popkulturni novčanik kakav niko nema. Opet individualnost… :-)“

Nezaborav: Superherojski popkulturni umetničko-zanatski proizvodi / Foto: iz arhive N. S.B.

Šta sve pravite u svojoj radionici?

„U radionici trenutno najviše od svega apciklažom pravim novčanike i papirnu galanteriju, kako je ja zovem dispenzere za higijenske kesice za kućne ljubimce, torbice i neki cegeri su u planu, ali me privlače i teraju na eksperimentisanje i druge vrste kreativne upotrebe papira i pravljenja papirnih ukrasa. Bavim se izradom ukrasa i slika metodom papercutting-a – isecanja papira, što je u načelu najbliže izradi kolaža, slaganjem slojeva slika od smisleno isečenih papirnih oblika i 3D papirnih elemenata. To je prilika da uz zanat radim i nešto što naginje umetnosti i vrlo ličnom likovnom izražavanju.“

Da li ljudi kupuju, da li se interesuju za vaše proizvode?

„Ljudi se svakako zanimaju i pokazuju interesovanje, iako i dalje smatram, treba uraditi mnogo da bi sama ideja koja stoji iza novčanika doprla do što većeg broja ljudi. Upoznavanje ljudi sa vrednostima koje stoje iza nekog proizvoda utiče na njihovu prijemčivost da ga kupe, tj. priušte sebi.  Uvek mi je drago kada neko pokaže interesovanje,  a naravno još draže mi je kada je neko u prilici da podrži moj rad kupovinom mojih proizvoda.Volim i kada me samo preporuče jer je to još jedan od načina da do ljudi dopre čudna reč kao što je apciklaža, te da saznaju da se razlikuje od reči reciklaža.“

Nedavno ste se registrovali i kao preduzetnica. Kakva su vaša iskustva u preduzetničkim vodama, šta je super u njima, a šta manje super?

Preduzetništvo, iako zanat za sebe i to vrlo zahtevan, za mene je super. Ono što vidim kao vrline skoro da su istovremeno i mane, ili blaže rečeno, manje super osobine celog poduhvata. Ono traži posvećenost, samodisciplinu, kontinuirano ulaganje volje, želje, rada i resursa i na kraju traži jedno veliko strpljenje dok čekamo da semenke rada i ideja izniknu u stabilan biznis. Istovremeno daje krila strasti i čini da mi nije žao niti jednog uloženog trenutka, niti živaca. Raditi za sebe je jedna od najlepših stvari, najlepših mogućnosti koje imamo, ma kako tržišno ili administrativno izazovno bilo. Dobiješ priliku da gradiš i sebe i svoj posao, svakog dana iz početka, onakvim kakav želiš da budeš, trudeći se da budeš najviše od onoga što možeš. Uvek naučiš da možeš nešto drugačije i bolje i trudiš se da to tako i bude.“


Nina Stefanija Blažević: „Upoznavanje ljudi sa vrednostima koje stoje iza nekog proizvoda utiče na njihovu prijemčivost da ga kupe, tj. priušte sebi.“ / Foto: iz arhive N.S.B.

Ali vi niste samo nesvakidašnja kreatorka novčanika, vi ste i dobar poznavalac strip umetnosti.

„Uh, znanje imena, naslova, likova, ne znam da li je to zaista poznavanje stripa… Veliki poznavaoci strip umetnosti za mene su ljudi koji se bave stripom i žive od njega, autori, umetnici koji stvaraju stripove i svojim radom pokazuju da vrlo dobro poznaju one koji su bili pre njih, šta su tendencije danas, ali i ostavljaju zadatak onima nakon sebe. 🙂 Sebe više vidim kao strip obožavaoca različitih stilova i senzibliteta koji sebi može da dozvoli da ga kroz to carstvo vode hir i krajnje subjektivna naklonost temi ili žanru i sl. Ima mnogo vrsta stripa i stepena komercijalnosti, ali dok god predstavlja medij koji autoru daje priliku da uputi neku poruku svetu kroz vlastiti izraz – strip je umetnost. Ako ne računam Mikijeve almanahe i Hogara Strašnog, sa ozbiljnim čitanjem stripova i bavljenjem stripom počela sam relativno kasno. Trebalo je mnogo knjiga i reči da bih počela da cenim vizuelno pripovedanje. Volim heroje i superheroje, ali volim i autorski, umetnički strip. Bilo koje izdanje Besne Kobile u mom srcu može naći makar malo mesta. Ipak od autora izdvojila bih Erika Krika, tandem Nil Gejmen i Dejv Mekin, šta god radili zajedno, ali i stripove More ljubavi, zatim Lokot i ključ, Leglo strave u izdanju Darkvuda…“

Pišete i za blog koji se bavi filmskom kritikom i recenzijama horor filmova.

„Aktivno učestvujem u redakciji i pišem za Filmozofiju strave, blog koji se bavi filmskom kritikom i recenzijama audiovizuelnih horor ostvarenja.  Ceo senzibilitet bloga zasnovan je upravo na filozofičnom posmatranju i kritičkom promišljanju ovog fenomena pop kulture i ljubavi prema nekim kultnim tropama žanra. Ekipa u redakciji je sjajna i gaji mnogo ljubavi prema tome što rade i pišu i zato ih toplo preporučujem, kao da jeste moj lični blog. 🙂 „

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.