Poštar Žika iz Novog Sada: „Stigla vam je pošta!“

Svakog jutra već 33 godine on putuje sat vremena da bi stigao na posao i isto toliko da bi se vratio kući, ali on svoj posao obožava, priča mi Živan Markov koji radi kao poštar u Novom Sadu. Seda kosa, nasmejane plave oči, poštar Žika, kako ga mi zovemo u komšiluku, za mene je pravi anđeo spasilac, jer me je toliko puta spasio odlazaka i čekanja u redu na preuzimanju pošiljki.

A kada se sretnemo ispred sandučića obavezno promenimo koju tipa: Kako ste, Žiko? Ima li nešto od pošte za nas, gosn Žiko? Prodivanimo nekada i koju više kada imamo vremena. Ukoliko mi je stigao neki paket, poštar Žika ima moj broj telefona i obavezno me pozove da proveri da li smo kod kuće.

Koliko nas uopšte poznaje poštara koji nam donosi poštu svakog dana? Znamo li im imena, pitamo li ih bar kako su kada se sretnemo u prolazu? Stičem utisak da većina nas ne poznaje svoje poštare, jer nemamo vremena ni za sebe, a kamoli za druge ljude.

Ipak, poštar Žika mi odgovara da su svi ljudi uglavnom dobri, te da je retko nailazio na one „loše“, ali čak i to on opravdava uz reči da ih razume. Da im je možda tada neki loš dan, kao i da se pošta koju oni sada ubacuju u sandučiće svela samo na račune i sudske pozive, čemu se niko ne raduje.

„Nekada je to bilo sasvim drugačije“, kaže mi Žika i objašnjava da su mu se nekada ljudi radovali, onomad kada je donosio penzije, razglednice, pisma i lepe vesti.

„Danas jedva da imam 10 penzija koje nosim. Sve su uglavnom računi. Ko se danas tome raduje? Ali ljudi su u suštini dobri, poznaju me i ja poznajem njih. Neke znam od kada su se ovde rodili, a sada imaju svoje porodice i još uvek ovde žive“, odgovara mi Žika.

Dok ga slušam, prizivam sopstveno sećanje. Ta pošta mi je u krvi, jer sam celo detinjstvo provela u istoj. Mama je radila u pošti. Moj deda je bio isti taj poštar, kao i Žika. Nasmejane plave oči, poznata persona u gradu koja donosi ljudima sve važne vesti i dočekivao se u svakoj kući sa velikim poštovanjem.

„Evo stiže poštar. Izvolite, uđite unutra, može li kafica? Kakve nam vesti donosite?“, tako su nekada ljudi dočekivali poštare.

To je bio veliki respekt. Nekada.

Sećam se da sam razdvajanje PTT doživela prilično emotivno, te kao da ni dan danas nisam to prebolela, za mene je to bio sentimentalni krah nečeg lepog iz detinjstva.

Pričam o tome našem Žiki dok razgovaramo. On se osmehuje. Sve razume, ipak je 33 godine proveo tu.

poštar
Poštar Žika: „Moje kolege su dobre, svi se lepo slažemo, čak i tokom ove obustave rada bilo je lepo što smo ostali jedinstveni.“ / Foto © Storyteller/Marija Belić Bibin

Razgovaramo i o nedavnoj obustavi rada poštara pred novu godinu. Kiseo je osmeh na licu, jer su nade bile porušene da će se nešto zaista promeniti, kako kaže, ne samo za poštare.

„Ta okupljanja i prostesti desili su se sponatano. Svi smo bili revoltirani. Degradirani smo kao i svi. Više od 10 godina nam niko nije ni za 1 dinar podigao plate, samo su nam skidali…tu nema napretka“, objašnjava poštar Žika.

„Spontano i burno se sve desilo, ali smo svi bili ujedinjeni, pa makar po cenu otkaza. Onda je nas 300, ne samo ja, već još 300 mojih kolega, dobilo suspenzije. Onda su se oni kao nešto dogovorili, ali to uopšte nije ono što smo mi očekivali. Sad nam preostaje da čekamo februar i vidimo šta će se desiti“, kaže i dodaje:

“Sve je to jedna velika šarena laža pred izbore, Marija. Sramota je za koje plate radimo, pa čak i povišica koju smo tražili je smešna. Radili smo u svim uslovima, kao na primer tokom bombardovanja, niko te ne pita, padaju bombe, a ti ideš i radiš. Sreća pa su ljudi, kolege i atmosfera uvek bili lepi i fer. Moje kolege su dobre, svi se lepo slažemo, čak i tokom ove obustave rada bilo je lepo što smo ostali jedinstveni. Još od odvajanja PTT čovek jednostavno shvati da je nemoćan da bilo šta promeni”, pomirljivo mi kaže.

“Nije moje da mislim, Marija. Kod kuće imam voće, veliku porodicu. Oženjen sam već skoro 40 godina, imam dva sina i ćerku. Oni sad svi imaju po dvoje dece, to je ono što je važno”, govori dok mu se oči i dalje smeše.

Fotografišemo se, a Žika sa svojom poštarskom torbom nastavlja dalje, još uvek sa osmehom u očima, bez obzira na sve. / Foto © Storyteller/Marija Belić Bibin

Pitam ga za taj voćnjak, kaže pravi rakiju za sebe i porodicu, od šljiva, dunje, kajsije, ali uz osmeh kaže da je to za lične potrebe, jer ih je sada mnogo kada se okupe.

Toliko je skroman, da sam jedva uspela da saznam šta je njegova druga velika ljubav. Muzika, svirke, gitara. Iznenađujem se dok mi sa uzbuđenjem priča da oduvek svira, da u Beškoj imaju svoj bend.

„To je rok grupa Šok iz Beške. Imali smo mi u Beškoj oko desetak rok grupa“, priča mi ponosno.

„Išli smo mi na festivale, na gitarijade, a o nama je u jednoj knjizi čak objavljen i tekst“, dodaje i priseća se da je dugo radio oba posla, tokom dana u pošti, a onda noću svirke.

Kako kaže nekada se dešavalo da po svega dva tri sata samo odspava noću, ali voleo je obe stvari da radi jednako.

Pitam ga za kraj koja mu je omiljena gitara, a on bez dileme odgovara:

„Fender i Gibson!“

Klimam glavom, fotografišemo se, a Žika sa svojom poštarskom torbom nastavlja dalje, još uvek sa osmehom u očima, bez obzira na sve.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Malac Genijalac i u Bačkom Petrovcu stvara talente [VIDEO]

SPONZORISANI REDAKCIJSKI PRILOG

Već tri godine škola Malac Genijalac stvara talente i u Bačkom Petrovcu uz pomoć mentalne aritmetike. Istovremeno, podržava i razvija intelektualne sposobnosti i veštine dece, počev od rane dobi. Malac Genijalac je škola za zdrav razvoj mozga, kaže psihološkinja Olena Grnja, nova direktorka škole, naglašavajući da ova škola nije škola talenta. „Ovo je škola koja stvara talente.“

„Roditelji često našu školu doživljavaju kao školu matematike i računanja. Da, u ovoj školi učimo decu da računaju bez pomoći papira, olovke, računaljke i drugih pomagala, ali tokom realizacije ovog programa podržavamo i ostale procese u dečjem mozgu“, kaže Olena Grnja, naglašavajući da najvažniji period razvoja mozga jeste do 12. godine života, što je takođe važno za mentalnu aritmetiku.

„Ovo je period u kojem još uvek možemo da utičemo na to koliki kapacitet mozga će deca koristiti. Što više kapaciteta koriste, to su bolji i rezultati“, kaže naša sagovornica i dalje objašnjava:

„Čovek ima dve moždane hemisfere: desnu i levu. Leva hemisfera je logična, pa je koristimo za čitanje, pisanje, brojanje, a desna hemisfera je naš umetnik. U ljudskom životu jedna od tih hemisfera uvek postaje dominantna. U većini slučajeva je leva strana dominantna. Do dvanaeste godine, dečji mozak je poput dramatične scene u kojoj se odvija borba između funkcija moždanih hemisfera.“

Kroz računanje i tehnike koje se koriste u školskom programu Malac Genijalac, deca uče da koriste obe hemisfere istovremeno.

Psihološkinja Olena Grnja, nova direktorka škole Malac Genijalac u Bačkom Petrovcu / Foto © Storyteller

Naučna istraživanja pokazala su da što više čula koristimo, više informacija čuvamo u mozgu, a računanjem uz pomoć više čula pomažemo razvoju dečijeg mozga. Olena Grnja iz Malaca Genijalaca podseća da se vizuelno, auditivno i kinetičko čulo koristi u mentalnoj aritmetici i u radu s abakusom, osnovnim alatom ove vrste računanja.

Malac Genijalac nije škola za talente. Ovo je škola koja stvara talente.

Olena Grnja

„Imamo tri nivoa u programu mentalne aritmetike. U prvoj fazi su mala deca koja ne znaju brojeve i njih učimo o samom pojmu broja upotrebom jednostavne računaljke“, objašnjava naša sagovornica iz škole Malac Genijalac.

„Na drugom nivou su deca starija od 7 godina koja već koriste abakus i uče da sabiraju, oduzimaju, množe i dele sa korišćenjem jednocifrenih i višecifrenih brojeva. Kasnije rade mentalno računanje bez abakusa, zamišljajući pred sobom u vazduhu odnosno vizualizujući kretanje abakusovih kuglica. Sledeći nivo je da više ne trebaju ili ne pomeraju zamišljene kuglice u vazduhu, već samo vizuališu abakus i napamet u kratkom vermenskom periodu mogu izračunati veliko mnoštvo brojeva i operacija. Za decu na ovom nivou nema razlike da li je reč o jednocifrenom ili višecifrenom broju, jer su u stanju da velikom brzinom izračunaju zadatke.“

Malac Genijalac u Bačkom Petrovcu © Storyteller

Prednosti mentane aritmetike su više nego dobrodošle u sadašnjim informaciono-informatičkim brzim vremenima, kaže Olena Grnja.

„Kod deteta koje je završilo ovaj program, prvo primetimo da veoma brzo računa. Ali prednosti programa su mnogostruke: poboljšana koncentracija i fokus, memorija, analitičko i logičko razmišljanje, vizualizacija, kreativnost. Roditelji će brzo primetiti bolje rezultate u školi, jer i tamo deca imaju bolju koncentraciju. Više informacija će se pamtiti u školi, manje će morati učiti kod kuće, mnogo brže će stvari pamtiti. Konačno, kada deca funkcionišu na ovaj način, tada se povećava i njihovo samopouzdanje.

Programi škole Malac Genijalac

Mentalna aritmetika proizlazi iz tradicionalne istočnjačke discipline i danas predstavlja popularan i moderan obrazovni program koji se sve češće prisutan na Zapadu. Ovaj pionirski program za razvoj kognitivnih sposobnosti dece uspešno se sprovodi u više od 90 međunarodnih centara širom regiona. U školi za mentalnu aritmetiku postoje tri programa.

„Glavni program je mentalna aritmetika tokom kojeg deca idu u školu jednom nedeljno, tj. dva sata svake subote. Oni takođe i tokom radne nedelje imaju jedan čas, i to je dopunski čas za decu koja nisu mogla da dođu u subotu ili im je nešto nejasno, ili se pripremaju za olimpijadu mentalne aritmetike. Radi se u malim grupama od 6 do 12 dece, tako da se svakom detetu može dobro posvetiti. Program traje dva puta po deset meseci odnosno dve školske godine“, objašnjava Olena Grnja.

Škola Malac Genijalac nije škola za talente, ona stvara talente. / Foto © Storyteller

Drugi program je Numikon i on predstavlja predprogram za mentalnu aritmetiku.

„Namenjen je deci starosti od 3 do 5 godina koja se kroz igru i na zanimljiv način kroz korišćenje sredstava nalik na kocke upoznaju sa brojevima i osnovnim matematičkim operacijama. Numikon se prilagođava deci i zato nemamo određeno vreme koliko traje. Traje dotle se ne utvrdi da je dete spremno za mentalnu aritmetiku“, kaže naša sagovornica i dodaje treći program:

„Treći program je Super um, koji je namenjen s voj deci, bez obzira da li su završila mentalnu aritmetiku ili ne. Namenjen je deci uzrasta od 10 do 17 godina. U ovom programu se savladavaju tehnike računanja, tj. matematičke operacije koje se takođe uče u školi (stepenovanje, korenovanje itd.), ali kod nas se uče tehnike pomoću kojih će lakše, brže i tačnije računati. Ovaj program takođe traje deset meseci.“

Malac Genijalac takođe organizuje Super raspust u vidu škole u ​​prirodi.

Malac Genijalac
Abakus i Soroban su osnovna sredstva za mentalnu aritmetiku. / Foto © Storyteller

„Deca tokom ovog programa, u planinama, tokom jedne nedelje imaju mnogo aktivnosti. To je prilika da roditelji „odvuku“ decu od tableta i pametnih telefona, kao i da deca budu u prirodi i druže se sa drugom decom. U isto vreme, to je prilika da se dete osamostali, što je često izazov i za decu i za roditelje. Super raspust može pomoći detetu da kasnije lakše krene u srednju školu i prevaziđe strah od promena“, kaže Olena Grnja.

Upis nove generacije u školi Malac Genijalac

Upis traje do kraja januara 2020. godine. Zainteresovani sve
informacije mogu dobiti na telefonskom broju 064/ 8909009 
ili na mesindžeru na FB stranici i Instagram profilu 
škole Malac Genijalac u Bačkom Petrovcu.

Nova godina donosi novosti u školi Malac Genijalac u Bačkom Petrovcu. Od februara ove godine nastava će takođe biti na slovačkom jeziku, informiše direktorka. „Mislim da će to biti korisno posebno za malu decu, jer neće imati jezičku barijeru i komunikacija će im biti mnogo lakša“, kaže Grnja i dodaje:

„Pored ove vesti, dobra vest je da u našem timu imamo psihologa koji na određeni način može pomoći deci ukoliko deca imaju određenih izazova.“

Ulaganje u detetova znanja i veštine najbolja je moguća investicija za svakog roditelja, kaže Olena Grnja iz škole Malac Genijalac u Petrovcu. To takođe važi i za odluku da deca pohađaju programe koje nudi Malac Genijalac, koji formiraju nove talente dece, budućih nosioca društvenih promena.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Priče iz istorije Maglića kao presek istorije 70-godišnjeg sela [VIDEO]

U Magliću je juče održan Susret aktivista Mesne zajednice Maglić 1949 – 2019 “Priče iz istorije Maglića” koji su organizovali bivši predsednici MZ Maglić na čelu sa Dr Rajkom Perićem u saradnji sa portalom „Storyteller“. Program je upriličen povodom obeležavanja 70 godina od doseljavanja sadašnjih stanovnika Maglića.

„Nekadašnji predsednici Mesne zajednice, na moju inicijativu, prihvatili su ideju da održimo susret aktivista Mesne zajednice koji su utkali deo sebe u izgradnju Maglića, u organizovanje sportskih, kulturnih i drugih udruženja, u sve ono zbog čega Maglić sa ponosom danas zovemo selo koje ima sve“, rekao je Rajko Perić, predsednik Saveta MZ Maglić u periodu od 2009 – 2017. godine, pozdravljajući prisutne i dodajući:

„Potrudili smo se da napravimo kratak presek istorije izgradnje Maglića u posleratnom periodu, iz ugla pre svega ljudi koji su volonterski radili u organima Mesne zajednice i koji su zajedno sa građanima određivali prioritete, investicionu izgradnju, raspisivnje samodoprinosa, koji su i za  uspehe i za neuspehe, sebe smatrali odgovornim.“

Tokom programa su se smenjivali inserti iz filmova „Komuna Buljkes“ i „Osma ofanziva“, stari TV prilozi o Magliću, ali i video prilozi u kojima je prikazan presek najvažnijih infrastrukturnih, komunalnih i društvenih projekata koji su se tokom 70 godina od osnivanja sadašnjeg Maglića realizovali, a koje je pripremio Radomir Zotović.

Svoje priče iz istorije su u prilozima ispričali Borislav Đurić koji je bio predsednik Mesne zajednice u periodu od 1979 – 1987. godine i Smilja Vidić, 93-godišnja partizanka iz Maglića koja je približila kako je izgledao život uoči i tokom Drugog svetskog rata, ali i kako se zemlja posle razornog rata obnavljala.

Borislav Đurić © Storyteller

Kroz razgovor sa bivšim predsednicima Mesne zajednice Maglić – Kostom Ilićem, Slobodanom Bjelicom (1995-2001), Rajkom Perićem i Radomirom Zotovićem (2001-2009), kao i sa bivšim sekretarom MZ Miletom Nišićem približio se nekadašnji način funkacionisanja ove samoupravne jedinice i naglasila uloga građana i građanki ovog sela u njegovoj izgradnji, kao i neizostavna saradnja između MZ i PD Maglić.

„Mesna zajednica Maglić i Poljoprivredno dobro Maglić su jedna duša i jedno telo, jer tokom svih ovih 70 godina su uvek sarađivali i zajedno gradili selo koje ima sve“, izjavio je Đajić, direktor PD Maglić, zatvarajući događaj „Priče iz istorije Maglića“ koji se održao u njihovom restoranu.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Stara crkva u Magliću još uvek bez obećanog novog odela

Rok za završetak prve faze sanacije stare nemačke evangeličke crkve u Magliću pomeren je za 60 kalendarskih dana, iako je ovaj objekat već 9. decembra 2019. godine trebalo da dobije novo odelo, saznaje portal „Storyteller“.

U Odluci o izmeni ugovora o javnoj nabavci (donesene i objavljene u petak 6. decembra 2019. god. na zvaničnom sajtu Opštine Bački Petrovac) se navodi da je izvođač radova 3. decembra 2019. god. naručiocu poslova, odnosno Opštini Bački Petrovac, dostavio zahtev za produženje ugovorenog roka za 60 kalendarskih dana „gde je kao razlog naveo da zbog niske temperature i velike količine padavina ne postoje uslovi za izvršenje ugovorenih radova“.

Pretpostavlja se da novi rok za završetak spoljašnjeg uređenja objekta koji bi u narednom periodu trebao da postane multifunkcionalni prostor, odnosno savremeni kulturni centar na koji je sama Opština dala saglasnost jeste 5. februar 2020. godine (iako se u zvaničnoj opštinskoj odluci navodi (verovatno) pogrešna godina: „Naručilac je dopisom od 5.12.2019. godine dao saglasnost za produžetak roka izvođenja radova za dodatnih 60 kalendarskih dana odnosno do 5.02.2019. godine.„).

sanacija crkve u Magliću
Sanacija crkve u Magliću: Radnici na skeli odnosno na krovu pored stare crkve u Magliću tokom dvanaestog decembarskog dana / Foto: ©Storyteller

Redakcija portala „Storyteller“, koja prati realizaciju projekta „Plava trasa“ od samog početka, putem maila – u sredu 11. decembra – kontaktirala je predsednika Opštine Bački Petrovac Srđana Simića sa molbom za kratki intervju (uz koju je poslala i pitanja i predlog da se intervju uradi pismeno, odnosno da Opština predloži vreme i mesto za snimanje razgovora za potrebe portala) do danas nije dobila odgovore na upućeni poziv.


Pročitajte i članak Stara nemačka evangelička crkva u Magliću kao budući simbol saradnje među evropskim narodima


Meštani Maglića su već tokom rane jeseni mogli pretpostaviti da će rok za završetak radova biti probijen, jer tokom sunčanih jesenjih dana radnici izvođača radova se skoro nisu ni pojavljivali na gradilištu.

Skela bez radnika pored stare nemačke evangeličke crkve u Magliću tokom sunčanog oktobarskog dana. / Foto: Facebook grupa: Maglić – selo koje čuvamo

Sanacija crkve u Magliću kroz projekat „Plava trasa“, u okviru kojeg je na konkursu „Gradovi u fokusu“ Ministarstva kulture i javnog informisanja podržano finansiranje obnove objekta u iznosu od 15 miliona dinara, se realizuje pod „dirigentskom palicom“ Opštine Bački Petrovac, a radove izvodi konzorcijum dve firme: Somborelektro DOO iz Sombora i Premijus DOO iz Beograda.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.

Poštari u opštini Bački Petrovac za sada ne štrajkuju

Poštari u Bačkom Petrovcu, Magliću, Kulpinu i Hložanima rade u toku celog svog radnog vremena, dok u Novom Sadu većina poštara i dalje štrajkuje. Međutim, situacija ni u opštini Bačski Petrovec nije tako jednostavna.

Iz opštinskog sedišta Javnog preduzeća Pošta Srbije saznajemo da sve četiri pošte u opštini Bački Petrovac funkcionišu bez obustave rada. „Ovih dana pružamo sve usluge koje pružamo svaki dan inače, iako smo svesni da je štrajk poštara aktuelan u drugim gradovima“, rekli su danas za naš portal u Pošti u Petrovcu.

Plaćanja se vrše u skladu sa postojećom procedurom, ali kada primamo pošiljke objašnjavamo klijentima situaciju i naglašavamo da ne možemo garantovati da će pošiljka, koja iz našeg sela putuje do distributivnog centra u Novom Sadu, odatle biti distribuirana i do krajnje adrese„, kažu u Pošti u Bačkom Petrovcu.

Prema nezvaničnim informacijama, u četiri filijale pošte u opštini Bački Petrovac zaposleni su podeljeni u dva tabora: u jednom su oni koji podržavaju štrajk (ali rade), a u drugom su oni koji su protiv štrajka. Niko od njih nije hteo da javno razgovara na ovu temu.

štrajk poštárov
V petrovačkoj opštini pošta za sada radi u svim naseljenim mestima. / Na fotografiji: Zgrada pošte u Magliću / Foto: ©Storyteller

Zašto poštari štrajkuju?

Direktor Samostalnog sindikata Pošte Srbije Zoran Pavlović rekao je za BBC na srpskom da su protest, koji je počeo početkom decembra, organizovali sami radnici – kuriri , poštari i šalterski radnici -, a da ih je sindikat podržao.

Razlozi za obustavu rada u poštama u Beogradu, Novom Sadu, Kikinde, Zrenini, Lazarevcima i drugim gradovima su „pre svega zbog zarada – koje su veoma niske i iznose od 32 do 39 hiljada dinara“.

Pored povećanja zarada i pravednije raspodele dobiti, jedan od zahteva zaposlenih i sindikata je i smena rukovodstva kompanije na čelu sa Mirjanom Petrović, vršiteljkom dužnosti direktorke.

štrajk poštárov
Decembarski štrajk poštara je već treći veliki štrajk u prethodne tri godine. / Foto: ©Storyteller

U nedelju, kada je održan prvi sastanak dva predstavnička sindikata i zaposlenih sa rukovodstvom javnog preduzeća i predstavnicima vlade, radnici su odbili ponudu Pošte Srbije i vlade da povećaju plate u proseku za 10 procenata, što znači da bi najniža plata bila oko 44.000 dinara. Sindikat zahteva da oni sa najnižim primanjima postignu najviši rast – otprilike 13,5 odsto, javlja RTS.

I juče i danas u Novom Sadu su se poštari koji štrajkuju sreli ispred Glavne pošte. Danas su im solidarnost pokazali i građani, kao i neke civilne organizacije. / Izvor: Twitter

U saopštenju koje je iz Pošta Srbije poslato u prvim danima štrajka, navodi se da je planirano povećanje zarada od deset odsto u 2020. godinu usklađeno sa finansijskim mogućnostima i održivim poslovanjem preduzeća, kao i da će januarska plata biti znatno uvećana, čime će se približiti republičkom proseku.

Podsećamo da je ovo treći veliki štrajk poštara u prethodne tri godine. U martu 2019. došlo je do potpune obustave rada, a 3trajk je prekinut nakon što je podpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović obećao radnicima povećanje zarada, i ispunjenje dve trećine zahteva do 30. novembra ove godine.


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.