Jan Kmećko i Jozef Hrček na pozorišnoj sceni bili su kao kod kuće. “Videlo se da oni žive za pozorište“, kaže rediteljka Svetlana Gaško i svako ko je bar jednom u životu video ovaj glumački dvojac na sceni mora da se složi sa njom.
Pozorišni stvaraoci, koji su obeležili savremenu istoriju pivničkog amaterskog pozorišta, mogu se opisati kao jing-jang princip. Po karakternim osobinama tako različiti, po glumačkom talentu tako bliski, Kmezo i Joke, kako su ih svi zvali, često su uzburkali pozorišno more.
Pomerali su amatersko pozorište sve dalje, ne samo u Pivnicama, već i u slovačkim manjinskim okvirima, a često su prelazili granice. „Kmezo je svojom otvorenošću uzburkavao talase, a Jožko je bio taj koji je smirio more“, priseća se rediteljka Katarina Mišikova-Hicingerova i podvlači da je ovaj par fantastično funkcionisao. „Oni su se neizmerno dopunjavali i igrali na sceni kao da su glumci od rođenja.”
Ne samo ona, već i svi oni koji su, zajedno sa Janom Kmećkom i Jozefom Hrčekom, sejali seme ljubavi prema pozorišnoj umetnosti, o njima govore kao o dve suprotnosti. „Jožko je bio komedija, Janko drama. Ali to je funkcionisalo!“ Ovako ih opisuju članovi Amaterskog pozorišta “Janko Čeman”.
Jozef Hrček i Jan Kmećko: Harizma čoveka čini glumca glumcem
„Danas je teško sresti tako pozitivnu osobu“, seća se Vladimir Kolar Jozefa Hrčeka, kojeg je poznavao još od vrtića i dodaje. „U školi se družio i sa dečacima i sa devojčicama.
Jozef Hrček (1971 – 2021) , glumac i scenograf koji se oprobao i u režiji, voleo je fudbal, saznajemo od Vladimira Kolara, sa kojim se priključio pozorišnoj sekciji u Osnovnoj školi “15. oktobar” u Pivnicama. „Uspešno smo odigrali dečiju predstavu posle koje je Jožko ostao glumac, a meni su više ležala organizaciona, kasnije marketinška i na kraju organizaciona pitanja tada novoosnovanog festivala DIDA“, priseća se naš sagovornik i dodaje:
„Bio je to početak Jozefove ljubavi prema pozorištu i hobija koji je trajao do kraja života. Bio je zapažen glumac jer ga je scena volela i bio je svoj na svome. Zato je bio vrlo često i nagrađivan.”
Izveo je dvadeset pozorišnih predstava, i to je jedna trećina ukupnog repertoara pozorišta. Bilo je tu predstava, kao što su Nova socijalna ustanova (1994), Fabrika konoplje (1996), Traganje u oblacima (1997), Ecce homo! (1997), Brava škripi (2007), Matka (1999), Ledeno sunce (2000), Nalepnice (2019) i u poslednjoj predstavi Šta ste videli, niste videli (2019). Posle preseljenja u Bačku Palanku, bio je aktivan u Slovačkom domu, gde je nastupio u četiri predstave, od kojih su najuspešnije bile Zipa Cupak (2012) i Život je čudo (2014). Takođe je kao glumac igrao u Narodnom amaterskom pozorištu u Bačkoj Palanci i Silbašu. Godine 2014. postaje član Slovačkog vojvođanskog pozorišta, u kojem nastupa u dve predstave: Sumnjivo lice (2014) i Sveci iza sela (2019).
Joškina vedra narav najviše ga je privukla komediji, ali je igrao i veoma „teške” predstave sa dugim monolozima.
„Njegova harizma je bila jedinstvena. Bio je umetnik, glumac amater koji uspeva u onome što ga ispunjava, po čemu će ga pamtiti buduće generacije, ko god da je na pozorišnoj sceni u Pivnicama“, kaže Vladimir Kolar.
“Bio mi je pravi prijatelj i zato s pravom kažem da je živeo za naše pozorište“, kaže naš sagovornik, prisećajući se prijatelja Jana Kmećka.
Jan Kmećko (1968 – 2021) , reditelj, glumac, scenograf i pre svega veliki amaterski pozorišni stvaralac, zajedno sa ostalim pozorišnim entuzijastima u Pivnicama, utabao je put sada već ozbiljnoj amaterskoj ustanovi AP “Janko Čeman”.
„Bilo je vrlo lako i brzo zaboraviti da nismo imali finansije, prostorije i bioskopsku salu u katastrofalnom stanju. Uostalom, u našem društvu sve je uvek bilo, i jeste, važnije od kulture. Sećam se koliko sam kilometara prešao sa Jankom – od Ambasade Slovačke Republike u Srbiji, pokrajinskih sekretarijata do našeg bačskopalanačku opštinu, kada smo stalno ponavljali jedno te isto: ko smo, šta radimo, šta planiramo“, kaže Vladimir Kolar, sećajući se Jana Kmećka.
Imali su jasnu viziju: rad sa decom, omladinsku scenu i najmanje dve pozorišne predstave za odrasle u sezoni.
„Kmeki, kako smo ga zvali, kao umetnički vođa Pozorišta, zajedno sa celom pozorišnom ekipom, uglavnom je to i realizovao. Uvek je imao podršku mene kao upravnika, a za mene je to značilo da moram da vodim računa o finansijskim sredstvima“, kaže Vladimir i ujedno koristi priliku da se zahvali svima koji su dobrovoljno pomagali ili donirali za pozorišne projekate i festival DIDA.
Jan Kmećko je bio član AP “Janko Čeman” od njegovog osnivanja (1994). Učestvovao je u organizaciji DIDA festivala i čak 14 puta u njegovim rukama je bilo organizaciono kormilo, odnosno bio je predsednik organizacionog odbora festivala. Bio je i član organizacionog tima seminara “Da li pišete? Pišemo!”, čiji je i on bio učesnik svih 10 godina. Igrao je ne samo u kostimu svog pivničkog pozorišta, već i u Slovačkom vojvođanskom pozorištu. Pored toga, bio je osnivač dečje i omladinske scene u Pivnicama i pozorišne sekcije u Silbašu. U svojoj „domaćoj” pozorišnoj grupi, glumio je u 21 predstavi, a režirao čak 23. Na opštem, regionalnom, republičkom, republičkom i međunarodnom nivou dobitnik je brojnih nagrada za svoja dela i predstave.
Ovako je bilo na 25. festivalu DIDA: „DIDA“, pozorišni praznik koji traje 25 godina
„Vreme je letelo i stvarale su se predstave, ali koliko je vremena naš Jano proveo u pozorištu teško je izbrojati, pa zato kažemo da mu je to bio drugi dom“, kaže Vladimir Kolar i dodaje:
„Sada imamo i svoje prostorije, delimično smo renovirali pozorišnu salu, a Kmećko je prednjačio u svim tim aktivnostima. Znao je da digne glas kada smo bili poniženi ili kada su bili ugroženi interesi pozorišta. Znao je da se glasno raspravlja ne samo sa „običnim svetom“, već i sa tim ljudima, do kojih je bilo teško doći. Upoznao je mnoge značajne ličnosti u našoj zemlji i inostranstvu i uvek hvalio našu Vojvodinu, slovačku manjinu i, naravno, naše pozorište i naš rad.”
Dobrovoljno smo ulagali u pozorište, kaže naš sagovornik. „Janko kao reditelj, glumac, portparol, a meni je poveren posao menadžera. Kada se razboleo, došlo je do kadrovskih promena, i pozorišni život ide dalje. Njegovom smrću pozorište je izgubilo reditelja, umetničkog vođu, glumca i prijatelja. Mog prijatelja…”
Medijski projekat pod nazivom “DIDA daje čuda” je finansiran od strane AP “Janko Čeman” u Pivnicama. Stavovi objavljni u podržanom medijskom projektu nužno ne održavaju stavove Pozorišta, koje je projekat podržalo.
Pridaj komentár & Dodaj komentar