Bat Bike je servis i prodavnica bicikala u Bačkom Petrovcu, koji postoji već šest godina i polako prerasta u ozbiljnu biciklističku instituciju, započinje priču Ilija Bjelica tog toplog majskog prepodneva, koji je bio kao stvoren za vožnju biciklom. Ipak, nismo se provozali na ovom dvotočkašu, već smo, okruženi najrazličitijim tipovima bicikala u petrovačkoj biciklističkoj radionici, pričali o ovom čudu, kako Ilija govori o biciklizmu. „Mislim da je Bog svet stvorio, vozeći se na biciklu“, kaže, smešeći se, jer i njemu i njegovoj supruzi Tanji bicikl predstavlja najveću životnu ljubav.

“Ubrzo nakon što smo otvorili Bat Bike, počeli smo da radimo mnoge stvari: od iznajmljivanja bicikala, popravki, savetovanja u odabiru bajkova, do prepravki raznih bicikala, pa čak i onih, koje voze osobe sa invaliditetom ili starije osobe. Sada smo postali i prodavnica bicikla i delova. Jednostavno, Bat Bike je postao biciklistička institucija”, pojašnjava vlasnik ove preduzetničke radnje.

Moglo bi se reći da je bicikl osnovno prevozno sredstvo u Bačkom Petrovcu. Koriste ga deca, kada idu u školu ili na sport, odrasli, kada idu na posao ili kupovinu, no, vožnja bicikla je postala i deo rekreacije, zabave i životni stil, koji je sve popularniji i u ovoj lokalnoj zajednici.

Ilija Bjelica kaže da je bicikl postao svakodnevna potreba u Bačkom Petrovcu, koji se nije oduvek bavio servisiranjem, popravkom i prepravkom bicikala. Zanat je na neki način pekao kao automehaničar.

“Ja sam ustvari automehaničar. Srednju saobraćajnu školu sam završio u Novom Sadu, a dugo sam radio u PD „Maglić“, koje je, po meni, u našoj opštini i okolini, najveći rasadnik majstora. U pitanju je poljoprivredno dobro, a u poljoprivredi je sve obuhvaćeno, – od najprostije tehnike i tehnologije, do one najsavršenije, gde je važno sadejstvo pogona, lanca i lančanika, zupčanika i zupčanika, uz kontrolu kompjutera. Tu sam naučio osnov svog zanata, jer sam ga upravo ovde pekao više od dvadeset godina“, kaže Ilija Bjelica.

„Smatram da čovek mora da bude tehnički potkovan da bi mogao bilo šta da radi u biciklističkom poslu, pogotovo sa novim tipovima bicikala, koji su jako složeni. Posebno bicikli sa malim menjačima, pri kojim morate pratiti svakodnevna štelovanja i slično. Jednostavno morate stalno biti u toku sa trendovima, ako ne želite da radite u stilu „drži vodu, dok majstori odu“… A ja tako ne umem da radim“, objašnjava, dodajući da je po njemu ovaj zanat jedan od najsofisticiranijih i najkompleksnijih zanata, jer je u njemu zastupljeno jako mnogo oblika precizne mehanike.

Ispravan bicikl se ne čuje pri vožnji, baš kao slepi miš pri letu

Bat Bike iz Bačkog Petrovca u svom logou ima slepog miša. Naravno, s razlogom.

„Kada uradimo neki bicikl i isprobamo ga, supruga i ja kažemo da bicikl leti, a ne čuje se, naravno, kada popravku ili uopšte rad na biciklu dovedem doslovno do savršenstva, koliko god je to moguće. ‘Leti, a ne čuje se, – kao slepi miš.’, kažemo. I tako smo došli do naziva Bat Bike (bat, na eng. slepi miš)“, Ilija deli s nama poreklo naziva servisa i prodavnice bicikala.

Ova preduzetnička radnja skoro iz dana u dana raste i razvija se. „Krenuli smo od popravke bicikala, pa do iznajmljivanja bajkova, a sad se već specijalizujemo za nabavku delova za odabir istih”, kaže Ilija Bjelica i naglašava da sve ovo ne bi bilo moguće da nema podršku i pomoć supruge Tanje.

“Ja tu sam ne bi mogao ništa uraditi, pogotovo oko traženja delova i specifikacije delova, zato što su svi delovi skoro slični ali se razlikuju mnogo u izradi. Danas imate veliki broj kopija iz Kine, svašta nešto se pokušava napraviti kao zamena i uštinuti na ceni, i zato je to odgovoran deo posla, gde imam veliku podršku supruge Tanje, koja vodi taj deo posla, pored vođenja finansija, administracije i komunikacija s klijentima,” kaže.

Komunikacija je najvažniji deo pripreme za rad u ovoj radionici, kako kaže Ilija. „Kad mušterija uđe u servis, prvo komunicira s Tatianom koja konstatuje kvar, jer je pored mene naučila 90 posto stvari o biciklima, popravkama i sl.,“ objašnjava i dodaje:

„Ja s klijentom faktički nemam ništa, tek kad završimo posao i mušterija proba bicikl i preuzima ga, uz obaveznu garanciju i sugestiju za obavezno održavanje, koje ne mora da bude baš svakodnevno, ali mora da bude periodično.”

Ilija kaže da njihovi klijenti nisu samo Petrovčani i ljudi iz okolnih sela.

„Čak nam preko kurirskih službi šalju bicikla iz raznih delova Srbije. Ljudi napišu šta treba da se odradi, mi to jednostavno odradimo i vratimo uz garanciju, naravno“, kaže.

Ilija i Tanja su primetili da u Petrovcu postoji trend da se postojeći stari bicikli repariraju. „To nas je oduševilo“, kažu.

„I u Holandiji 90 posto bajkova je polovno, jer ljudi vole svoje bajkove. Velika je stvar što u Petrovcu ljudi svoje stare MTB bicikle, koji su stari i 70 ili 80 godina, a nasleđeni od baka i deka, prepravljaju na obične kontraše. Ja sam Petrovac doživeo kao malu Holandiju, kao mali Amsterdam”, kaže Ilija Bjelica.

Priznajte, koliko puta ste sa svojim dvotočkašem, koji pokrećete sopstvenim nogama, otišli na servis? Možda vaš odgovor baš i nije „nikad“, ali verujemo da nije ni „često“. Nažalost, nismo baš navikli da održavamo bicikle. Ali navike se mogu promeniti.

Tanja Lačok Bjelica objašnjava da održavanje bicikla u našoj sredini još uvek nije sasvim utemeljeno.

„Još uvek nismo stvorili tu vrstu navike da periodično održavamo svoj bicikl. To je šteta, jer kada se staramo o svoj bicikl onako kako treba da se stara o jednom prevoznom sredstvu, onda smo svi na dobitku. Naprimer, kada pukne jedna žbica na točku, ne treba čekati da pukne narednih pet, jer jedna manja popravka je finansijski manje zahtevna, od one u kojoj menjamo ceo točak“, objašnjava naša sagovornica i dodaje:

„U našoj sredini je ljudima normalno da kada idu na tehnički pregled i registraciju kola, najpre idu na servis, a sa biciklom nije baš takva situacija. Za kola se više brine, nego za „običan“ bicikl. S druge strane, briga o bicklu je karakteristična za one osobe, koje idu na razne treking ture i slično.“

Na ovu priču se nadovezuje Ilija, konstatujući da je edukacija građana na temu održavanja bicikala i bezbednosti u vožnji bicikla, još uvek potrebna.

„Upravo ovu vrstu edukacije radimo sa asocijacijom biciklista „Vihor MG“, fokusirajući se pre svega na decu. Primetili smo, ipak, da je ova vrste edukacije potrebna i za odrasle osobe,“ kaže Ilija, a Tanja potvrđuje:

“Preko asocijacije biciklista „Vihor MG“ učimo decu kako bezbedno i sa uživanjem voziti bicikl, – od toga da moraju imati ispravna bicikla i signalizaciju, do toga kako se treba ponašati u saobraćaju.“

Kakvi su uslovi za vožnju bicikla u bačkopetrovačkoj opštini?

Ovo je kompleksno pitanje i opširno možemo o tome pričati, odgovara na novinarsko pitanje Ilija, i dodaje da su u Petrovcu biciklisti već navikli da se ponašaju u saobraćaju, ali da uvek ima prostora za unapređenje.

„Kao Bat Bike i Vihor MG razmišljali smo o jednom velikom projektu, za koji je potrebno skupiti dosta finansijskih sredstava, u kojem bismo napravili jedan poligon gde bi deca učila kako se ponašati u urbanim uslovima. To znači da bi se simulirali gradski uslovi, sa bankinama, uskim prolazima, stisnuto parkiranim autima, odnosno simulirali realne nebezbedne situacije“, pojašnjava naš sagovornik i dodaje:

„Naprimer, situaciju, u kojoj vam auto skoro očeše nogu, i vi treba da ubrzate, nikako da stanete, jer će vas pregaziti. Ovako bi deca naučila da se snađu u takvim i sličnim situacijiama, bez toga da se uspaniče, ili da postanu žrtve u saobraćaju.“

Jedan od primera dobre prakse, kada se radi o biciklistima u opštini Bački Petrovac, jeste biciklistička staza između Bačkog Petrovca i Kulpina. Nažalost, slična ne postoji na relaciji Bački Petrovac – Maglić, odnosno Bački Petrovac – Gložan, iako se često o tome pričalo u javnom diskursu.

„Što se tiče izgradnje biciklističke staze, posebno između Bačkog Petrovca i Maglića, mislim da bi to bio odličan ekonomski potez i za kompletnu opšinu čist pogodak”, kaže Ilija i dodaje:

„Imamo sve više dece i tinejdžera koji ne mogu da voze ništa drugo sem bicikla, kojim bi mogli ići na neku dopunsku nastavu ili u školu, na sport iz Maglića u Petrovac ili obrnuto. I u ovom slučaju bi biciklistička staza bila dobitna kombinacija.”

Asocijacija biciklista “Vihor MG“ u Magliću je zbog toga i nastala, saznajemo od Ilije Bjelice, koji je jedan od osnivača ovog udruženja i njegov predsednik.

„Vihor MG je nastao da bismo biciklističkim stazama spojili Maglić, Petrovac, Gložan i Kulpin – da bi ljudi koji ne mogu da voze auta ili nemaju uslove da ih voze, mogli bezbedno i brzo doći iz jednog sela u drugo“, objašnjava Bjelica.

Posebno ima logike da postoji biciklistička staza između Maglića i Petrovca, jer je tim putem jako opasno ići na biciklu, kaže naš sagovornik: „To je ravno ruskom ruletu.“

“Koliko su ljudi iz Petrovca i Kulpina u prednosti i na dobitku, jer imaju biciklističku stazu, po kojoj voze, shvatite, kad auto pored vas prozuji sa nekih 150 kilometara na sat, a vi ste na bezbednom rastojanju i lagano vozite svoj bicikl,“ kaže Ilija i zaključuje:

„Zbog toga bi bilo dobro da se napravi slična staza na relaciji Maglić – Bački Petrovac, da ne ostane samo na priči nego da to bude u praksi jer bi to bilo i ekonomski opravdano, a i sva mesta bi živnula i ljudi bi se više družili.”