Search and Hit Enter

ČAROBNE REČI: “Molim te, izvini, hvala, izvoli”

Ako bi došlo do nekog sukoba među decom, odmah smo rešavali problem zajednički tako što bismo prepoznavali ko se ponašao kao zmija, a ko kao žirafa i onda tu zmijicu pretvarali u žirafu”, priča vaspitačica Maja


Problematika vršnjačkog nasilja izučava se godinama i često se postavlja pitanje šta je uzrok pojave vršnjačkog nasilja među decom. Činjenica je da su deca i u najranijem uzrastu u današnje vreme okružena najrazličitijim sadržajima, bilo u svom direktnom okruženjju – u porodici, vrtiću, školi, ili u indirektnom okruženju putem društvenih medija ili zbog igara poput “Fortnite”, koje u sebi sadrže ekstremne oblike nasilja. Upravo zbog toga, stručnjaci upozoravaju da se i kod dece u ranom uzrastu primećuju oblici ponašanja koji upućuju da je potrebno raditi na prevenciji vršnjačkog nasilja od malih nogu.

Predškolske ustanove i druge vaspitno-obrazovne institucije često nemaju dovoljno raspoloživih resursa i mogućnosti da se suprotstave pojavi vršnjačkog nasilja, a i sami roditelji nisu uvek dovoljno edukovani ili u mogućnosti da se odupru nasilnim, destruktivnim porukama i uticajima koje na decu ima društvo u celini. Upravo zbog toga je važno da svaki pojedinac i sve institucije usmere zajedničke snage kako bi se minimalizovalo nasilno ponašanje u društvu, a na tome treba raditi od ranog uzrasta dece. Ovo su samo neki od zaključaka koji se mogu pročitati kada istražujete temu prevencije vršnjačkog nasilja u ranom razvoju detinjstvu. U pokušaju da dođemo do što više informacija na ovu temu, naišli smo na vrlo oskudne podatke i zvanične informacije i veliku zainteresovanost i zabrinutost roditelja, profesionalaca, institucija i civilnog sektora.

Program „Škola bez nasilja“, koji je uveden 2005. godine, postavio je temelje sistemskog pristupa borbi protiv nasilja u školama u Srbiji. Pristup kojim se u prevenciju nasilja uključuje cela škola podrazumeva da učenici, roditelji i svi zaposleni zajedno rade na sprečavanju nasilja povećavanjem svesti o njegovom postojanju, prijavljivanjem i efikasnim reagovanjem na pojave nasilja u školama. Da bi se postigli očekivani rezultati, sa prevencijom se mora početi što ranije, od predškolskog uzrasta, pod uslovom da se sam pristup, uskladi  sa specifičnostima predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Neformalna edukacija o nenasilnoj komunikaciji u ranom uzrastu daje rezultate u praksi, kao moguće rešenje i “pomoć na putu” roditeljima i vaspitačima za usmeravanje dece ka uspešnom rešavanju konflikata tokom celog života. Vaspitači i roditelji dece ranog uzrasta koji su bili upoznati sa temom nenasilne komunikacije poznate kao “Jezik žirafe” ističu pozitivne efekte, a od dece iz te radionice kažu da im zabavno i da može da im pomogne da reše “neke svađe s drugarima ili bratom i sestrom”.

Nenasilna razlika

“Razlika između naše dece u reagovanjima na situacije u kojima se nailaze u vrtiću i školi, gde je jedno dete pohađalo radionice nenasilne komunikacije, a drugo nije, potpuno je očigledna”, svedoče Svilar roditelji.

Jelena Svilar sa ćerkom Frejom / Foto: M. Belić Bibin

Jelena i Marko Svilar su roditelji devojčice po imenu Freja, predškolskog uzrasta, koja u vrtiću “Čuperak” u Novom Sadu, od svoje pete godine aktivno sluša i učestvuje u programu prevencije vršnjačkog nasilja kroz radionice “Jezik žirafe”, a koje je organizovalo lokalno Udruženje građana “DOR – Centar za kreativnu edukaciju i umetnost”.

“Mi imamo dve ćerke. Freja je mlađe dete. Iskustvo sa starijim detetom u vrtiću koje nije imalo radionice nenasilne komunikacije i sa mlađom ćerkom koja je imala ovu edukaciju je neuporedivo. Ta razlika se vidi kroz situacije u kući, a još više kroz situacije u vrtiću i školi. Neuporedivo je lakše s detetom koja je imalo radionice o nenasilju. Ona ume i kod kuće da nas opomene kako treba da se priča, a to je naučila na radionicama. Razlika je očigledna”, kaže nam otac Marko u neformalnom razgovoru o njihovom iskustvu s radionicama nenasilne komunikacije.

Kada pitate njihovu mlađu ćerku Freju šta je to Jezik žirafe ona navodi osnovna pravila nenasilne komunikacije, a koje ni mnogi odrasli ne znaju. Potom navodi da je žirafa dobra, da priča o tome kako se oseća, šta joj treba i da traži rešenje koje je dobro za sve. Zatim navodi “čarobne reči” kao što su: molim te, hvala, izvoli i izvini, a na kraju nam otkriva da se iza svakoga ko se ponaša ružno i svađa zapravo “krije samo jedna zbunjena žirafa”.

Mama Jelena govori o tome koliko su njoj kao roditelju indirektno pomogle radionice nenasilne komunikacije. “Ona je nas umela da iznenadi tokom ručka, za stolom, kada nas opomene da ne možemo svi u glas da pričamo, da tada ne slušamo jedni druge. S druge strane, Freja je povučeno dete i tačno se video napredak posle ovih radionica. Postala je sigurnija u sebe, spremnija da otvoreno komunicira, a glas koji je bio tih i jedva se čuo, sada je očvrsnuo. Nekada ima izjave kao da je ona roditelj. Sve su to pozitivni uticaji nenasilne komunikacije koju su radili u vrtiću. Kamo sreće da sva deca to imaju”, kaže mama Jelena.

Vaspitačica male Freje, Maja Vujanović kaže za Storyteller da su radionice nenasilne komunikacije “Jezika žirafe” počele spontano pre dve godine, dva puta mesečno, kada su deca u njenoj grupi imala svega pet godina. Ona kaže da su svi zajedno, od tada do danas, otkrili jedan veoma važan svet nenasilja kroz metaforu jezika žirafe kao nenasilne komunikacije i jezika zmije kao jezik nasilja.

“Deca su sama počela međusobno da se dogovaraju, da pronalaze rešenja i uvažavaju jedni druge, postali su jedinstveni kao grupa, a što je najlepše bilo videti, počeli su svakodnevno da koriste ‘čarobne reči’: molim te, izvini, hvala, izvoli”, kaže vaspitačica Maja Vujanović.

Govor žirafe

“Deca su imala priliku da nauče da svoja osećanja prvo prepoznaju, pa da ih i verbalno iskažu, naučili su kako to priča žirafa, a kako zmija. To je nama kao vaspitačima u svakodnevnom radu bilo veoma korisno i vežbali smo, ne samo dva puta mesečno, već pet dana u nedelji. Na primer, u toku svakog dana, ako bi došlo do nekog sukoba među decom, odmah smo rešavali problem zajednički, te prepoznavali ko se ponašao kao zmija, a ko kao žirafa i onda smo tu zmijicu pretvarali u žirafu”, priča vaspitačica Maja i ističe da su roditelji od prvog dana bili upoznati s radom i da su do njih dobijali značajne povratne informacije o efektima radionica.

Maja Vujanović: „Posle izvesnog vremena je postalo očigledno da je u grupi sve manje nesuglasica i da su deca sama počela međusobno da se dogovaraju.“ / Foto: DOR Centar

Prema njenim rečima, posle izvesnog vremena je postalo očigledno da je u grupi sve manje nesuglasica i da su deca sama počela međusobno da se dogovaraju, pronalaze rešenja za sve koji su se našli u “sukobu”, da uvažavaju jedni druge, jedinstveni su postali kao grupa i što je najlepše bilo videti, kako kaže, “počeli su svakodnevno da koriste “čarobne reči”: molim te, izvini, hvala, izvoli”.

“Kada smo odlučili da se upustimo u ovu ‘avanturu’ nismo znale kakav će rezultat na kraju biti, da li ćemo uspeti nešto da im prenesemo i u kojoj meri će deca naučeno moći da primenjuju. Sada je korist apsolutno očigledna, oni će znati da se izbore za sebe, da kažu šta misle i šta žele, a isto tako smatram da će prvenstveno znati da cene i neguju drugarstvo”, zaključuje vaspitačica Maja Vujanović iz vrtića “Čuperak” u Novom Sadu.

Snežana Molnar, bivši dugogodišnji vaspitač iz Užica i trenutno jedini sertifikovani trener nenasilne komunikacije (NVC) “Jezik žirafe” u Srbiji, podseća da je za prevenciju vršnjačkog nasilja u ranom detinjstvu najvažnije neprestano komunicirati i raditi stalno na sopstvenoj edukaciji.

“Da bi smo značajno uticali na prevenciju vršnjačkog nasilja mislim da je potrebno više edukacija za roditelje, prosvetne radnike i naravno što više samih radionica nenasilne komunikacije za decu. Potrebno je unapređivati naše komunikacijske sposobnosti, na empatijskom povezivanju, iskrenom izražavanju i još mnogo toga, a sve to možemo naučiti kroz radionice nenasilne komunikacije i takozvani ‘Jezik žirafe’. Iz mog dugogodišnjeg iskustva mogu reći da mi je NVC, odnosno ‘Jezik žirafe’, omogućio da imam dobre odnose s decom, da uživam na poslu, da imam dobre odnose s roditeljima, kao uzajamni odnos poverenja i uvažavanja, a iznad svega i odličnu komunikaciju s mojim sinovima”, ističe Snežana Molnar u razgovoru na temu prevencije vršnjačkog nasilja u ranom periodu razvoja dece “Žirafe su kul” za Storyteller.

Snežana Molnar: „Da bi smo značajno uticali na prevenciju vršnjačkog nasilja mislim da je potrebno više edukacija za roditelje, prosvetne radnike i naravno što više samih radionica nenasilne komunikacije za decu.“ / Foto: DOR Centar

Na osnovu dostupnih podataka o vršnjačkom nasilju, jasno je da se na prevenciji mora raditi na prvom mestu unutar porodice, a paralelno s tim u vaspitno-obrazovnim institucijama, u čemu važnu ulogu imaju i sami mediji kroz podizanje svesti javnosti o postojanju problema, posledicama, ali i prevenciji problema.

Najzad, citiramo dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džejmsa Hekmena: “Ne možemo odlagati ulaganje u decu dok ne postanu odrasli, niti možemo čekati da pođu u školu jer će tada verovatno biti prekasno za intervenciju”.

Storyteller će i van ovog serijala nastaviti da istražuje temu prevencije vršnjačkog nasilja, kao i značaj ulaganja u rani razvoj dece. Serijal tekstova pod naslovom “Žirafe su kul” je,  između ostalog, imao je za cilj upravo podizanje svesti javnosti na temu ulaganja u prevenciju vršnjačkog nasilja u ranom detinjstvu.


Projekat „Zajedno za decu” sprovode CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.