Društvene inovacije predstavljaju ogromni razvojni i kreativni potencijal

Upoznavanje sa temom društvenih inovacija i njihovim kreiranjem u kontekstu mira je bila glavna tema događaja pod nazivom “Mirovni fosil – Prva laboratorija društvenih inovacija za mir u AP Vojvodini”, koji se održao od 23. do 26. februara u Sremskim Karlovcima.

Kroz proces kokreacije i facilitacije 30 predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora radilo je na međusobnom povezivanju, rešavanju aktuelnih problema i izazova iz oblasti mira interkulturalnosti i ljudskih prava. Učesnici Mirovnog fosila su osmišljavali različite inovativne pristupe, ideje, aktivnosti i programe koji mogu da podrže inicijative za obrazovanje o društvenim inovacijama za mir, kao i konkretne predloge društvenih inovacija koje se tiču ove teme.

Nosilac projekta “Mirovni fosil” je Centar za kulturu i edukaciju Sonta (CEKOS) sa partnerskim organizacijama BalkanIdea Novi Sad, Centar za socijalni rad iz Apatina i agencija Infinity. Finansiran je sredstvima Evropske unije u okviru projekta “Divided past – joint future” čiji je glavni nosilac OKC Banja Luka.

O društvenim inovacijama i o tome, u kojoj meri su one prisutne u Srbiji popričali smo sa jednim od facilitatora ovog projekta Branislavom Trudićem, inače koordinatorom programa za izgradnju kapaciteta i strateškog razvoja Centra za kulturu i edukaciju Sonta.

Odakle ideja CEKOS-u i partnerima za ovaj “laboratorijski” projekat u kojem spajate inovacije i mir?  

B.T.: “CEKOS je od svog osnivanja 2014. godine razvio prilično veliku saradničku mrežu ljudi koji dolaze iz različitih sektora. S obzirom da su CEKOS-u mir, interkulturalnost i ljudska prava strateški ciljevi i da se njima bave kroz svoje programe, shvatili su da je potrebno osmisliti priliku gde će se ljudi bez obzira na godine i iskustvo okupiti, kako bi zajedno osmišljavali projekte i ideje koje bi doprinosile razvoju i održivosti mira na teritoriji AP Vojvodine. CEKOS zastupa teoriju interkulturalne nužnosti kao svoju osnovnu vrednost, s obzirom da je AP Vojvodina na kojoj sprovodi svoje aktivnosti, i dalje između segregativne i multikulturalne sredine, što nije dobro za dalji razvoj Vojvodine kao regiona razvoja i blagostanja.

S obzirom da sarađujem sa CEKOSom od 2016. godine i da sam prošle godine završio YouSEE! razvojno-edukativni program iz oblasti društvenih inovacija pri organizaciji ADP-ZID iz Crne Gore, napravili smo nacrt projekta laboratorije za društvene inovacije, gde smo vrlo brzo targetovali konkurs Divided Past Joint Future za male projekte iz oblasti društvenih inovacija za mir. Zahvaljujući toj kompatibilnosti, spojili smo strateški važnu temu CEKOSa sa projektnom idejom i aplicirali kod navedenog donatora. Sve ostalo nakon toga je postalo veliki istorijski iskorak za projektni konzorcijum od momenta kada je projekat odobren za finansiranje.”

Zašto su društvene inovacije važne za jedno društvo – zašto im treba i sistemski pristupati, podsticati, podržavati?

B.T.: “Iako ne postoji jasan konsenzus oko toga šta su zaista društvene inovacije na međunarodnom nivou, ono što je upravo njihova lepota je što zaista mogu biti u različitoj formi – od projekta, rešenja i inovativnog pristupa, do razvojnih ideja, koncepata i inicijativa. Društvene inovacije predstavljaju ogroman razvojni potencijal za zajednice, od lokalnog do međunarodnog nivoa, svojim veliki kreativnim potencijalom predstavljaju mogućnost da odgovore na potrebe i probleme velikog broja ljudi. Ukoliko one uključe i principe ekonomije solidarnosti i inkluzije, zajedno sa tehnologijom, mogu predstavljati odgovor na goruće probleme koji se javljaju u zemljama u tranziciji. Ako pod sistemski mislimo na zakonsku i druge vrste legislative, potrebno je da Srbija osigura svaku podstičuću meru i okvire u kojima bi se one nesmetano razvijale, upravo iz gore navedenih razloga.”

Ukoliko društvene inovacije uključe i principe ekonomije solidarnosti i inkluzije, zajedno sa tehnologijom, mogu predstavljati odgovor na goruće probleme koji se javljaju u zemljama u tranziciji.

Branislav Trudić

U kolikoj meri su društvene inovacije prisutne u Srbiji? 

B.T: “Ovo je vrlo zanimljivo pitanje i nisam siguran da sam u potpunosti informisan o njihovoj realnoj prisutnosti u Srbiji. Građanima/kama su neke društvene inovacije postale dostupne i postoje različite grupe i organizacije koje se njima bave. Međutim, moja predrasuda je da one tek uzimaju zamah kod nas i da su nam potrebni i vreme i kompetentni ljudi koji bi zaista mogli da vode njihov stvaralački talas u budućnosti. Smatram da nam je potrebno što više prilika za umrežavanje ljudi koji dolaze iz različitih sektora, kako bi kombinovali različite potencijale i iskustva sa ciljem generisanja različitih ideja i društvenih inovacija. Ljudi se nalaze u središtu društvenih inovacija i samo ljudi mogu da ih pokreću.

Obrazovanje za društvene inovacije je isto jednako krucijalno. Kada bi se ono sistemski rešilo u pravcu uvođenja predmeta ili u postojeće kurikulume u školi, smatram da bi država pokazala odgovornost u stvaranju novih generacija mladih ljudi koje bi počele da razmišljaju proaktivno, inženjerski i stvaralački. Ujedno bi dobili svesne i odgovorne građane/ke koji bi osećali zdravu pripadnost u svojim zajednicama i kolaborativno pristupali rešavanju najrazličitijih izazazova na lokalnom i regionalnom nivou. Tada bi društvene inovacije zaista bile vidljivije i prisutnije i predstavljale bi jedan od najvažnijih načina uspostavljanja trajnog mira i blagostanja u zemlji koja i dalje pati od siromaštva, korupcije i nesuočavanja sa prošlošću.”

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.