Kultura drugačija

Donacije za opšte dobro skoro tri puta veće prošle godine a građani spremniji da volontiraju i doniraju više

Građani i kompanije u Srbiji su u 2020. godini donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro, izjavio je danas Miloš Janković, direktor za partnerstva organizacije Catalyst Balkans ⁠koja je pripremila godišnji izveštaj „Srbija daruje 2020“. Prošle godine se najviše doniralo u svrhe prevazilaženja posledica pandemije i to 42,1 odsto od ukupnih donacija. “To je rast dobrotvornih davanja od čak 2,7 puta u odnosu na prethodnu godinu”, dodao je Janković na današnjem medijskom doručku u Novom Sadu u okviru Festivala filantropije.

Čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Ovo je uvećalo prosečne donacije po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini na 13 evra u prošloj godini.

Najsnažniji motivi građanima Srbije da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema. Nalazi istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji za 2020. godinu „Filantropija i mi – zbližavanje u toku“ koje je sprovela Trag fondacija u saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing, takođe pokazuju da su građani pokazali najveću motivisanost kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja.

Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana. Ako bismo zanemarili činjenicu da su donacije namenjene ublažavanju posledica pandemije činile najveći deo ukupnih donacija, druge oblasti su ostale nepromenjene u odnosu na 2019. godinu – zdravstvo (25 odsto), podrška marginalizovanim grupama (14 odsto), smanjenje siromaštva (9 odsto) i obrazovanje (7 odsto).

Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana. / Foto: Storyteller

„Nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine su kompanije donirale nešto više od polovine ukupne zabeležene darivane sume, dok donacije građana čine oko 35 odsto. Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana“, rekao je Miloš Janković, direktor za partnerstva, Catalyst Balkans.

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost. Fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode kao one koje bi podržali u cilju prikupljanja sredstava za neki plemeniti cilj, odmah nakon ličnih inicijativa građana i zdravstvenih ustanova. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju stručan kadar i mobilizatorsku moć pokretanja filantropskih akcija.


Preporučujemo i: ADRA Srbija: Društvo je dužno da bude svesno svih beskućnika i da se njima pozabave oni koji su preuzeli odgovornost


“Gotovo polovina građana bi dala novac fondaciji koja ulaže u opšte dobro. Pritom, ukoliko bi se odlučili da novac usmere preko fondacija, najveći broj građana, 42 odsto, bi želeo da povremeno dobija informacije o daljem toku svoje donacije. Nešto više od četvrtine njih, izrazilo je želju da redovno dobija izveštaje, dok je svaki deseti građanin iskazao spremnost da se lično, volonterski uključi u neku akciju davanja za opšte dobro. Nama je ovo pokazatelj da je potrebno podsticati građane i na druge vidove pomoći, kao što su doniranje robe, znanja i vremena, ali i obezbediti im mehanizame podrške, poput poreskih olakšica i povoljnije zakonodavne regulative”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.


Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.


Izveštaj „Srbija daruje 2020“ i istraživanje stavova građana „Filantropija i mi – zbližavanje u toku“, koji su danas predstavljeni vojvođanskim medijima u okviru Festivala filantropije, su deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje za izveštaj „Srbija daruje 2020“ je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fonda braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju.

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.