Ima li Stara Pazova sluha za potrebe građanki i građana podjednako?

Opština Stara Pazova će ove godine od ukupnog budžeta koji je 4,5 milijardi (za 11% veći nego prošle godine) najveći deo, čak 16% izdvojiti za predškolske ustanove. Opšte usluge lokalne samouprave, koje uglavnom najviše koštaju građane i građanke, biće za 24 miliona dinara jeftinije nego usluge vrtića. 

Neka od izdvajanja poput onih za boravak dece, javni prevoz ili pomoć u kući, drugačije utiču na svakodnevni život različitih grupa ljudi. Zato je važno da budžet bude rodno izbalansiran, navodi sociološkinja  Višnja Baćanović iz nezavisnog istraživačkog centra u oblasti rodne ravnopravnosti Gender Knowledge Hub .

“Ako želimo da se smanji nasilje prema ženama, da više dece bude u vrtićima (zbog dece, ne zbog roditelja), da stari imaju kvalitetnu negu, da i muškarci i žene mogu da se bavi sportom, da mogu da posećuju kulturne sadržaje, da mogu da razvijaju svoj biznis i ekonomske aktivnosti, da brinu o zdravlju itd. potrebno je finansirati takve usluge i mere,” navodi sagovornica Storyteller-a. 

Rodno izbalansiran budžet finansira stavke koje doprinose kvalitetu života i zadovoljavanju potreba žena i muškaraca iz različitih grupa, kaže Baćanović.  Zbog podele poslova, različitih interesovanja i prepreka, muškarcima i ženama nisu podjednako važne i potrebne usluge i aktivnosti. 

“Na primer, za bavljenje sportom, ženama je važno da postoje klubovi za odbojku, pilates, pa i ženski fudbalski klubovi, a uglavnom se nesrazmerno više novca ulaže u muški sport. Ili žene ređe voze i važan im je javni prevoz za kvalitet života, pa je važno da li se i koliko novca ulaže u to, a ne samo u školske autobuse,” navodi ova stručnjakinja. 

 Pročitaj i ovo: 

Ima li rodno odgovornih stavki u budžetu Stare Pazove?

Čak 739 miliona dinara (nešto manje nego celokupni budžet Bačkog Petrovca) Stara Pazova će dati na predškolske ustanove što doprinosi položaju žena u ovoj opštini, od  kojih se češće očekuje da karijeru stave u drugi plan kako bi negovale decu. Čak 7% žena nije aktivno na tržištu rada zbog brige o deci i drugim licima, navodi se u istraživanju Ekonomska vrednost neplaćenih poslova staranja u Republici Srbiji. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, žene u neplaćenom (kućnom) radu u proseku provedu četiri sata dnevno, dok muškarci na kućnu higijenu, brigu o deci, spremanju hrane i sl. provedu u proseku dva sata. Važan faktor je da li imaju decu i kog su uzrasta. 

Ukoliko je potrebno odsustvovanje s posla kako bi se negovala deca ili neko drugo lice, u 96% slučajeva će to biti žena. Višnja Baćanović kaže da budžet opštine može da se sastavi tako da podstakne očeve da koriste odustvo radi nege deteta dodatnim sredstvima, odnosno finansijskom stimulacijom. 

“Veće uključivanje očeva je recimo prioritet i raspodela neplaćenih poslova i dekonstrukcija stereotipnih uloga, pa je iz perspektive rodne ravnopravnosti neophodno ulagati u to: škole roditeljstva, podsticaje za očeve. Takođe, treba ulagati u inspekciju rada u privatnom sektoru koja će pratiti da li su dani bolovanja i dani godišnjeg i radno vreme obezbeđeni za osobe – dakle i muškarce i žene, koji imaju malu decu,” navodi ova sociološkinja.

Baćanović kaže da opština kroz planiranje finansija može da doprinese rodnom balansu tako što, na primer, uvede dve dodatne autobuske linije koje nisu vezane za učenički prevoz. Može da se finansira marketing i obuke za korišćenje AI za žene koje se bave poljoprivredom ili trgovinom i slično.

“U svakom budžetskom programu potrebno je predvideti rodne ciljeve, po zakonu o budžetskom sistemu. Potrebno je definisati i pokazatelje koje merimo na godišnjem to jest trogodišnjem nivou. Tako možemo da znamo šta smo postigli ulaganjem javnog novca, na mikro nivou, svakodnevnog života ljudi,” navodi Baćanović. 

Za podršku deci i porodicama sa decom Stara Pazova je izdvojila 89 miliona. Za podršku rađanju i roditeljstvu izdvojeno je 15 miliona dinara. Iako je budžet Stare Pazove četiri puta veći od kovačičkog, Višnja Baćanović kaže da bi i lokalne samouprave sa manjim novčanikom trebalo da izdvoje za ovakve stavke, samo što bi morale da budu efikasnije.

“Jako je važno šta se finansira i šta se želi postići kroz mere podrške deci i porodici i rađanju i roditeljstvu. Da li hoćemo veći natalitet? Ako da – da li smo sigurni da je nedostatak novca prepreka za rađanje? Da li ovom merom „gađamo“ uzrok problema,” navodi naša sagovornica.

Na porodični i domski smeštaj, prihvatilišta i druge vrste smeštaja građani i građanke Stare Pazove daće 800.000 dinara. Za obavljanje delatnosti u ustanovama socijalne zaštite je namenjeno 52 miliona dinara.  Za gradski prevoz je izdvojeno 1,2 miliona dinara. U okviru aktivne politike zapošljavanja, organizacijma će biti dotirano 10 miliona dinara, kolika će biti i podrška razvoju preduzetništva kroz subvencije. 

Za rekonstrukciju dečijih igrališta biće izdvojeno šest miliona dinara. Za osnovne škole će biti izdvojeno 163 miliona dinara. Planira se i izgradnja stadiona u Novoj Pazovi koji će koštati 50 miliona dinara. Postavlja se pitanje, da li i ove stavke imaju rodnu dimenziju?

“Ne nužno. Sama dečija igrališta nisu rodno odgovorna mera. Stadioni takođe, ali to može da zavisi od sadržaja koji su predviđeni, sportova, posetioca, korisnika, za koje su prilagođene svlačionice na primer. Osnovne škole takođe, ali ukoliko se osigura pristupačnost za osobe sa invalidetetom – u sve delove škole, ukoliko se unaprede toaleti, ukoliko se oznake predvide na rodno neutralan način i slično, mogu da budu,” kaže Višnja Baćanović.