Jul bez plastike, jer za planetu ne postoji “plan B”

„Jul bez plastike” (Plastic Free July) je globalni pokret koji je okupio milione pristalica koji se svesno odriču korišćenja plastike tokom ovog meseca, kako bi bili deo rešenja protiv zagađenja plastikom. Cela ideja počiva na registrovanju na internet stranici pokreta u kojoj se osoba priključuje organizaciji i bira između tri opcije: jul bez jednokratnog pribora za jelo, bez “plastične četvorke” – kesa, slamčica, jednokratnih pribora za jelo i čaša za kafu za poneti, kao i poslednje opcije koja podrazumeva potpuno izbegavanje plastike, prenosi portal MultiRadio.

Tokom te akcije, koja između ostalog ima za cilj i stvaranje novih navika kako bi “jul bez plastike” prešao na “život bez plastike” svi registrovani članovi dobijaće podršku preko svojih imejlova koji u sebi sadrže savete kako izbeći plastične proizvode.

Jul bez plastike – zvanični poster pokreta

Naime, danas smo toliko navikli na korišćenje plastike da jednostavno više i ne primećujemo da je plastika utkana u skoro svaki segment našeg života: od plastičnih činijica za odlaganje hrane, preko pribora za higijenu – četkica za zube, čak i štapići za uši, ali i ambalaža za higijenske proizvode, te šminku – puderi za lice, karmini, hajlajteri, maskare…

“Jul bez plastike” je pokret koji vode entuzijasti iz Australije, a koji je inspirisao preko 120 miliona učesnika u 177 država, a iz organizacije navode da “ako svaka osoba učini malu promenu, zajedno se može postići ogromna u svakoj zajednici”.

Kako reći “ne” plastici

Ovaj globalni pokret koji zagovara izbegavanje korišćenja plastike ukazuje i na razne primere kako to može učiniti pojedinac, lokalna zajednica, institucije, škole, kako je izbeći kada organizujete proslavu, te poziva učesnike da šalju svoja iskustva, rešenja i poteškoće kroz koje prolaze živeći bez plastike radi ohrabrenja drugih.

Sve te informacije dostupne su na njihovoj internet stranici,  ali tamo je moguće pronaći i savete kako izbeći prekomernu upotrebu plastičnih proizvoda.

Tako na primer, umesto čaše u kojoj dobijamo “kafu za poneti”, možemo doneti svoju šolju (za višekratnu upotrebu, za kafu za poneti) te zamoliti bariste da nam kafu naprave u našoj čaši.

Nošenje vode sa sobomu flašici za višekratnu upotrebu je odlična navika. / Foto: Gabriel Peter Pexels

Voće i povrće moguće je kupovati i bez kesica ukoliko se ono nabavlja u piljarnicama ili na pijacama tako što ćete poneti svoj ceger u koji možete odlagati kupljene proizvode, a možete, što se i zagovara, ponovo iskoristiti stare kese ili posude.

Za sve to je naravno potrebno i planiranje unapred, koje je takođe jedan od saveta jer ukoliko planirate i svoju ishranu unapred – namirnice ili jelo ćete poneti sa sobom i tako izbeći kupovanje već skuvanih jela ili namirnica mahom zapakovnim u plastičnim posudama ili kesama.

Tu spada i nekorišćenje plastičnih slamčica već sve popularnijih metalnih, ali i nošenje vode sa sobom u flašici za višekratnu upotrebu, a ne usputno kupovanje jednokratnih flašica.

I naravno,  veliko “R” (na engleskom – Reduce, Reuse, Recycle) odnosno smanjivanje, ponovno korišćenje i recikliranje plastičnih proizvoda.

Pokret “Jul bez plastike” je napravio i kratki upitnik sa kojim možete pomoći organizaciji kako bi pratila navike potrošača, a sa rešavanjem istog može se “otkriti svu plastiku koja se „ušunja“ u našu kupovinu”.

Vodna agencija se neprestano bori za ljudsko pravo na vodu, ali staje i u odbranu prava vode

Pravo na vodu jeste osnovno ljudsko pravo, ali ne treba zaboraviti da i priroda, ili konkretno voda ima svoje prava. Na to nas već nekoliko godina podseća društvo Vodna agencija iz Rogaške Slatine iz Slovenije. U Sloveniji i Srbiji, ali i u mnogim drugim zemljama, je pre svega poznata kroz projekat Vodni agent koji se od 2010. godine (kod nas od 2014.) sprovodi u osnovnim i srednjim školama. Glavni ciljevi projekta jesu smanjenje i racionaliziranje potrošnje vode, uvođenje alternativnih sistema za upotrebu vode i smanjenje zagađenje voda agresivnim hemijskim sredstvima i metodama.

Jože Cvetko iz Slovenije, inicijator, pionir i inovator u Vodnom agentu, odnosno Vodnoj agenciji, sa saradnicom Majdom Adlešić iz Srbije, uvek skreću pažnju na jednu paradigmu, koja govori o tome da je voda obnovljivi resurs, što svakako nije tačno. „Svakim kontaktom sa čovekom voda gubi na kvalitetu i nikako se više u prirodu ne vraća ista, odnosno obnovljena,“ podsećaju Majda i Jože, dok vodimo va6an i dubinski razgovor o pravima vode.

Jože Cvetko i Majda Adlešić: „Voda je naš način života.“ / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

Šta je Vodni agent i šta je iniciralo kreiranje ovakve vrste programa?

Majda & Jože:Vodni agent je, u ovom trenutku, u ovoj fazi, više od projekta. To je ideja, vizija i način kako promeniti svest o vodi i njenoj zaštiti, kako pokrenuti na akciju i tu akciju sprovesti i, naravno, postići održivost svega u smislu trajnog očuvanja rezultata i unapređenja istih. Za nas dvoje to je način života.

Precizniji opis Vodnog agenta je ustvari program, sinergija više sadržaja i projekata koji svi zajedno za cilj imaju promenu načina ophođenja prema vodi. Ideju Vodnog agenta pokrenulo je 2010. godine Jožino inovatorsko rešenje, odnosno mini merni uređaj za praćenje potrošnje vode.  Ideja za ovo rešenje nastala je u porodičnom okruženju I okolnostima. Obzirom da ima dvoje dece koja su tada bila mlađeg uzrasta interesovalo ga je koliko vode potroši dečak koji je izuzetno kratko boravio u kupatilu a koliko devojčica koja je dosta vremena provodila u kupatilu. U toj nameri bilo mu je bitno da potrošnja vode ne ide ispod minimum na uštrb higijene i zdravlja, ali ni preko granica racionalnog na uštrb prekomerno potrošene vode. I kako to biva, upravo je veoma aktivan dečak priču o tome preneo svojoj učiteljici u osnovnoj školi u Polzeli i mini merni uređaj je dospeo u učionicu, te su svi drugari iz razreda pratili potrošnju vode. Bilo je jasno da je kao i kod svake inovacije neophodno testiranje produkta te je nakon laboratorijskih testiranja pokrenuto 2012 g. testiranje u učionicama u osnovnim školama koje su uključene u program Eko škole  u Sloveniji. Čitava priča počela je da biva vidljiva i obzirom da su zahvaljujući internetu i društvenim mrežama informacije postale lako dostupne, do informacija o inovacijama i aktivnostima sam došla i sama (priča Majda :-)) I poželela da najpre ideju predstavim kod nas putem Ekolista, časopisa sa kojim sarađujem od početka pokretanja. A zatim i da nađem model i projekat sprovedem u osnovnim školama kod nas.  Čitava priča je od početka imala pozitivni predznak zajedno sa udruženjem građana “Kultura na dlanu” iz Novog Sada, konkurisali smo kod Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i tokom 2014. godine dobili sredstva da sprovedemo projekt u osnovnim školama i vrtićima Opštine Bački Petrovac i započnemo poređenje potrošnje vode u Vojvodini i Savinjskoj regiji u Sloveniji. Time je projekt Vodni agent koji potiče iz Slovenije dobio međunarodni karakter. Sada u projektu imamo 12 država, nekoliko stotina osnovnih škola, srednjih škola i univerziteta. Razvili smo partnersku mrežu od Holandije do Izraela i od Ukrajine do Portugalije. Još uvek smo najaktivniji u Dunavskom regionu, ali sve više izlazimo iz tog prostornog okvira. Mreža saradnika se razvila takođe i ojačala i strukturno i brojčano.

Aktivnosti se odnose na direktno sprovođenje projekta Vodni agent u školama kroz edukativni paket koji obuhvata merni uređaj, aplikaciju za unos podataka merenja i radionicu Vodna stanica. U svakoj državi je sam edukativni process usklađen sa školskim kurikulumom. Takođe se angažujemo na sprovođenju projekata u kojima smo partneri kako što je Easmus+ projekt Wat.Edu i projekt Water agent V003 koji je baziran na našem projektu za države Višegradske četvorke. Važan segment naših aktivnosti je promocija globalnih ciljeva održivog razvoja i kao partneri inicijative Evropska nedelja održivog razvoja organizujemo program u velikom broju država i gradova. Sastavni deo projekta Vodni agent je organizovanje Međunardne konferencije kao i publikovanje Revije Vodni agent.“

Ideju Vodnog agenta pokrenulo je 2010. godine Jožino inovatorsko rešenje, odnosno mini merni uređaj za praćenje potrošnje vode koji se danas nalazi u mnogim vrtićima i osnovnim školama. / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

Vodni agent, odnosno društvo Vodna agencija koje je proistekla iz ovog projekta je neumorljivi borac za ljudsko pravo na vodu. Često čak ni ne razmišljamo o ovom našem pravu, niti shvatamo u kolikoj meri je ono ugroženo, ali postoji jedno pravo koje ni ne primetimo…

Majda & Jože: „Sa početkom aktivnosti u projektu Vodni agent došlo je do registrovanja društva Vodna agencija koje sad i sprovodi projekt. I sve se dešavalo u vreme kad se u Sloveniji vodila kampanja za upisivanje ljudskog prava na vodu u Ustav Republike Slovenije. U samim začecima delovanja društvo Vodna agencija je i učestvovalo u ovim aktivnostima organizujući akcije prikupljanja potpisa i ukazujući na tu činjenicu da je voda ljudsko pravo i da će upisivanjem u Ustav biti sačuvana a privatizacija sprečena i zaustavljena.  Vodna agencija je sa projektom Vodni agent i dalje aktivni borac za ljudsko pravo na vodu i aktivno delujemo u okviru Evropskog pokreta za vodu. Međutim, što smo dublje ulazili u ovu problematiku i temu vode uopšte, dolazili smo do spoznaja i saznanja da i voda ima prava da vodu takođe treba braniti i da je potrebno stati u odbranu prava vode.

I ako smo već svesni da bez nje nema života želimo da stavimo ljudima do znanja da pravo na vodu i pravo na život možemo tražiti ako najpre osvestimo i odbranimo prava same vode. Da je čista, da je što slobodnija u prirodi, ne promenjenih tokova. Da se njeno ekspolatisanje smanji, da skrenemo pažnju na jednu paradigmu da je voda obnovljivi resurs što svakako nije tačno. Svakim kontaktom sa čovekom voda gubi na kvalitetu i nikako se više u prirodu ne vraća ista, odnosno obnovljena. Ni u kvantitativnom ni u kvalitativnom smislu.

U ovakvim pionirskim i vizionarskim poduhvatima deca su najbolji saveznici, jer su otvorenih umova, veoma spremna na saradnju, iskrena i dobro prenose informacije. I zahvaljujući njima može se uticati i na starije. Tema vode u projektu Vodni agent obrađuje se kroz veliki broj podtema i aspekata obzirom da je opšte prisutna u našim životima. Potpuno nam je jasno koliko ljudi imaju nepotpune informacije i saznanja o vodi i o tome šta se sa njom dešava.“

Što smo dublje ulazili u ovu problematiku i temu vode uopšte, dolazili smo do spoznaja i saznanja da i voda ima prava, da vodu takođe treba braniti i da je potrebno stati u odbranu prava vode.

Majda Adlešić i Jože Cvetko
Vodni agent u mestu Krško u Sloveniji: Vizija Vodne agencije je da današnja deca kao odrasli postanu svesni građani koji će počev od svojih domova i porodica biti odgovorni u borbi za pravo vode. / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

Šta je vizija a šta dosadašnji rezultati Vodnog agenta?

Majda & Jože: „Da bismo uopšte opravdali svoje vizije najpre ćemo navesti dosadašnje rezultate koji nas upravo i motivišu da stvaramo vizije i radimo dalje. Činjenica je da se svuda gde je postavljen mini merni uređaj potrošnja vode smanjila do 30%. To se nije desilo tek tako. Pored praćenja potrošnje, upoređivanja sa drugima preko www.wateragent.eu i obilaska Vodne stanice, sa decom se radi na razne druge načine – interaktivne radionice, kreativne radionice i slično. I kroz sve to kao proces dolazi do promene ponašanja konkretnih akcija koje, eto, smanje potrošnju vode. Odnosno racionalizuju je, jer naša ideja nije štednja već normalna, smislena potrošnja uz koju su zadovoljene higijenske, zdravstvene i sve ostale potrebe. U projektu je sada nekoliko hiljada dece, oni znaju za Vodnog agenta i stasavaju u odrasle ekološki osvešćene i odgovorne ljude.

Ovo dalje je vizija. Sa onim što radimo danas mi stvaramo dobru bazu za sutra i dalje. Da današnja deca kao odrasli postanu svesni građani koji će počev od svojih domova i porodica biti odgovorni u borbi za pravo vode. U tom pravcu se radi na novom inovatorskom rešenju, ali o tome ćemo pričati kad dođe vreme.

Naravno, deo vizije je da Vodni agent uđe u što više škola, kompanija, bolnica, hotela… I naravno domova. Radimo na tome da nas, odnosno merni uređaj i aplikaciju prihvate kao deo didaktičke opreme  u osnovnim školama, najpre u Sloveniji pa dalje. Da učestvujemo u što više projekata koji se bave temom vode. I da što više putujemo i krećemo se kao voda.

Voda se u prirodi stalno kreće. Njen najbolji deo moderan čovek uzima za sebe kroz vodovodne sisteme. Tu je voda odmah u problemu. U svakom slučaju će biti kontaminirana sa svim i svačim. Znači cilj je da se smanji / racionalizira potrošnja vode, uvode alternativni sistemi (kišnica za wc, veš mašine, pranje dvorišta, voda iz prečistača za zalivanje zelenih površini itd.), smanji zagađenje agresivnim hemijskim sredstvima i metodama.“

Činjenica je da se svuda gde je postavljen mini merni uređaj potrošnja vode smanjila do 30%.

Majda Adlešić i Jože Cvetko
Jože Cvetko: „U projektu je sada nekoliko hiljada dece, oni znaju za Vodnog agenta i stasavaju u odrasle ekološki osvešćene i odgovorne ljude.“ / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

Šta govore statistike o vodi i njenoj zagađenosti i nedostatku u Sloveniji, Srbiji i u svetu uopšte? Da li uopšte možemo i treba da „razgraničavamo“ podatke?

Majda & Jože:Statistike su na žalost poražavajuće. Jednako kao što nam je voda svima zajednička, tako su i problemi. Nemoguće je napraviti granice i definisati razlike, jer koliko god bio spor proces kruženja vode u prirodi, klimatske promene su takvih razmera da mi više ne možemo garantovano tvrditi da je neka voda apsolutno naša i da je zato što mi o njoj brinemo nezagađena. Pri tome, čovek je najveća opasnost za vodu iako “brine” o njoj. Pored toga voda ne poznaje državne granice i nosi sve sadržaje sa sobom od izvora do ušća.

Pođimo od Slovenije, kao države iz koje potiče Vodni agent. Iako su sistem države i zakonodavstvo uređeni na visokom nivou, podaci o kvalitetu vode su veoma dramatični. Država na visokom stepenu razvoja, sa izraženim potrošačkim mentalitetom iako je prepoznatljiva po svojim vodama i rekama, ne može pouzdano da tvrdi da nema problem sa vodom. Upravo taj visoki stepen razvoja i navike ljudi dovode do velikog zagađenja voda. I, na žalost, veliki broj podzemnih voda iz kojih se crpe vode za preradu u vodu za piće su zagađene. Zbog svoje dostupnosti i upotrebljivosti, voda je neophodna za sve svakodnevne zadatke kod kuće, u industriji, ukratko, svuda.  U Sloveniji se 70 % vode upotrebljava u energetici za hlađenje, 16 % je upotrebljena kao pijaća voda, 14 % kao tehnička voda. Podaci koji su dosta slični u svim razvijenim zemljama odnose se na to na koji način se koristi voda za piće, osim za piće: kupanje  i umivanje (32 %), sanitarije (32 %), pranje rublja (14 %), pranje sudova (7 %), čiščenje (4 %), kuvanje (7 %) i ostalo. Podatak o količini popijene vode za piće je zanemarljive vrednosti. Time su stvari dovedene do apsurda.  Pri tome se sporo razmišlja o uvođenju alternativne vode, dvostrukih instalacija i slično.

U Sloveniji 98% naseljenih mesta je sa organizovanim vodovodom i 56% sa javnom kanalizacijom, i čak veoma mala naselja imaju prečistač otpadnih voda. Iz budžeta države 29% se izdvaja za zaštitu životne sredine gde veliki deo odlazi na zaštitu voda. Kao država članica EU u obavezi je da do kraja 2020.g. sve septičke jame zameni nepropusnim septičkim jamama. U okviru bilateralnih aktivnosti ima programe podrške i sufinansiranja aktivnosti u državama regiona, pa i Srbije, za uređenje vodovodne i kanalizacione infrastrukture i prečistača otpadnih voda. Pored toga što su uspeli da unesu pravo na vodu u Ustav, Slovenci se sve više bore za eliminisanje i zabranu upotrebe jakih herbicida kao što je Glifostat (kod nas poznat kao Total) koji je jedan od najvećih zagađivača poljoprivrednog zemljišta, izazivača kancera i nestanka mnogih životinjskih vrsta i to sve preko vode u koju dospeva spiranjem.

Nasuprot tome, u Srbiji samo 17% naselja ima javnu kanalizacionu mrežu, preko 20 naselja u Vojvodini iz vodovoda dobija nekvalitetnu vodu za piće. Od 42 izgrađena prečistača otpadnih voda samo 19 postojenja je u funkciji. Neki nisu ni izgrađeni a sredstva su nenamenski potrošena.  Očekuju nas teški zadaci prilikom rešavanja Poglavlja 27 u predpristupnoj EU fazi.

Zbog nestašice vode u svetu se već vode ratovi iako možda nisu tako deklarisani. Podaci UN pokazuju da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi pet odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode. Saudijska Arabija će u narednih 20 godina u potpunosti ostati bez vode. Mnoge države koriste iste izvore, kao što je na primer reka Nil, i tu upravo stalno i eskalira mogućnost  ratova, i to oko vode za piće.“

Šta je nama voda? / Foto: Jong Marshes / Unsplash

Šta je planeti Zemlji voda a šta je ona nama „Zemljanima“?

Majda & Jože: „Naša planeta je jedina sa tako obilnom količinom vode. I kako se često može videti kao poruka na društvenim mrežama: Mi na planeti koristimo bilione dolara za istraživanja da otkrijemo još neku planetu u vasioni sa vodom i trilione dolara da zagadimo postojeću vodu na planeti Zemlji. Tri desetine kopna je okruženo sa sedam desetina vode. Fizičke osobine vode se nisu preterano promenile kroz evoluciju. Mi na radionicama često kažemo deci da pijemo istu vodu kakvu su pili dinosaurusi, misleći na količinu i starost. Isto tako na primeru pune flaše vode pokažemo im da je od sve vode na svetu, ukoliko bi je stavili u tu bocu, za nas je dostupna i upotrebljiva samo ona koja stane u čep te boce.

Ono što se promenilo od vremena dinosaurusa je brojnost stanovništva i navike ljudi. Danas istu količinu vode deli skoro 8 milijardi ljudi, samo pre 40 godina to je bilo 4 milijarde ljudi ili 300 miliona ljudi u vreme Rimskog carstva. Zato je sa lica Zemlje tokom XX veka nestalo polovina vlažnih staništa i životinjskih i biljnih vrsta koje su ih nastanjivale i mnogobrojne reke ne dospeju do mora u koja su se nekad ulivale.

Planeta Zemlja očito prolazi kroz novo Ledeno doba koje mi ne percipiramo kao takvo jer imamo apokaliptičnu viziju o tome a iste nismo svesni. Ali se definitivno nama pred očima toliko toga menja, pre svega u samoj strukturi i izgledu planete. To samo dokazuje koliko je planeta Zemlja živa i jaka struktura a da je čovek ta jedinka koja se previše zaigrala sa svojim ego potrebama i navikama i da će tu uskoro doći do upostavljanja ravnoteže.“


Majda Adlešić i Jože Cvetko

Svesni smo borbe koja se vodi za sprečavanje izgradnje mini hidrocentrala na rekama širom Srbije. Isto tako su se u Sloveniji borili za sprečavanje izgradnje MHE na reci Dravi. Svima nam predstoji borba protiv privatizacije vodovoda. U Srbiji je 80% izvorišta vode već prodato kompanijama i ta nam se voda preko polica u marketima vraća flaširana, deenergizovana i konzervirana. I niko ne preduzima nešto da se to promeni. Čak se kroz “akcije” vraća u škole i porodilišta.

Živimo u veoma dramatičnom vremenu. Dok s jedne strane količine vode nestaju zbog ekstremnih temperature, tope se lednici i stvaraju se nove količine vode. Planeta Zemlja očito prolazi kroz novo Ledeno doba koje mi ne percipiramo kao takvo jer imamo apokaliptičnu viziju o tome a iste nismo svesni. Ali se definitivno nama pred očima toliko toga menja, pre svega u samoj strukturi i izgledu planete. To samo dokazuje koliko je planeta Zemlja živa i jaka struktura a da je čovek ta jedinka koja se previše zaigrala sa svojim ego potrebama i navikama i da će tu uskoro doći do upostavljanja ravnoteže.“

Šta sistem, države i institucije treba da urade da očuvamo vodu na planeti?

Majda & Jože: „Ništa više osim da rade svoj posao. Da zakoni, strategije, nacionalni planovi i slično ne budu samo mrtvo slovo na papiru. Da na pravilan način sankcionišu zagađivače vode. Da se kompanijama po visokim kriterijumima odredi kao obaveza ugradnja prečistača otpadnih voda. Takođe da se kontroliše namenska upotreba sredstava i da sve što se radi bude što vidljivije.“

Šta pojedinac može da uradi za „spas“ vode?

Majda & Jože:Čovek kao jedinka, kao član porodice i zajednice može mnogo više nego sistem, institucije ili država. Može da uradi upravo to što mi zagovaramo s programom Vodni agent – pametno promišljanje ponašanja, promena navika u ophođenju sa vodom, promena navika u potrošnji opšteg tipa. Mi smo veoma nesvesni činjenice koliko vode potrošimo na dnevnom nivou. Podaci svetske organizacije Water Footprint Network sa kojom društvo Vodna agencija takođe saradjuje ukazuju na podatak da prosečni Evropljanin potroši 180 litara vode dnevno kroz direktan kontakt sa vodom, ali 4500 litara vode kroz virtuelnu vodu ili ostvareni vodni otisak. Kako? Za sve što smo u toku dana pojeli, popili, obukli, koristili potrošena je voda – u proizvodnji, preradi, prehrani, pakovanju itd. Na primer za proizvodnju jedne pamučne majice od biljke pamuka na plantaži do gotovog proizvoda utroši se 2900 litara vode. Ovde treba skrenuti pažnju na to da je tekstilna, modna indstrija jedan od najvećih zagađivača vode. Upravo su u blizini najzagađenije reke na svetu Citorum u Indoneziji smeštene kompanije nekoliko svetskih tekstilnih brandova. Pored toga, farme i stočarska proizvodnja zagađuju vodu ne samo kroz proizvodni proces, već i korišćenjem velike količine medikamenata i preparata za životinje koji se u velikom procentu vraćaju u vodu. Procenat ribe sa mikroplastikom u telu a koja se izlovljava iz mora i okeana je ogroman. Sve više dolazimo do potvrde strašne istine da sve što mi bacimo u vodu ili zemlju dobijamo nazad na tanjiru. Upravo tu svako od nas pojedinačno treba da se zamisli nad svojim postupcima i navikama.“

Radovi dece – učesnika programa Vodni agent / Foto: iz arhive sagovornika J.C. i M.A.

Ko i na koji način može da se priključi projektu Vodni agent?

Majda & Jože:Svaki pojedinac, škola, kompanija, lokalna samouprava i institucija mogu se uključiti u projekt Vodni agent. Nastojimo da omogućimo svima laku komunikaciju sa nama. Imamo internet stranicu www.vodnnaagencija.org, aktivni smo na društvenim mrežama FB, Instagram i Twitter, takođe i profesionalnoj Linkedln mreži. Dobrodošli su ljudi sa idejama o unapređenju stanja vode u svojim sredinama, kao i škole koje bi aktivno učestvovale u poređenju podataka potrošnje sa drugima putem aplikacije. Svima koji već puno rade u ovom domenu omogućavamo da to predstave i podele sa drugima. Takođe, kroz naš projekt je moguće pokazati korporativnu i društvenu odgovornost prema lokalnoj zajednici, uključiti se u volonterske aktivnosti ili sa nama organizovati team building aktivnosti a sve u cilju borbe za pravo vode i za pravo na život.“

Apciklirani novčanici superheroine Nine Stefanije Blažević sa jakom humanom i ekološkom porukom

Novosađanka Nina Stefanija Blažević je savremena superheroina, koja svojim umetničko-zanatskim proizvodima spasava planetu Zemlju. Ona u svojoj radionici za izradu ukrasnih proizvoda od papira i kartona Nezaborav kroz apciklažu materijalima od već upotrebljenih i zaboravljenih proizvoda udiše novi život sa šarmantnim umetničkim tonom i na taj način smanjuje proizvodnju otpada.

Iako zvuči nepoznato, proces apciklaže je poznat od davnina. Štedljive domaćice bilo gde pod suncem umele su itekako da apcikliraju, počevši recimo od korišćenja starih potkošulja za pranje podova, kaže Nina Stefanija iz Nezaborava za Storyteller.

Šta je Nezaborav?

„Moj glavni proizvod su apciklirani tetrapak novčanici. Do same reči, odnosno naziva Nezaborav sam došla slušajući Unforgettable, meni jednu od najlepših jazz numera u bilo kom izvođenju od Net King Kola na ovamo, mnogo pre novčanika, dok sam pokušavala da smislim nadimak za jedan art forum. Ono je plutalo naokolo u stvarima koje sam radila, dok se nije skrasilo na mojim novčanicima, što u kontekstu apciklaže kojom se bavim potpuno ima smisla.“

Nezaborav i nezaboravni novčanici Nine Stefanije Blažević / Foto: iz arhive N. S. B.

Kakav je način izrade metodom upcycling, apciklažom – šta to znači?

Apciklaža (eng. upcycling) za razliku od reciklaže podrazumeva korišćenje predmeta i resursa koji su već upotrebljavani i kao takvi izgubili svoju funkciju zbog potrošnosti ili oštećenja. Kreativnom i umetničkom obradom ovakvi predmeti mogu dobiti novi život i namenu. Upotrebom starih kartonskih pakovanja sokova ili mleka u kombinciji sa stranicama starih, oštećenih stripova, malo selotejpa i puno ljubavi nastaju sasvim novi i neponovljivi, ručno rađeni apciklirani eco friendly i vegan friendly Nezaborav novčanici. Apciklaža nije nova stvar, samo je sada praksa koja ima novo ime.  Štedljive domaćice bilo gde pod suncem umele su itekako da apcikliraju, počevši recimo od korišćenja starih potkošulja za pranje podova. A nama danas apciklaža može biti jedno od rešenja za smanjenje količine otpada koji pravimo kao vrsta. Ponovna upotreba stvari ili upotreba starih stvari na novi način, uz zero waste pokret  trenutno je jedna od osnovnih ekoloških filozofija, ali i pravaca delanja.“

Od kada se bavite ovim nesvakidašnjim ručnim radom, odnosno kreativnim zanatom i zašto radite upravo ovo?

„Konkretno pravljenjem apcikliranih tetrapak novčanika bavim se od 2013. godine, kada sam počela i da ih pokazujem javnosti na svojoj stranici i izlažem po različitim sajmovima rukotvorina. Ali samo to stvaranje predstavlja sintezu raznih zanata i veština kojima sam baratala i igrala se. Oprobala sam se naravno i u dekupažu i pravljenju nakita, crtanju po svemu i svačemu, znam da šijem i poznajem osnove grafičkog dizajna… Sve je to pomalo doprinelo da u novčanicima od tetrapaka vidim priliku da se izrazim tačno onako kako ja želim. Prvo apciklaža u svojoj osnovi ima ekološke i plemenite vrednosti, kreativnost i humanost nasuprot konzumerizmu i hladnoj masovnoj proizvodnji. S obzirom na to da se radi o ručnom radu, tu ima mnogo domišljatosti, rešavanja problema, individualnosti. Izazovno je. Verujem da je rad rukama terapeutski i oslobađajući i kao takav uvek je bio važan deo mog života. Prvi put kada sam videla kako se od tetrapaka pravi novčanik pomislila sam da mi treba jedan takav i da je to prilika da ga obučem baš onako kako ja želim. Veliki sam geek za superheroje i to je bila prilika da imam superherojski popkulturni novčanik kakav niko nema. Opet individualnost… :-)“

Nezaborav: Superherojski popkulturni umetničko-zanatski proizvodi / Foto: iz arhive N. S.B.

Šta sve pravite u svojoj radionici?

„U radionici trenutno najviše od svega apciklažom pravim novčanike i papirnu galanteriju, kako je ja zovem dispenzere za higijenske kesice za kućne ljubimce, torbice i neki cegeri su u planu, ali me privlače i teraju na eksperimentisanje i druge vrste kreativne upotrebe papira i pravljenja papirnih ukrasa. Bavim se izradom ukrasa i slika metodom papercutting-a – isecanja papira, što je u načelu najbliže izradi kolaža, slaganjem slojeva slika od smisleno isečenih papirnih oblika i 3D papirnih elemenata. To je prilika da uz zanat radim i nešto što naginje umetnosti i vrlo ličnom likovnom izražavanju.“

Da li ljudi kupuju, da li se interesuju za vaše proizvode?

„Ljudi se svakako zanimaju i pokazuju interesovanje, iako i dalje smatram, treba uraditi mnogo da bi sama ideja koja stoji iza novčanika doprla do što većeg broja ljudi. Upoznavanje ljudi sa vrednostima koje stoje iza nekog proizvoda utiče na njihovu prijemčivost da ga kupe, tj. priušte sebi.  Uvek mi je drago kada neko pokaže interesovanje,  a naravno još draže mi je kada je neko u prilici da podrži moj rad kupovinom mojih proizvoda.Volim i kada me samo preporuče jer je to još jedan od načina da do ljudi dopre čudna reč kao što je apciklaža, te da saznaju da se razlikuje od reči reciklaža.“

Nedavno ste se registrovali i kao preduzetnica. Kakva su vaša iskustva u preduzetničkim vodama, šta je super u njima, a šta manje super?

Preduzetništvo, iako zanat za sebe i to vrlo zahtevan, za mene je super. Ono što vidim kao vrline skoro da su istovremeno i mane, ili blaže rečeno, manje super osobine celog poduhvata. Ono traži posvećenost, samodisciplinu, kontinuirano ulaganje volje, želje, rada i resursa i na kraju traži jedno veliko strpljenje dok čekamo da semenke rada i ideja izniknu u stabilan biznis. Istovremeno daje krila strasti i čini da mi nije žao niti jednog uloženog trenutka, niti živaca. Raditi za sebe je jedna od najlepših stvari, najlepših mogućnosti koje imamo, ma kako tržišno ili administrativno izazovno bilo. Dobiješ priliku da gradiš i sebe i svoj posao, svakog dana iz početka, onakvim kakav želiš da budeš, trudeći se da budeš najviše od onoga što možeš. Uvek naučiš da možeš nešto drugačije i bolje i trudiš se da to tako i bude.“


Nina Stefanija Blažević: „Upoznavanje ljudi sa vrednostima koje stoje iza nekog proizvoda utiče na njihovu prijemčivost da ga kupe, tj. priušte sebi.“ / Foto: iz arhive N.S.B.

Ali vi niste samo nesvakidašnja kreatorka novčanika, vi ste i dobar poznavalac strip umetnosti.

„Uh, znanje imena, naslova, likova, ne znam da li je to zaista poznavanje stripa… Veliki poznavaoci strip umetnosti za mene su ljudi koji se bave stripom i žive od njega, autori, umetnici koji stvaraju stripove i svojim radom pokazuju da vrlo dobro poznaju one koji su bili pre njih, šta su tendencije danas, ali i ostavljaju zadatak onima nakon sebe. 🙂 Sebe više vidim kao strip obožavaoca različitih stilova i senzibliteta koji sebi može da dozvoli da ga kroz to carstvo vode hir i krajnje subjektivna naklonost temi ili žanru i sl. Ima mnogo vrsta stripa i stepena komercijalnosti, ali dok god predstavlja medij koji autoru daje priliku da uputi neku poruku svetu kroz vlastiti izraz – strip je umetnost. Ako ne računam Mikijeve almanahe i Hogara Strašnog, sa ozbiljnim čitanjem stripova i bavljenjem stripom počela sam relativno kasno. Trebalo je mnogo knjiga i reči da bih počela da cenim vizuelno pripovedanje. Volim heroje i superheroje, ali volim i autorski, umetnički strip. Bilo koje izdanje Besne Kobile u mom srcu može naći makar malo mesta. Ipak od autora izdvojila bih Erika Krika, tandem Nil Gejmen i Dejv Mekin, šta god radili zajedno, ali i stripove More ljubavi, zatim Lokot i ključ, Leglo strave u izdanju Darkvuda…“

Pišete i za blog koji se bavi filmskom kritikom i recenzijama horor filmova.

„Aktivno učestvujem u redakciji i pišem za Filmozofiju strave, blog koji se bavi filmskom kritikom i recenzijama audiovizuelnih horor ostvarenja.  Ceo senzibilitet bloga zasnovan je upravo na filozofičnom posmatranju i kritičkom promišljanju ovog fenomena pop kulture i ljubavi prema nekim kultnim tropama žanra. Ekipa u redakciji je sjajna i gaji mnogo ljubavi prema tome što rade i pišu i zato ih toplo preporučujem, kao da jeste moj lični blog. 🙂 „

Redakcija „Storytellera“ je u Magliću predstavila rezultate projekta „Eko dizajn naših života“ i otvorila izložbu fotografija Igora Bovdiša

Redakcija „Storytellera“ je u četvrtak 13. decembra u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ u Magliću uz otvaranje izložbe fotografija Igora Bovdiša pod nazivom „Eko dizajn naših života“ i zvanično privela kraju istoimeni projekat, koji je trajao od septembra do decembra 2018. Realizaciju projekta finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.


U okviru projekta Eko dizajn naših života“, koji je realizovan dvojjezično – na slovačkom i na srpskom, nastala su četiri novinarska priloga na temu ekologije, zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, kao i jedna epizoda podcasta, u kojoj je autorka projekta Vladimira Dorčova Valtnerova sa sagovornicom Lenkom Vizi, profesorkom biologije, popričala na eko-teme.  Važan segment projekta, pored dve ankete, je i izložba 24 fotografije, koje je tokom projekta fotografisoa Igor Bovdiš, koje javnost zna i kao ekološkog aktivistu.

Darinka Milanović, direktorka škole (prva sleva) u uvodnom izlaganju na događaju / Foto: Igor Bovdiš

U uvodu prezentacije rezultata projekta i otvaranja izložbe je prisutne pozdravila direktorka maglićanske osnovne škole Darinka Milanović, posle čega je Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovorna urednica „Storytellera“ i autorka projekta formom debate sa učenicima nižih razreda i osmacima približila cilj medijskog ekološkog projekta.

Jelena Popović je ukratko približila osnova organske proizvodnje voća i povrća / Foto: Igor Bovdiš

U debatu su se uključili i saradnici naše redakcije Jadranka Marčok, inače direktorka magazina „Ekolist“, sa kojim je redakcija „Storyteller“ u okviru navedenog projekta potpisala protokol o saradnji,  kao i profesorka biologije Milada Stanković Jelena Popović, mlada ekološka, odnosno organska baštovanka i ekološka aktivistkinja iz Maglića.

Jadranka Marčok napomenula je potrebu stalnog prisustva ekoloških tema u medijima / Foto: Igor Bovdiš

O izloženim fotografijama je govorio sam autor Igor Bovdiš, koji je radoznalim učenicima otkrio mesta, na kojim su konkretne fotografije nastale, kao i to, zašto je važno i fotografijom ukazivati na probleme u oblasti zaštite životne sredine.

Igor Bovdiš u razgovoru sa učenicima / Foto: Vladimira Dorčova Valtnerova

Inače, u projektu je dat naglasak na objašnjenje pojma cirkularne ekonomije, koji je bio i zajednički imenitelj dve ankete, koje su realizovane u toku projekta i u kojoj je učestvovalo 57 anonimnih osoba.  U prvoj anketi, koja je realizovana pre početka objavljivanja novinarskih priloga, odnosno krajem septembra i početkom oktobra, jedno od pitanja glasilo je: Da li znate šta je cirkularna ekonomija?, na koje je 44,83 procenata anketiranih odgovorilo negativno. Već u drugoj anketi, koja je realizovana krajem novembra i početkom decembra, posle objavljivanja priloga na temu ekologije, zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, ovu vrstu ekonomije je neprecizno definisalo samo 22,22 procenata anketiranih. Ovi rezultati govore o tome, da je realizacija projekta Eko dizajn naših života“ je doprinela povećanju nivoa informisanosti i znanja u oblasti ekologije, što predstavlja glavnu motivaciju da se sa praćenjem ekoloških tema u okviru portala „Storyteller“ nastavi i u budućnosti.

Decembar sa Storytellerom

Ove godine decembar priča priču redakcije „Storyteller“. Ili barem jedan njen deo, jer već sledeće nedelje naša redakcija organizuje dva događaja, na kojima ćete se upoznati sa našim delovanjem i sa našim književnim i medijskim sadržajima.

U ponedeljak 10. decembra sa početkom u 18 časova u Bačkom Petrovcu organizujemo prezentaciju knjige za decu „Orech, ktorý vedel rozprávať“ autora Vladimira Dorče. Radi se o zajedničkom događaju naše redakcije i Udruženju petrovačkih žena, kada ćemo predstaviti knjigu i to u prostorijama Udruženja petrovačkih žena.

U četvrtak 13. decembra preselićemo se u Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“,  gde ćemo predstaviti rezultate medijskog projekta „Eko dizajn naših života“ i ujedno ćemo otvoriti izložbu fotografija Igora Bovdiša, koje su nastale u toku projekta. Školski događaj, koji organizujemo zajedno sa Osnovnom školom, počinje u 12 časova. Realizaciju projekta finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Pored toga, „Storyteller“ medijski podržava prezentaciju muzičkog projekta NU SOUND OF VISEGRAD. Dva dana pre Božića u Novi Sad (dom b-612, Svetozara Miletića 40) dolazi enklava čeških i slovačkih muzičara da predstavi projekat Nu Sound of Visegrad. To je miks žanrova od džeza, funki do ambijenta. U interpretaciji benda Džeja Delvera i muzičara / producenta Grnje.

Radujemo se novim decembarskim susretima i razgovorima, iz kojih ćemo crpiti motivaciju i inspiraciju za nove medijske sadržaje.