Društvo Eko dizajn naših života

Čepom do osmeha: Socijalno preduzetništvo u službi ekologije i humanosti

Čepom do osmeha

Autorka: Brankica Matić

Humanitarno-ekološko udruženje „Čepom do osmeha“ već deset godina istrajno širi ideju da „čepom po čep nečiji život može postati lep“. Akcijom prikupljanja i reciklaže plastičnih čepova razvijaju ekološku svest, ali i podstiču ljude na humanost, jer im je najvažniji cilj kupovina ortopedskih i drugih pomagala za decu sa invaliditetom. Do sada je širom Srbije prikupljeno preko 700 tona plastičnih čepova i zahvaljujući tome za šezdeset osmoro dece sa invaliditetom obezbeđena su odgovarajuća pomagala, što im je olakšalo i ulepšalo život. To je i najveća vrednost cele akcije, kaže Vanja Petković, predsednica Udruženja „Čepom do osmeha“.

Kako je nastala ideja da razvajanjem ekološke svesti pomažete onima kojima je pomoć potrebna?

 Vanja Petković:   Moja želja da se razvija svest o zaštiti životne sredine na inovativan način, kroz sakupljanje plastičnih čepova kako bi se pomoglo deci sa smetnjama u razvoju, nastala je još za vreme mojih studentskih dana. To je bilo 2007. godine, kada sam upisala osnovne akademske studije za zvanje diplomiranog ekologa. Prvenstvena zamisao je bila da se edukacijom najmlađih razvija solidarnost prema prirodi, ali i empatija prama deci sa smetnjama u razvoju. Na taj način sam želela da doprem do svih stanovnika Srbije, te da na taj način zaštitimo životnu sredinu, ali i da pomognemo deci kojima je potrebna pomoć u vidu pomagala.

Šta biste izdvojili kao najznačajnije rezultate za ovih deset godina rada?

 Vanja Petković:   Sada se pripremamo za uručenje šezdeset i devetog pomagala za dečaka iz Pančeva. Kupujemo mu hidrauličnu dizalicu uz koju će moći da se pokreće. Donirali smo različita pomagala, električne i terapeutske tricikale, prenosivi lap-top za slepe, asertivnu tehnologiju koja pomaže u savladavanju govora i druga pomagala koja zaista olakšavaju život deci koja imaju neku vrstu invaliditeta. Udruženje „Čepom do osmeha“ je napravilo prvo igralište za decu sa smetnjama u razvoju, ali mogu da ga koriste sva deca podjednako. Na taj projekat sam jako ponosna, baš kao i na najveći mozaik na svetu koji smo pravili od plastičnih čepova. Tada smo oborili Ginisiv rekord, jer upotrebljeno 900 000 plastičnih čepova. Pored toga, svake godine organizujemo i konferenciju o ekologiji i socijalnom preduzetništvu „EKOSOP“ čime radimo na osnaživanju orgnizacija civilnog društva.

Do sada je širom Srbije prikupljeno preko 700 tona plastičnih čepova i zahvaljujući tome za šezdeset osmoro dece sa invaliditetom obezbeđena su odgovarajuća pomagala, što im je olakšalo i ulepšalo život. / Foto: Čepom do osmeha

Kako se donosi odluka kojem detetu će biti uručeno odgovarajuće pomagalo?

 Vanja Petković:   Sada se pripremamo za uručenje šezdeset i devetog pomagala za dečaka iz Pančeva. Kupujemo mu hidrauličnu dizalicu uz koju će moći da se pokreće. Donirali smo različita pomagala, električne i terapeutske tricikale, prenosivi lap-top za slepe, asertivnu tehnologiju koja pomaže u savladavanju govora i druga pomagala koja zaista olakšavaju život deci koja imaju neku vrstu invaliditeta. Udruženje „Čepom do osmeha“ je napravilo prvo igralište za decu sa smetnjama u razvoju, ali mogu da ga koriste sva deca podjednako. Na taj projekat sam jako ponosna, baš kao i na najveći mozaik na svetu koji smo pravili od plastičnih čepova. Tada smo oborili Ginisiv rekord, jer upotrebljeno 900 000 plastičnih čepova. Pored toga, svake godine organizujemo i konferenciju o ekologiji i socijalnom preduzetništvu „EKOSOP“ čime radimo na osnaživanju organizacija civilnog društva.

Izbor deteta kojem će biti uručena pomoć je lep zadataka. Svake godine objavljujemo konkurs gde je naznačena potrebna dokumentacija. Roditelji, odnosno staratelji konkurišu, pri čemu naznače koje pomagalo je detetu potrebno. Upravni odbor udruženja i naši prijatelji iz kompanije Bauerfeind, koja se bavi uvozom i distribucijom ortopedskih pomagala, određuju koje pomagalo je potrebno. Izlaze na teren i proveravaju da li dete može da koristi pomagalo koje su roditelji tražili, a tražimo i preporuku specijaliste za neka druga pomagala koja nisu isključivo ortopedska. Do sada su svi čije su želje bile realne dobijali potrebnu donaciju.

Da bi mladi osnovali ili se uključili u rad socijalnog preduzeća prvo treba da vole i veruju u svoj rad, da im to nije samo posao koji odrade i odu kući.

Vanja Petković

Kroz sve aktivnosti povezujete ekologiju i humanost. Prikupljanje čepova možda je najpoznatija akcija, ali ne i jedina. Na koji još način pomažete ugroženim kategorijama stanovništva?

 Vanja Petković:   Uz pomoć platne institucije Pay spot zapošljavamo osobe sa invaliditetom i na taj način ih uključujemo u naš rad. Daju značajan doprinos uspešnom funkcionisanju udruženja, ali i uče sve nas u timu šta je empatija i solidarnost. Pored toga, osobe sa invaliditetom zapošljavamo i preko javnih radova. Uglavnom se tako i upoznajemo, a kasnije tražimo način da ih zaposlimo.

Sve što radite pozitivan je primer socijalnog preduzetništva. Šta je potrebno kako bi broj socijalnih preduzeća bio mnogo veći?

 Vanja Petković:   Mi zaista jesmo pozitivan primer socijalnog preduzetništva, a da bi se povećao broj socijalnih preduzeća o tome mora mnogo više da se priča. Potrebno je organizovati konferencije i druge aktivnosti, da ljudima bude jasno šta je to socijalno preduzetništvo, po čemu se razlikuje od običnog privrednog subjekti i koji su benefiti. Da bi mladi osnovali ili se uključili u rad socijalnog preduzeća prvo treba da vole i veruju u svoj rad, da im to nije samo posao koji odrade i odu kući. Ne može svaka osoba da osnuje socijalno preduzeće, jer za to je potrebna empatija. Posavetovala bih mlade da veruju u svoje ideje i da imaju jasan cilj kako da ih ostvare. Mogu da dođu i kod nas, da se konsultuju, uvek smo radi da pomgnemo.

Na koji način ćete dalje razvijati socijalno preduzetništvo?

 Vanja Petković:   Nastavljamo edukaciju i razvijanje svesti građana o važnosti reciklaže. To je i način da zaposlimo još osoba sa invaliditetom i uključimo ih u naše aktivnosti.

Kako građani mogu da pomognu i da se uključe u vaše aktivnosti?

 Vanja Petković:  Našim aktivnostima građani mogu da se priključe svakodnevno i to registracijom na našem sajtu, kao i na svim društvenim mrežama. Svako ko želi da postavi kutiju za prikupljanje plastičnih čepova treba da se javi udruženju. Kutija se registruje na sajtu, za sada imamo preko 7000 registrovanih kutija. Kasnije se dogovaramo o načinu preuzimanja čepova. Takođe, pozivam sve mlade koji žele da se usavršavaju i volontiraju da dođu kod nas i daju svoj doprinos.

Izvor fotografija: Čepom do osmeha

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Udruženja Biznisnova – centra za proaktivno poslovanje i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

About the author

Storyteller

Storyteller je online platforma koja promoviše digitalni transmedijalni storytelling u novinarstvu. Upotrebljavajući nekoliko medijskih formata – od klasičnih pisanih reči, fotografija, infografike, kratkih audio i video zapisa i ostalih online alatki – Storyteller donosi reportaže koje predstavljaju ljude i događaje u autentičnom okruženju pokazujući život iz pravog ugla u pravom svetlu. Storyteller je upisom u Registar medija pod registarskim brojem IN000698 postao i zvanični onlajn medij koji svoje medijske usluge pruža dvojjezički: slovački i srpski.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller