Kada je pre više od tri godine Danka Živković odlučila da napusti dotadašnji posao, znala je da želi promenu i da radi nešto novo, ali nije imala jasnu poslovnu ideju. Budući da je po zanimanju inženjerka prerade drveta, odlučila je da, zajedno sa suprugom, otvori radionicu u kojoj će izrađivati predmete od drveta, koji su namanjeni deci. Ubrzo potom su u svojoj radnionici, koju su nazvali “Two N” počeli da prave igračke, police, noćne i zidne lampe, zanimljivih oblika, dekorativne i funkcionalne.
“U tom trenutku smo imali dvoje dece i naši sinovi Nemanja i Nikša su nam bili inspiracija” – priseća se Danka Živković.
Bilo je to na početku pandemije korona virusa , što je bila dodatna prepreka za malo preduzeće koje je tek osnovano. U takvim uslovima trebalo je razvijati proizvode i način rada, te tražiti svoje mesto na tržištu, ali, priča Danka, taj period pamete i po tome što su imali priliku da pokažu svoju društvenu odgovornost. Naime, u toku pandemije u lokalnom vrtiću su, iz higijenskih razloga, bile zabranjene sve plastične igračke, a mogle su se koristiti samo one napravljene od drveta. Njih nije bilo dovoljno, pa deca gotovo da nisu imala sa čim da se igraju. Tada Danka i Stevan Živković odlučuju da pomognu koliko mogu.
“Mi smo tada bili na početku, nama je to bio veći trošak, ali smo na to gledali: pa ko će, ako nećemo mi, a imamo mogućnost da napravimo. Onda smo za jaslenu grupu napravili setove za igru, police za knjige i ostalo, pa smo to donirali vrtiću” – govori Danka za Storyteller.
Za ovu donaciju i solidarnost preduzeće “Two N” je dobilo nacionalnu nagradu Đorđe Vajfert, koju Privredna komora Srbije dodeljuje za društveno odgovorno poslovanje. Nastavili su da pomažu zajednici i onima kojima je pomoć potrebna, pa često organizuju ili učestvuju u humanitarnim aktivnostima. Važno je, kaže Danka, kupcima ponuditi najbolje proizvode, ali i odvojiti vreme od poslovnih aktivnosti i doprineti stvaranju boljeg i humanijeg okruženja.
“Meni je prva ideja bila da pomažemo lokalnoj zajednici. To je prvi korak i svest koju bi trebalo da imamo. Kada bi svi pomagali svojoj lokalnoj zajednici, mislim da bismo imali mnogo više radnih mesta, mnogo bolje uslove. Svi možemo dati mali doprinos i onda bi nam sigurno bilo bolje” – smatra Danka.
Preduzeće koje posluje na društveno odgovoran način, deo svoje dobiti izdvaja za boljitak zajednice, organizuje aktivnosti ili podržava projekte koji su u opštem interesu. Ovaj koncept najčešće se poistovećuje sa pojedinačnim donacijama, ali je mnogo više od toga. Kada se opredeli da posluje na društveno odgovoran način, preduzeću to treba da postane misija i cilj koje ostvaruje kroz aktivnosti u različitim oblastima. Brinuće o zadovoljstvu zaposlenih, gradiće bolje odeno se sa partnerima i konkurencijom, čuvaće životnu sredinu ili od zajednice u kojoj posluje stvarati bolje mesto za život.
“To je zaista jedna poslovna filozofija u koju vi verujete i kojoj ste posvećeni ili ne” – kaže Sonja Konakov Svirčev, ekspertkinja za društveno odgovorno poslovanje i dodaje da razvoj društvene odgovornosti zavisi u prvom redu od posvećenosti menadžmenta.
Kada posluju humanije, te poštuju etičke principe i važeće zakone, preduzeća bar delimično umanjuju negativne posledice svog delovanja. Neretko se ovaj koncept posmatra samo kao način dodatne promocije, a ne kao trajno opredeljenje. Ali kada preduzeće, osim o profitu, brine i o opštem dobru, tržište to zna da ceni, pa se društvena odgovornost na kraju i isplati.
“Kompanija treba da prepozna društveno odgovorno poslovanje kao nešto što će joj pomoći da dodatno gradi sebi reputaciju i imidž. Za vreme pandemije bilo je mnogo primera da su kompanije, koje su brinule o društvu , bile mnogo otporinije na udare koji su se tada dešavali” – ističe Sonja Konakov Svirčev koja, kao menadžerka za društveno odgovorno poslovanje diverzitet i inkluziju, radi u Erste banci. Zadužena je da meri i analizira svaki poslovni potez, planira aktivnosti i plasiranje proizvoda, te radi sa zaposlenima na dodatno odgovoran način. Kaže da u različitim oblastima uporedo razvijaju programe, koji doprinose dobrobiti zajednice.
Društveno odgovorno poslovanje zavisi od volje menadžmenta, ali sve više i od propisa
Da li će preduzeće u poslovanju negovati filantropiju i altruizam nikako ne zavisi od toga koliki mu je profit ili broj zaposlenih. Ko želi da pomogne, uvek će da nađe način. Društveno odgovorno poslovanje najčešće se vezuje za velike kompanije, ali ima mnogo svetlih primera i mali preduzeća koja svoj uspeh ne mere samo novcem, već i time što mogu da utiču na rešavanje problema ili pomognu onda kada je to potrebno. Međutim, mnogi i dalje ne shvataju ni značaj, a ni svrhu ovog načina poslovanja.
“Prošle godine su domaće kompanije uzele učešće u jednoj studiji Evropske unije. Već tu smo mogli da steknemo sliku da je podjednako nerazumevanje i da mala i srednja preduzeća ne vide kakve veze društveno odgovorno poslovanje ima sa njihovim poslovnim modelom. Oni kažu da to nije prioritet njihovim zainteresovanim stranama, da se bore sa održivošću i finansijama, a to vide kao dodatnu obavezu i trošak.” – navodi Sanja Bunić, viša savetnica za društveno odgovorno poslovanje u Privrednoj komori Srbije.
Društveno odgovorno poslovanje temlji se na vrednostima koje bi trebalo da se podrazumevaju i da su svima zajedničke. Otuda ova oblast nije uređena jednim zakonom, već se kroz više zakonskih propisa regulišu određene obaveze koje pripadaju društveno odgovornom delovanju, poput zaštite životne sredine, zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili poštovanja prava radnika.
Međutim, da bi se za jedno preduzeće reklo da posluje na društveno odgovoran način, ono treba da napravi korak više, te da pokreće i podržava i one aktivnosti koje nisu zakonska obaveza, ali su u opštem interesu. Da li će do toga i doći, zavisi od volje i odluke menadžmenta, pa se neretko sve završi na razmišljanju – ako nije obaveza, onda i ne mora. Ipak, poslovna klima i zahtevi tržišta ubrzano se menjaju.
“Sve više su i kupci zahtevniji. Nije više stvar da li vi hoćete ili nećete. Uslovi poslovanja EU su takvi da, ako želite da plasirate proizvode u EU, traže od vas šta imate od regulative, a da je vezano za ljudska i radna prava, zaštitu životne sredine itd.” – priča Sanja Bunić iz Privredne komore Srbije.
Očekuje se da će na tržištu biti sve izraženiji zahtevi za humanije poslovanje i veću posvećenost preduzeća razvoju zajednice. A kada zajednica napreduje onda i preduzeće može da raste i ostvaruje uspeh. Zato je na pitanje “da li poslovati na društveno odogvoran način” moguće dati samo pozitivan odgovor.
Fotografije su iz arhive sagovornica.
Pridaj komentár & Dodaj komentar