Brat i sestra su jednaki, ali je sin jednakiji u nasleđivanju

„Otprilike se svaka druga žena u Srbiji odriče nasledstva u korist svoje braće, što nas dovodi do toga da se svega 25% imovine u Srbiji vodi na žene i svega 6,2% imovine koje žene poseduje je namenjeno za stanovanje. Moram napomenuti da je zakon o nasleđivanju dobar i da muškarci i žene imaju podjednaka prava. Ova statistika posledica je isključivo tradicije i vaspitanja,“ počinje priču Katarina Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO).

Na selu je situacija dramatičnija, pa je tek 16% žena vlasnica nepokretnosti i to uglavnom parcela manjih od 2 hektara. Upravo ovi podaci motivisali su ove žene iz zapadnog dela zemlje da pokrenu kampanju „Koliki je moj deo?“.  

„Kroz rad sa ženama na selu smo uvidele da mali broj njih ima bilo kakvu imovinu i onda smo došle do podataka da je 43% isključeno iz nasledstva i da je problem odricanja od nasleđene imovine mnogo veći nego što smo mislile, iako je svaka od nas u trenutku mogla da se seti barem dve ili tri ženske osobe koje su se odrekle imovine jer je porodica tako smatrala da treba,“ navodi Ranković. 

Do sredine prošlog veka u Srbiji je na snazi bio Građanski zakonik iz 1844. godine po kome je žena bila svojina muža, pravno izjednačena sa decom, umnobolnicima, raspikućama, propalicama i prezaduženicima. Ukinut je dolaskom komunističke vlasti 1946. godine. Devet godina kasnije donet je Zakon o nasleđivanju u kojem žene i muškarci zavređuju jednaki status. Međutim, običajno pravo ume da bude jače od zakona, objašnjava doktorka rodnih studija i programska direktorka udruženja „FemPlatz“ Kosana Beker.

„Mi smo razgovarali sa ženama koje su se odricale ili nisu svog dela nasledstva, vrlo se često dešavalo da su te koje su rešile da uzmu svoj deo, da stvarno nisu ljudi hteli da kontaktiraju sa njima. A ova koja se odrekla, rekla je da kada bi se ponovo biralo da bi se ponovo odrekla, ali da uči svoju ćerku i sina da sve dele ravnopravno. A u pitanju je žena koja ima pedesetak godina, znači nije iz ne znam kog vremena,“ navodi Beker primer iz prakse.

Razlog za odricanje su zaostale društvene norme, nedovoljno znanja žena o posledicama, ali i društveni pritisak, objašnjava Beker. 

„Imate situaciju gde će se mnogo češće žena odreći od nasledstva jer se u porodici i društvu i dalje to od nje očekuje. Pritisak zajednice je veliki. Nije samo stvar izbora,“ navodi naša sagovornica.

U anketi koju je sproveo Storyteller u kojoj je učestvovala 31 osoba, na pitanje da li žena treba da se odrekne nasledstva u korist muškog člana porodice svi odgovori su bili negativni, osim jednog koji je glasio da zavisi od situacije. 

U obrazloženju, većina odgovora je podsećala da svi članovi porodice treba da budu jednaki, da je takav zakon i da je tužno što se o ovome i dalje govori u 21. veku. 

Drugi odgovori idu korak dalje i podsećaju na nevidljivi rad, brigu o deci i starijim članovima porodice koje po inerciji pripadnu ženskim članovima porodice. Kada se na to doda i manja plata za jednake poslove, anketirani postavljaju pitanje: zašto se muškarci ne bi odrekli u korist žena? Tada bi, valjda, bio uspostavljen veći balans. Međutim, jedan odgovor nam pokazuje nešto drugačiju sliku.

„Ja sam se, na primer, odrekla u korist mog brata jer smo iznenada ostali bez majke i smatram da njemu treba više nego meni koja imam porodicu i kuću. Naravno uvek sam dobrodošla,“ navodi anonimna sagovornica. 

Zašto je ovo problem?

Odricanje od nasledstva nosi niz posledica kojih žene u trenutku odricanja često nisu svesne. Osim materijalne nesigurnosti, zavisnosti od muškog člana porodice, žene odricanjem i svoju decu uskraćuju za pravo od tog dela imovine. Nemanjem imovine na svoje ime, žene smanjuju mogućnost za podizanje kredita i pokretanje sopstvenog biznisa, objašnjava Beker. 

„To ih dovodi u poziciju da nemaju svoju imovinu, a kada nemate svoju imovinu nemate ni svoje gazdinsto ni preduzeće. Niti možete da dobijete kredit od banke i da stavite na nešto hipoteku. Vrtite se u jednom krugu iz kojeg se jako teško izlazi, objašnjava sagovornica Stoytellera. 

Odricanjem od nasledstva gubi se i mogućnost za dobijanje socijalne pomoći, nastavlja niz Katarina Ranković. U članu 82 Zakona o socijalnoj zašiti stoji da osoba koja se odrekla imovine, nema pravo na socijalnu pomoć u periodu za koji je mogla da se izdržava od, recimo, prodaje tog nasledstva. 

„Na primeru to znači da ukoliko smo nasledili nešto u vrednosti od sto hiljada dinara, a socijalna pomoć mesečno iznosi malo više od 8 hiljada dinara, to znači da nemamo pravo na pomoć od države godinu dana. Sami izračunajte koliko bi to bilo ukoliko govorimo o kući, šumi ili njivi čega se žene najčešće odriču,“ govori Ranković. 

Nejednakost u odnosu moći koja se može ogledati i u materijalnoj nejednakosti plodno je tlo za nasilje. Jedan od glavnijih razloga zbog kojih se žrtva vraća nasilniku jeste što nema gde da ode. Katarina Ranković objašnjava zašto. 

 „Žena kad dođe kod muža u porodicu, ta imovina nikada neće biti njena, već zauvek njegova. Ukoliko dođe do razvoda, nasleđena imovina ne podleže podeli i samim tim žena ostaje bez krova nad glavom, a često u takvim situacijama nije dobrodošla ni u svoju primarnu porodicu,“ navodi Ranković. Tek 4% brakova starijih ljudi na selu završeno je razvodom, navodi se u istraživanju Crvenog krsta. 

Šta je rešenje?

Rešenje leži u edukaciji, da žene uče o svojim pravim i kakve posledice mogu imati ukoliko se odreknu imovine, ali isto tako edukovati i osvestiti roditelje da tradiciju ne treba uvek slepo poštovati, objašnjava potparolka ŽUKO. 

„Kroz priče koje dobijamo od žena, često čujemo da im je od malena falilo ljubavi, da je brat bio u povlašćenijem položaju jer je muško i naslednik prezimena, slave, imovine i porodice. Takav odnos prema detetu mora da boli i verovatno da će ostaviti posledice u vidu lošeg odnosa između brata i sestre, roditelja i ćerke,“ objašnjava Radenović. 

ŽUKO nudi besplatnu pravno savetovanje za sve žene koje su trenutno u procesu raspodele imovine ili bi želele da se posavetuju sa pravnikom oko svojih prava to još uvek mogu uraditi pozivom na broj 065/20-93-309 svakog radnog dana od 10h do 14h. „Pravnik će im objasniti prava i mogućnosti u konkretnoj situaciji“, objašnjava ova potparolka.