Dragana Ćorić: Smatram da je stanje prava nacionalnih manjina dobro

Nova pokrajinska zaštitnica građana Dragana Ćorić kao fokus njenog budućeg rada ističe prava i bezbednost dece. Aktivizmom u ovoj oblasti društvenog života bavi se više od 15 godina.

Docentkinja je na Katedri za teoriju države i prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Pre osam godina, sa svojim studentima je sastavila „Aleksin zakon“ koji bi trebao da doprinese prevenciji vršnjačkog nasilja, čiji su delovi usvojeni u Skupšini Srbije. Među nagradama koje je dobila izdvaja se Oktobarska nagrada Novog Sada 2014. godine, za podizanje svesti o bezbednosti dece i mladih. Novčani deo nagrade prosledila je Gerontološkom centru, porodici ubijenog žandarma i Budžetskom fondu za lečenje dece u inostranstvu. Predsednica je Upravnog odbora studentskog kulturnog centra Novi Sad od 2016. godine, kada je postala i članica Upravnog odbora pokrajinskog Fonda za izbegla i prognana lica. U novembru prošle godine izabrana je u Skupštini Vojvodine za pokrajinsku zaštitnicu građana – ombudsmanku.

Na početku ste svog mandata. Šta građani mogu da očekuju u Vašem radu u narednih šest godina? Na koje sfere zaštite prava građana ćete se fokusirati?

 Dragana Ćorić:   Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao institucija ima izuzetno širok dijapazon oblasti u kojima deluje, iako to na prvi pogled ne deluje tako. Ipak, izdvojene su određene oblasti od većeg značaja za rad ove institucije te se tako ravnopravnošću polova, pravima dece i pravima nacionalnih manjina bave posebni zamenici ombudsmana. Sve ostale oblasti ulaze u tzv.opštu nadležnost. Budući da dolazim iz drugačijih sfera delovanja nego moji prethodnici, pored univerzitetske karijere bila sam više od 15 godina aktivistkinja u oblastima prava roditelja i dece i bezbednosti dece, moj fokus će se povremeno više okretati u tom pravcu. To ne znači da će druge pritužbe biti zanemarene, i dalje će biti jednako postupano. Određena specijalizovana znanja i veštine koje sam donela sa sobom na ovu funkciju mogu biti od pomoći i meni i verujem jednako i instituciji i građanima i građankama koji nam se obraćaju.

Implementacija delova „Aleksinog zakona“ koje se sastavili zajedno sa studentima Univerveziteta u Novom Sadu, pominje se kao jedan od važnijih tačaka u Vašoj biografiji. Da li ovo delimično prihvatanje doživljavate kao uspeh ili neuspeh?

 Dragana Ćorić:   Paradoksalno je da je posledica celog tog procesa ne toliko postrožavanje kazni, već sve učestaliji, hrabriji i javni govor o tome da se vršnjačko nasilje dešava i da se neretko ne rešava na adekvatan način. Posmatrano sa te strane, ta hrabrost koja je ulivena žrtvama da pričaju o tome šta im se dešava i da ne smeju da osećaju stid ili krivicu što su žrtve jer za nasilje je kriv samo nasilnik- jesu najveći benefiti „Aleksinog zakona“.

Koji su Vaši dalji koraci u prevenciji vršnjačkog nasilja? Šta je još neophodno uraditi?

 Dragana Ćorić:   Verujem da se brojni lokalni mehanizmi borbe protiv vršnjačkog nasilja mogu uspešno implementirati i na prostorima drugih opština. Najbolji vidovi prevencije su: pričati, pričati, pričati, ne prestajati. Kao pravnica slažem se i da kažnjavanje može ponekad postići svoju generalno preventivnu svrhu. No, ne uvek.

Kao jedna od oblasti kojima planirate da se bavite detaljnije, osim prava dece, pomenuli ste i pravo na mentalno zdravlje. Na koj način planirate da se bavite ovim pravom?

 Dragana Ćorić:   Da, spomenula sam i mentalno zdravlje, kao poseban vid prava na dostupnost zdravstvenoj zaštiti. Kovid pandemija nam je pokazala koliko smo ranjivi u tom delu. Kao psihoterapeutkinja u edukaciji (modalitet transakcione analize), shvatila sam prethodnih godina koliko taj deo svojih potreba zanemarujemo, zbog predrasuda, straha ili potcenjivanja. Naša institucija je aktivni učesnik Meseca mentalnog zdravlja koji se u oktobru obeležava u organizaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine. No, smatram da dodatnim edukacijom, tribinama i drugim aktivnostuma i van tog meseca moramo razbiti tu „famu“ da je mentalno zdravlje nevažno.

Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana nedavno se oglasila i povodom nedovoljne vakcinacije dece. Kako komentarišete podatak da 76% dece u Novom Sadu nije dobilo zaštitu od bolesti od kojih štiti MMR vakcina, uprkos tome što je ona obavezna?

 Dragana Ćorić:   Kao i svake godine, pokrajinski zaštitnik građana se oglasio povodom smanjenog obuhvata dece osnovnim vakcinama iz redovnog zakonom obaveznog vakcinalnog kalendara. Apelujemo uvek na roditelje da se informišu o svemu na pravilnim, validnim sajtovima i da učine ono što je najbolje za njihovu decu i njihovo zdravlje, i to uvek imajući u vidu detetov najbolji i najviši interes, a ne sopstvene strahove i predrasude .

Da li ste zadovoljni stanjem prava nacionalnih manjina u Vojvodini? Gde vidite prostora za poboljšanje?

 Dragana Ćorić:   Smatram da je i stanje prava nacionalnih manjina dobro. Upravo je u toku priprema našeg godišnjeg izveštaja, pa ću imati i bolji presek nakon toga. Kao neko ko dolazi iz multinacionalne, multilingvalne i multikonfesionalne porodice, smatram različitost najvećim potencijalom za razvoj čoveka. Što više jezika znaš, govorio je moj učitelj, za toliko ljudi vrediš, toliko ćeš ljudi i njihovih kultura razumeti i upoznati.

Na kraju, smatram važnim da istaknem sjajan tim koji sam zatekla u instituciji ombudsmana. Bez njih, ombudsman sam po sebi kao pojedinac, bi bio možda ostrvo, ali ih lično posmatram izuzetno važnima za donošenje brojnih odluka i preporuka, i ovom prilikom želim da im se zahvalim na svemu što su činili i što čine da institucija pokrajinskig zaštitnika građana- ombudsmana zaista dobro radi svoj posao.

Foto: Coriuss Vojvodina