Leopold Marfi nije bio dobar vladar. On je krajem 18. veka kao ugarski plemić kupio je od kraljevske Komorske uprave pravo na posed Čeba, današnjeg Čelareva, na nesreću gotovo 900 tadašnjih stanovnika. Leopold, kako ga opisuju istorijski izvori, je bio bahat, pohlepan i nepravedan, naročito
Uljana repica njiše se po banatskom vetru. Putnici u automobilima svakodnevno idu putem koji povezuje Zrenjanin i Vršac. Na tom pravcu polaze pored Hajdučice, ali retko u nju svraćaju. Verovatno ne znaju da ovo selo krije tajnu staru dva veka. PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od
Bučnim i prometnim Bulevarom Mihajla Pupina u Novom Sadu automobili, raspoređeni u četiri trake, neprestano prolaze. Bulevar je sagrađen nakon Prvog svetskog rata sa ciljem da se urbanistički razvoj grada usmeri ka Dunavu. Nekoliko puta je menjao naziv, da bi devedesetih godina prošlog veka dobio
Fridrih Verle iz Maglića bio je samo dečak kada su ga odveli u logor smrti u Bačkom Jarku. Drugi svetski rat tek što se završio i ljudi su tražili osvetu za masovna stradanja. Verleov jedini “greh” bio je nemačko poreklo. Oko pola miliona Nemaca živelo
Kada nestanu ljudi, da li nestaje i sećanje na njih? U Kulpinu i Bačkom Petrovcu od nekadašnje jevrejske zajednice koja je živela ovde ostali su samo dalji potomci – i groblja kao materijalni tragovi jednog vremena koje današnje generacije uglavnom ne poznaju. Ipak, pitanje njihove
Ima li ikoga u slovačkoj zajednici u Srbiji, među učenim Slovacima, neka slovačka nevladina organizacija ili ustanova da podigne glas protiv naopakog organizovanja koncerata na Slovačkim narodnim svečanostima u Bačkom Petrovcu? Već treću godinu zaredom organizatori Svečanosti u udarnim večernjim terminima dovode pevačice i pevače
Od detinjstva sam rado slikala i crtala, još u školi. Kada sam pisala zadaću okretala bih tablicu na drugu stranu i crtala pisaljkom prozore sa ulice. I kasnije, kada sam već odlazila na njivu da radim, povremeno bih pogledala u nebo, a od oblaka i
Rodila se u selu Klepci kod Čapljine, u Bosni i Hercegovini, a život ju je na kraju doveo u Maglić. Smilja Vidić, koja sada ima 94 godine, imala je detinjstvo skoro kao i sva deca, sa jednom razlikom: tatu je retko viđala, jer je bio
Redakcija “Storytellera” je upravo objavila , e-zbirku radova prispelih na strip konkurs “Pobuna u Kragujevcu kroz strip naočare“. Projekat pod nazivom 100 godina od pobune u Kragujevcu očima Storytellera je sufinansirao Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne
Priče koje se polako čitaju. Kao pismo. Jednom mesečno u vašem inboxu.
