Romansa Majkla Meja i Novog Sada počela je pre više od deceniju. Tragajući za mestom gde će svoje stečeno akademsko znanje o proizvodnji piva da pretoči u posao, sapleo se o kamen na kojem piše “volem” i ostao tu. Pronašavši lokal u centru grada pre devet godina, odlučio je da sa svojim bratom pokrene jednu od prvih kraft pivara u Srbiji.
U početku je izazov bio i registracija pivare koja prodaje pivo na istom mestu. Naravno da uvek fali jedan papir. Trebalo je i preurediti enterijer lokala koji je nekada bio banka. Za uređivanje je bio zadužen Majkl koji je pored pivarstva studirao i na fakultetu za dizajn.
Inače, pre pola milenijuma, u Nemačkoj je usvojen Zakon o čistoći piva (Reinheitsgebot) koji propisuje da su sastojci piva isključivo ječam, hmelj, kvasac i voda. Sve ostalo se ne može nazvati pivom. Taj zakon je i danas na snazi.
Zrno po zrno – Brauhaus pivo
Grubo mleveni ječmeni slad ulazi u kazan. Zrna ječma su prethodno kontrolisano klijala. Za proizvodnju tamnijeg piva uzima se slad koji je pržen. On će u ovom ogromnom buretu provesti osam sati prolazeći kroz prvi proces fermentacije. Temperatura je strogo kontrolisana i od nje takođe zavisi ukus.
“Kuvanje piva ide uvek na istu šemu. Imamo strog protokol od kuvanja do točilice, u slučaju da dođe do greške, da znamo šta je bio problem,” kaže Majkl.
Zato u proizvodnji piva nema mesta za improvizaciju. Svaki korak se strogo evidentira, kao i temperatura i pH vrednost. Svaka oscilacija u strogoj proceduri mogla bi značajno da naruši ukus i kvalitet. Majkl je godinama tražio savršen recept.
Nakon osam sati, smesa se filtrita, a čvrsti ostaci će poslužiti kao hrana za stoku. Na ovaj način vodi se računa o održivosti, jer se ništa ne baca. Oko 80% smese se filtrira, dok ostatak dodaje jači ukus.
U Brauhausu ovaj deo proizvodnje mogu da posmatraju i gosti, pa nije retko da popiju i po koje pivo sa pivarom. Nakon filtriranja, mlado pivo se seli u podrum na drugu fermentaciju.
Fermentisana hrana važi za najzdraviju – onu koja produžava vek, a ovo tečno zlato prolazi kroz čak dve fermentacije!
Vruća slatkasta i gusta tečnost koja se može popiti umesto podnevnog čaja, metalnim cevkama stiže do fermentatora u koje može da stane i jedan veći čovek. U njemu se sladovini dodaje posebna vrsta kvasca i oni će zajedno prosvesti najmanje 20 dana praveći ugljen-dioksid i alkohol. Što duže stoji, to je gaziranije.
Hmelj je za pivo i so i biber
Od vrste hmelja zavisi ukus piva. Majkl je zbog toga bio vrlo strog kada je birao dobavljače. I od trenutka kada se koja vrsta hmelja ubacuje u pivo, zavisi njegov ukus.
U Brauhausu se pravi šest vrsti piva. Pored klasičnog svetlog lagera koji se najviše pije, tu je i crno pivo koje je najkomplikovanije za proizvodnju. A za njegovu boju i specifičan ukus kafe zadužen je hmelj.
U ovoj maloj radionici prave se i pivska braća: american pale ale i indian pale ale. U njih ide mnogo više slada, a hmelj se dodaje na kraju, što se zove suvo hmeljenje.
Majklu je ispod časti da koristi veštačke arome, konzervanse i aditive. Zato su svi sastojci u ovoj maloj pivari strogo kontrolisani i potpuno prirodni.
“Kada kupiš industrijsko pivo, ono ne vidi slad. Ukus se postiže preko aroma. Fermentiše svega dva sata i sve ostalo je hemija. Zato boli glava sutra,” objašnjava ovaj braumajster.
Kada kupiš industrijsko pivo, ono ne vidi slad. Ukus se postiže preko aroma. Fermentiše svega dva sata i sve ostalo je hemija. Zato boli glava sutra.
Majkl Mej
Proizvodi se i pšenično pivo čiji ukus podseća na banane. Kada se osećaju kreativno, naprave i nešto drugačije opcije poput piva sa malinom ili đumbirom, gde se stavlja i med, ili sa aromom manga, za šta je zadužen – opet hmelj.
Zbog dužine ovog procesa može se desiti da pojedine vrste zafale jer kada se pivo pretoči u bure, tu može provesti do tri meseca, ali isto tako ima i magičnu moć da nestane za vikend. I to je čar kraft pivara. Industrijska piva naprave se za jedan dan, ali od njih sutra dan boli glava, što se ređe dešava sa pivom od prirodnih sastojaka.
Tapšanje po ramenu za dobro obavljen posao
Majkl nam objašnjava kako u odnosu na kvalitet postoje dve vrste alkohola – onaj koji nas motiviše da pevamo iako nismo baš najbolji u tome, ali i onaj koji nas tera da se mrštimo. Naučno dokazano! U Brauhausu je atmosfera uvek vesela, naročito vikendom kada su uživo svirke.
Uz pivo obavezno ide i jača hrana. Po staroj nemačkoj tradiciji kobasica je sastavni deo pivskog obroka, no nameniju je i bečka šnicla, različite vrste burgera, pasulj sa dimljenim vratom, gulaš, plećka, rebarca i butkica. Ima i laganijih jela poput riže, piletine i obrok salata. Za dezert će biti knedle sa šljivama ili kremom i još jedno Brauhaus pivo. Što da ne? I hrana se ovde pravi “od zrna” jer Brauhaus je ipak pre svega jedna domaćinska kuća.
Storyteller
Storyteller je online platforma koja promoviše digitalni transmedijalni storytelling u novinarstvu. Upotrebljavajući nekoliko medijskih formata – od klasičnih pisanih reči, fotografija, infografike, kratkih audio i video zapisa i ostalih online alatki – Storyteller donosi reportaže koje predstavljaju ljude i događaje u autentičnom okruženju pokazujući život iz pravog ugla u pravom svetlu. Storyteller je upisom u Registar medija pod registarskim brojem IN000698 postao i zvanični onlajn medij koji svoje medijske usluge pruža dvojjezički: slovački i srpski.
Pridaj komentár & Dodaj komentar