Privid hleba koji je Fridriha Verlea iz Buljkesa u logoru smrti u Bačkom Jarku držao iznad vode (3/3)

očetkom jeseni 1945. godine, Fridrihu Verleu počela je da se osmehuje sreća u vidu porodice seniora Đuriša iz Bačkog Petrovca. On je, naime, odmah posle rata zakupio petrovačku ciglanu, koju je trebalo renovirati. Tada se setio dede Fridriha Verlea, koji beše zidar, nadaleko čuven preduzetnik. Pored toga, setiše se i Kukučke da treba da im se popravi…

Read More

Blede uspomene na rođake ili o Imigracionom muzeju u Americi iz slovačke perspektive

ožda ni ne postoji porodica koja nema nekoga u inostranstvu. Na porodičnim sedeljkama uvek se priseća na rođake koji su u 18. veku otišli u Donju zemlju, dok 19. vek, međutim, donosi i emigracije u Ameriku. Nagrnuše tamo naši, i to ne samo iz tzv. Gornje, već i iz Donje zemlje. Većina američkih doseljenika, što je, otprilike, 17 miliona ljudi iz celog…

Read More

Privid hleba koji je Fridriha Verlea iz Buljkesa u logoru smrti u Bačkom Jarku držao iznad vode (2/3)

 koncentracioni logor u Bačkom Jarku iz tadašnjeg Buljkesa odveli su 840 dece, starih i bolesnih, od kojih je 230 ljudi preživelo. Sada već Petrovčanin, Fridrih Verle, koji je u detinjstvu bio Buljkešanin (Maglićanin), a koji je u Jarku bio od aprila 1945. do februara 1946., jedan je od onih koji su uspeli iz logora smrti izaći živi. „Preko šest stotina…

Read More

Privid hleba koji je Fridriha Verlea iz Buljkesa u logoru smrti u Bačkom Jarku držao iznad vode (1/3)

etinjstvo Fridriha Verlea, Podunavskog Nemca iz Buljkesa (današnji Maglić), koji sada živi u Bačkom Petrovcu, bilo je zaista bezbrižno. „Imali smo divno detinjstvo, sve dok nije došao onaj nesrećni rat koji nas je izgarao,“ priseća se Verle. Glas mu zadrhti, tuga zamagli pogled. „Kada je počeo Drugi svetski rat, mi smo živeli u Buljkesu, ali je tada…

Read More