Nataša Petraš iz Padine diplomirana je ekonomistkinja koja se bavi proizvodnjom čokolade. Lepo i korisno spojila je u projekat Chokonale.

Nije bilo teško izabrati čokoladu kao životni poziv, počinje priču naša dvadesetčetvorogodišnja sagovornica. Prirodno je da deca vole ovaj kakao delikates, ali je ova romansa Natašu inspirisala na kreativnost.

„U četvrtoj godini na fakultetu sam shvatila da je zapravo to ono čime želim da se bavim. Po završetku studija sam upisala kurs poslastičarstva, ali prvenstveno zbog sebe jer sam htela da naučim nešto više, da spremam kod kuće mojima,“ obrazlaže naša sagovornica.

Od vremena patika na čičak Natašu je zanimalo šta se to po kuhinji bućka pa se i sama hvatala lonaca i činija. Navodi da ni tada nije pravila kulinarske katastrofe, ili ukućani samo nisu hteli da joj kažu.

„Moja mama odlično kuva i odlično se snalazi u izradi slatkiša, tako da mislim da sam to znanje od nje nasledila,“ smatra naša sagovornica.

Društvene mreže, ukoliko se koriste na pravilan način, mogu da otvore mnoga vrata biznis prilikama. Neki uspesi dolaze spontano, samo ih treba „nanjušiti“. Nataša Hučokova prepoznala je potrebe tržišta.

„Kako sam tako spremala kod kuće ono što sam naučila, stavljala sam slike na Instagram. Ljudima se to svidelo i tako je to krenulo u stvari,“ prepričava ova ekonomistkinja i dodaje da joj je znanje sa fakulteta dosta olakšalo razvijanje posla.

A posla ima za praznike, svadbe, krštenja, rođendane i ostale povode da se okupi familija i prijatelji. Kad toga nema, tu su ljubitelji sebe i poštovaci svog užitka, da prave potražnju. Povod za nju su jedinstveni mamini recepti ili recepti koje je Hučokova sama smislila.

„Više volim da prilagodim svom ukusu i vidim da se to ljudima i sviđa,“ navodi ova poslastičarka koja bojkotuje šećer i dodaje “ljubav je najbitniji sastojak u mojim slatkišima, mislim da se to i prepoznaje“.

Ljubav ali i strpljenje pri izradi, naročito sitnih kolača koje traže dosta vremena i truda. Omiljeni kolač joj je „ferero“, a omiljena čokolada „karamel“. …

„Ja sam prvenstveno krenula sa čokoladom, a kolači i torte, to je baš krenulo spontano.“

Ima li hleba od kolača?

Ima – reći će naša sagovornica koja je završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Samo je važno kako se u početku pozicionirate: da li želite samo da zaradite, ili želite da uložite u svoj biznis.

„Ja sam gledala prvenstveno da radim sa kvalitetnom čokoladom, kvalitetnim sirovinama,kad na to dođu kvalitetna ambalaža, nalepnice, mašne koje ja vežem, šljokice i sve to, u početku nema toliko zarade, jer prvenstveno ne može da se pozicionira sa nekom visokom cenom jer kupci neće ni doći. U početku nisam radila sa nulom, nego sa minusom,“ objašnjava Nataša.

Kupci su iz Padine, Kovačice, Debeljače, Crepaje i okoline, ali se sve više kupaca javlja iz Pančeva, Beograda, čak mnogo ljudi nosi kolače za inostranstvo. A pomažu mama i još jedna devojka, kada povoda za slavlje ima više.

Greške se dešavaju u svakom poslu. Kod Nataše ne često, ali ukoliko se desi neka slatka nezgoda, „štetu“ pojede ili muž, ili neko drugi od ukućana koji su ujedno i „zamočrići“ za nove recepte. Ponekad ovu ulogu preuzimaju kupci prilikom preuzimanja svoje porudžbine, kada bivaju ponuđeni da degustiraju novi izum.

Poskupljenje goriva, šećera i ostalih namirnica znatno otežavaju poslovanje onih sa malim obimom posla. Nataša je u nepovoljnoj situaciji jer cenu proizvoda ne može povećati, jer će se potražnja smanjiti. Jedino što može jeste da nekako poveća potražnju.

Ne pravim slatkiše bez savesti

Ima tih dana kada jedemo slatkiše, a savest jede nas zbog sveg šećera, masti i praznih kalorija koje u sebe unosimo. Nataša je o proširenju na zdraviji asortiman ipak razmišljala.

„Za sada još nisam pravila, ima interesovanja, tako da ću uskoro krenuti i sa tim,“ navodi Nataša koja je recepte i za zdrave slatkiše uvežbala, za svoje ukućane.

Surovo pravilo u ekonomiji je da nije bitno da li volimo šta radimo, nego da li postoji potražnja za nekim proizvodom ili uslugom. Naša sagovornica se ne slaže sa tim. Ona voli da sprema i kad nema porudžbine.

„Vuče me da uđem u kuhinju i napravim nešto slatko. Danas sam evo pravila mafine u zdravoj varijanti,“ govori Nataša i staje u odbranu zdravih slatkiša. Oni nisu manje ukusni, nego smo se mi prezasitili šećera, pa su nam i nepca otupela.

Gorka čokolada

Vodi poreklo iz Centralne Amerike gde se dobija iz drveta kakaovca iz roda slezova. Ovu biljku su Maje ispočetka spremale kao topli napitak izrazito gorkog ukusa. Svoju prihvatljiviju verziju dobio je tek dolaskom na „Stari“ kontinent kada su Evropljani gorčinu maskirali dodavanjem šećera ili meda.

Svetski dan čokolade je 7. jul kada se slavi prvi dolazak čokolade u Evropu 1550. godine. Godine 1875, švajcarski poslastičar Daniel Piter dodavanjem mleka u prahu izumeo je mlečnu čokoladu.

Prva fabrika čokolade na teritoriji današnje Srbije osnovao je trgovac Kosta Šonda u Beogradu 1902. godine. Ova dama nosila je naziv „Olga“.

Ova gorka sirovina ima i gorku prošlost jer je od momenta otkrića od strane Evropljana, do dana današnjeg, njenu proizvodnju prati eksploatacija ljudi. Jeftinom čokoladom plaćamo visoku cenu. Treba obratiti obratiti pažnju šta kupujemo i „glasati“ novcem.