Berbernica „Šo“ u Kaću: Svedok nekog drugog, boljeg vremena

Berbernice su oduvek bile mesto okupljanja lokalnog stanovništva. Gotovo da ne postoji film iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka gde ne možemo videti barem jednu scenu u kojoj glavni protagonista vodi razgovor sa svojim „bricom“, koji ga brije, te svako malo briše ruke o svoje belo odelo. Berbernice su bile centar dešavanja u afroameričkim krajevima u Americi, u njima su se uvek vodile ozbiljne rasprave, polemike, što političke, što o sportu. Često su i mnogi tračevi potekli baš iz ovih upečatljivih frizerskih salona.

Jedan takav prostor, koji odiše duhom sedamdesetih i osamdesetih godina, jeste berbernica „Šo“, koja se nalazi u novosadskom prigradskom naselju Kać. Gazda berbernice Miloš Vidović kaže da od njenog osnivanja 2019. godine sve poslove obavlja sam, kao i da su ga životne prilike navele da počne da se bavi berberskim zanatom.

„Pred odlazak na rad u inostranstvo, sedeo sam sa drugom i polemisao o tome kako je Kaću potrebna jedna kvalitetna berberska radnja. Tada je već prošlo dosta vremena otkad se Toša berberin upokojio i u Kaću praktično nisi imao gde da se ošišaš. U inostranstvu sam počeo da se zanimam za berberaj, imao sam priliku da učim od kvalitetnih majstora od kojih sam pokupio svo moguće znanje. Vratio sam se u Srbiju i primetio sam da su ovde počele polako da niču berbernice. Iskoristio sam priliku, bio sam ispred mnogih što se tiče znanja i iskustva i osnovao Berbernicu „Šo“, kaže Miloš.

Vidović smatra da mu je duša iz vremena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada su, po njegovom mišljenju, postojale prave vrednosti.

„Gledam svoje matorce i njihov život pre i vidim koliko je to bilo neko sretnije vreme. Stara škola je stara škola. Imaš temelj na nečemu, osnuješ neku zdravu priču i gradiš je u retro stilu. Uvek su me retro stvari privlačile više nego moderne stvari. Nikada u svom životu ne bih radio ono što ne volim i što me ne ispunjava, što mislim da jeste jedan od glavnih razloga što se pronalazim u staroj školi“, dodaje berber.

Pročitajte i: Face Art: Kreativni hobi Ane Pavasović prerastao je u posao

Miloš kaže da njegova berbernica predstavlja ono što su berbernice nekada bile, mesta okupljanja raznih ljudi.

„Kreirali smo priču kao u seriji „Sopranovi“, samo što oni sede ispred mesare, a mi sedimo ispred berbernice kad nema posla, pijemo kafu i pričamo. Kada god je neka važna utakmica, ekipa se okuplja kod mene u berbernici. Uvek je neko tu, uvek neko svrati da porazgovara, popije kafu ili rakiju, ošiša se i ostane da se druži. To je neki naš mir, uvek bude zanimljivih priča i zezanja, nikome ne smetamo i uvek dolaze neka nova lica“, zaključuje Miloš Vidović.

Autor: Aleksandar Bugarin