Na teritoriji Vojvodine, 10 odsto adolescenata pokazuje zavisnost od društvenih mreža. Tinejdžeri i adolescenti često tragaju za potvrdama svojih vrednosti na mrežama, a lajk je jedna od „uloga prestiža“, kako ističe psihološkinja Jelica Petrović u podkastu „Podsve(s)T“ autorka Anđela Andrijević sa portala Fabrika kreativnosti.
„Taj „lajkoholizam“, ta žeđ ustvari sa spolašnjom eksternom evaluacijom za time da nam neko potvrdi neko naše interesovanje, neki naš izgled, nešto što smo uradili ili slično, jeste veoma prisutno. Društvene mreže jesu po pravilu jedna arena za samoizražavanje, omogućavaju da budete i visoko kreativni, mi sad izlažemo u jedan javni prostor svoja interesovanja, svoje hobije, svoje stavove i tražimo potvrdu od strane vršnjačke grupe. Tu zapravo dolazimo do značenja lajka, jer samo lajkovanje je potvrda nečega da se nekome to što jeste ili to što radite“, kaže psihološkinja Jelica Petrović i dodaje da je to način da se mnogo brže obije fidbek od socijalnog ogledala, onaj koji vam je neophodan.
„Dolazimo do problema ako nam je zapravo taj lajk jedino što gradi i održava to naše samopoštovanje. Ukoliko se mi ograničimo samo na tuđe mišljenje i ako svoje samopoštovanje baziramo na tuđem mišljenju, ako smo na to naučeni i pre korišćenja na dr. mrežama. Dakle kada nam je to jedini izvor validacije broj lajkova, onda govorimo o problemu u vezi samopoštovanja“ zaključuje Petrović.
Paradoks anonimnosti i iluzija popularnosti
Aktuelni nerealni standardi lepote, fidbek od drugih, mogu stvoriti iskrivljenu sliku o njima samima i dovesti u pitanje ne samo samopouzdanje i samopoštovanje, već izazvati negativne emocije, poremetiti pažnju i fokus. Zamagljuje se svest o tome da je sajber prostor javan zbog postojanja algoritama. Svako ko ima profil na društvenim mrežama poseduje jedinstveni algoritam koji utiče na podsvest i naš „boravak“ na društvenim mrežama, a to objašnjava i menadžerka socijalnih mreža, Vladimira Dorčova Valtner:
„Taj naš algoritam jako često nam prikazuje lepe objave da bismo se lepo osećali na mreži i bili željni još sličnih informacija i što duže skrolovali na našem fidu, to je vrlo zastrašujuće ako mene pitate. Mnogi su skloni da prikazuju da žive ružičasti život, koristi se previše filtera da imamo savršeno telo, savršeno lice, savršen mejk ap, savršenu sobu, godišnji odmor.“
Dorčova Valtner ističe kako „nametanje te savršenosti od strane drugih, ali često i od nas samih, pa čak i ovde bih uvrstila i previše notifikacija na smatrfonovima dovodi do mnogih mentalnih problema sa kojima se pre svega mladi ljudi sada već prečesto susreću“.
Istraživanja pokazuju da su devojke u većoj meri usmerene na samoprezentaciju, ali su i izloženije većim rizicima. Suosnivačica i psihološkinja udruženja Mental hub-a Bojana Obradović smatra da introvertnije osobe više tragaju za potvrdama svog izgleda i vrednosti na društvenim mrežama. Ekstravertne osobe oslanjaju se više na tradicionalne potvrde i komunikaciju u oflajn svetu.
„Velikim delom zavisi zbog čega ta konkretna osoba koristi određenu mrežu, koji je njen motiv, koje su njene određene lične karakteristike i potrebe i samim tim će i da se razlikuje sam ishod koliko će neko lajkovanje i komentarisanje njihovog sadržaja biti bitno i kakav će efekat da ostavi na njih i posledicu na njihovo blagostanje i indikatore mentalnog zdravlja“, zaključuje Vojana Obradović iz Mental Hub-a.
Velika odgovornost je na medijima – da osluškuju adolescente i tinejdžere i nađu kanal komunikacije koji je njima prilagodljiv, kako bi njihov razvoj išao pravim smerom. Ono što psihološkinja Jelica ističe kao važno a u čemu će ovoj osetljivoj grupi i Vodič pomoći jeste to svesno promišljanje, a ne okretanje izbegavačkom ponašanju kada se javi problem.
„Apel bi bio upućen medijima za etično izveštavanje o različitim fenomenima koji jesu važni adolescentima, da ne govore o nekim mračnim i prohibicionim stvarima, da tragaju za senzacijama, nego za onim što je pre svega usmereno na prevenciju. Apel roditeljima i odraslima koji se bave decom. Prosto više vremena da se digitalno opismene ako to već nisu, da probaju da razumeju šta je ono što je adolescentima ustvari značajno, zanimljivo, relevantno u životu i sa tim pojačanim razumevanjim ćemo već sami iznedriti različite tehnike odnosno mere zaštite i mere preventive“, sugeriše psihološkinja Jelica Petrović.
Izvor: podkast „Podsve(s)t“
Pridaj komentár & Dodaj komentar