Jelena Kleut: Digitalni aktivizam – mač sa dve oštrice

Lako je biti glasan iza tastature i ekrana. U digitalnom svetu, smelo se sukobljavamo oko važnih tema, kao što je zaštita životne sredine ili komunalni problemi u našem mestu, ali šta se dešava kada se ova strast ne preseli u stvarni svet? Da li status na Fejsbuku ostaje samo mrtvo slovo na ekranu, dok problemi u zajednici nastavljaju da gore? Upravo o dvostrukom uticaju društvenih mreža na aktivizam govori profesorka Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

“Angažovanje u digitalnom svetu može da ima mobilizacijsku ulogu te da pokrene ljude da se angažuju i u stvarnom životu. Na primer, društvene mreže daju sliku koliko je neka tema ljudima važna, koliko je neki problem veliki. I onda građani i građanke mogu da se pridruže aktivističkim grupama ohrabreni time što postoje i drugi koji će se pridružiti. Ta slika koju daju društvene mreže može biti iskrivljena, i to je ta druga strana. Jedan deo ljudi je angažovan iz udobnosti svog doma odakle potpisuje peticije, ili komentariše zbivanja i smatra da je to sasvim dovoljno, da nema potrebe da se radi još nešto. I onda kad je aktivnost u oflajn svetu, oni ostaju kod kuće – što je fenomen poznat pod imenom kliktivizam,” objašnjava Kleut. 

Šta su prednosti, a šta su nedostaci građanskog organizovanja putem društvenih mreža?

 Jelena Kleut:  Vrlo je malo pokreta ili inicijativa koje se organizuju isključivo u onlajn svetu. Stvaranje, makar i neformalnih struktura koje će donositi odluke zahteva veći stepen posvećenosti i direktnu interakciju. I što je tema veća, što je broj ljudi veći, to je teže da se organizovanje odvija putem društvenih mreža ili drugih onlajn kanala. Glavna prednost društvenih mreža je da čine problem vidljivim i omogućavaju povezivanje lokalnih inicijativa u globalne tokove. Recimo #metoo je globalno raširio priču o seksualnom zlostavljanju i uznemiravanju žena. Ali onda su lokalne ženske grupe pokretale priče o konkretnim slučajevima, zahtevale promenu regulative, nekad u tome i uspevale.

Da li time što lajkujemo i šerujemo imamo osećaj kao da smo nešto konkretno uradili? Da li komentarisanje na Fejsbuku može da bude pretnja po transparente na ulicama?

 Jelena Kleut:  Teorija kaže da lajkovanje i šerovanje, ti mali činovi angažovanja stvaraju iluziju aktivizma, nude ljudima da se osećaju dobro, a da zapravo nisu ništa učinili. Međutim, u našoj zemlji i objave mogu da dovedu ljude u neprilike, imali smo skorije slučajeve privođenja ljudi zbog pisanja na društvenim mrežama. Zato mislim da kod nas to nisu tako mali činovi i značajni su u razbijanju straha koji postoji kod jednog dela ljudi.

Kada se akcija sa društvenih mreža seli u fizički svet?

 Jelena Kleut:  Morali bismo prvo da vidimo šta znači to „preseljenje“ u fizički svet. Sa jedne strane, to mogu biti spontani izlivi nezadovoljstva za koje je dovoljna kritična masa, šire deljeni stavovi i emocije, i eventualno neki okidač koji će ljude izvesti na ulice. Takvo „preseljenje“ može se odlikovati brojnošću ljudi ali retko kada opstaje u vremenu jer nema organizacionu strukturu da je podrži. Recimo, videli smo nešto nalik ovom u onom protestu tokom epidemije kovida. Drugi oblici „preseljenja“ su značajno komplikovaniji i zavise od čitavog niza činilaca, od društveno-političkog konteksta, koordinacije unutar pokreta ili grupe, resursa, teme isl.

Kako građani mogu da se organizuju tako da društvene mreže imaju pokretačku snagu za promene u fizičkom svetu?

 Jelena Kleut:  Tako što će u njima videti jedan ali ne i jedini kanal informisanja i aktiviranja građana.