Eko dizajn naših života

Dugoročna primena plastike i njena akumulacija u životnoj sredini imaju štetan uticaj na zdravlje

Iako je osnovna pretpostavka pri upotrebi različitih predmeta od plastike u domaćinstvu, pripremi i konzumiranju hrane, ali i u drugim aspektima života, njihova bezbedna primena, istraživanja pokazuju da dugoročna primena plastike i njena akumulacija u životnoj sredini, imaju štetan uticaj na zdravlje, kaže prof. dr Milka Popović, specijalistkinja higijene i šefica Odseka za pravilnu ishranu i zdravstvenu bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine u razgovoru za Storyteller.

Kako utiče na ljudsko zdravlje upotreba plastičnoh proizvoda u ishrani, a s druge strane kako utiče na zdravlje ljudi spaljivanje plastike?

„Oblast bezbednosti primene plastične ambalaže kod nas je regulisana Zakonom o predmetima opšte upotrebe i pripadajućim podzakonskim aktima (između ostalih, Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet koji je primarno iz 1983. godine), jasno pokazuje da su novi aspekti primene plastičnih materijala samo delimično obuhvaćeni ovim propisima. Međutim, savremena istraživanja ukazuju na postojanje novih opasnosti koje se povezuju s upotrebom plastičnih materijala koje bi morale biti obuhvaćene adekvatnim metodama istraživanja, novim instrumentima i adekvatnim zakonskim ograničenjima. Sadašnjim propisima je regulisana primena različitih aditiva koji se dodaju u plastiku u cilju poboljšanja njenih tehnoloških svojstava: čvrstine, elastičnosti, boja, miris, otpornosti na temperature ili druga agresivna jedinjenja i materijale.

Posebno je interesantna nova oblast praćenja uticaja mikroplastike i nanoplastike na živi svet i okolinu. Istraživanje uticaja mikroplastike (MP) i nanoplastike (NP) predstavlja relativno novu oblast istraživanja zahvaljujući spoznaji da sve veća upotreba plastike neminovno dovodi do zagađenja životne sredine i da njena degradacija tokom vremena dovodi do stvaranja sve manjih čestica koje mogu na različite načine uticati na živi svet. Istraživanja u ovoj oblasti su podstaknuta novim tehnologijama detekcije, analiziranja u životnoj sredini i živim organizmima, kao i tehnologijama koje omogućavaju praćenje sudbine i bioloških efekata na žive sisteme, pa i čoveka, mada generalno, ima veoma malo podataka o uticaju NP na zdravlje ljudi.

Plastika je proizvod sačinjen od sintetičkih organskih polimera i aditiva (npr. bisfenol A, ftalati, polibromovani difenil etri, metali i metaloidi) koji se dodaju plastici u cilju poboljšanja njihovih tehnoloških svojstava. Neki od aditiva koji se koriste već imaju dokazana toksična (posebno se izdvajaju neurotoksična svojstva), karcinogena, mutagena svojstva ili svojstva endokrinih disruptora, odnosno supstanci koje dovode do poremećaja hormonskih funkcija. To ukazuje na mogućnost udruženog delovanja hemijskih supstanci i mehaničkog delovanja samih čestica. Svakako da su posebno ugrožena deca, ne samo zbog osetljivosti njihovih organizama koji se još razvijaju, već i zbog hronične, celoživotne izloženosti ovim jedinjenjima čija se koncentracija u okruženju konstantno uvećava, zbog sve veće prisutnosti različitih jedinjenja i njihovog mogućeg udruženog delovanja. O hemijskim štetnostima iz plastike postoje brojna istraživanja i toj temi se već duži vremenski period posvećuje značajna pažnja.

Čestice MP su veoma sitne, predstavljaju heterogenu mešavinu različito oblikovanih materijala nazvanih fragmenti, vlakna, sferoidi, granule, pelete, pahuljice ili perle, veličine od 0,1 to 5000 µm (5mm) a NP su čestice su veličine od 0,001 do 0,1 µm (ili od 1 do 100 nm). Što su sitnije čestice, to je veća mogućnost nastanka sistemskog, a samim tim i štetnijeg efekta na živi svet.

Dosadašnja istraživanja bioloških efekata MP i NP na ljudski organizam govore o njihovim potencijalnim štetnim efektima i mogućim mehanizmima delovanja. Čestice MP i NP, same po sebi, potencijalno mogu izazvati fizička/mehanička oštećenja (sposobnost veoma sitnih čestica da prodiru kroz kožu ili sluznicu organa za disanje i varenje hrane) ili biološka oštećenja (stres) ili te efekte mogu izazvati organski ili neorganski aditivi dodati u različite polimere.

Od potencijalnih bioloških efekata naučna literatura navodi: toksičnost, karcinogenost, oštećenje endokrinog sistema, inflamatorni (zapaljenski) efekat, a za NP se može očekivati i ulazak u cirkulaciju i sistemsko delovanje – delovanje na udaljene organe, povećanje reaktivnosti molekula i dr. Istraživanja su pokazala da kada nakon unošenja putem hrane ili vode (ingestijom) dođe do prolaska čestica kroz crevni trakt može da dođe do akumulacije čestica u pojedinim organima, pre svega u jetri i bubrezima, kao i u crevnom traktu i pripadajućim limfnim čvorovima. Čestice plastike mogu fagocitirati makrofagi crevnog epitela ili ih pak u celosti ćelije mogu putem endocitoze uvući u ćelije. U pogledu kožne izloženosti, još nema dovoljno pouzdanih podataka o mogućnosti prodiranja MP i NP u dublje slojeve kože i potencijalnom sistemskom efektu NP.

Zahvaljujući njihovoj velikoj površini, čestice MP i NP mogu poslužiti kao nosač i prenosnik drugih zagađujućih supstancama iz okruženja ili pak mogu modifikovati bioraspoloživost drugih kontaminenata u različitim sredinama. Mogu se, takođe, kolonizovati različitim mikroorganizmima i tako povećati mogućnost izloženosti potencijalnim patogenima.

Sigurno je da predstoje još brojna istraživanja novim tehnikama koje će pokazati sudbinu ovih finih čestica u živim organizmima i omogućiti spoznaju i merenje različitih bioloških efekata. Pažnja velikog broja istraživača je trenutno usmerena prevashodno na životnu sredinu koja je izuzetno ugrožena ispuštanjem šokantno velikih količina plastike u životnu sredinu i njenom degradacijom koja stvara ogroman broj čestica koje zagađuju sve medije životne sredine i utiču na živi svet.

Iz tog razloga se sve češće spominje upotreba drugih, stabilnijih materijala u domaćinstvu, kao što su staklo, metal (inox) i drugi, koji su manje osetljivi na delovanje različitih faktora prilikom pripreme hrane ili kontakta s kožom u sluzokožom.“

Kako unosimo MP i NP čestice u organizam?

„MP i NP se u organizam mogu uneti preko:

  •  Organa za varenje (ingestijom): voda za piće preko zagađenog zemljišta i korišćenjem prerađene vode otvorenih izvorišta, i hrana (planktoni, mekušci – školjke, ribe, drugi prehrambeni proizvodi, pasta za zube, pivo, med…)
  •  Dermalni (kožni) kontakt sa česticama MP neće dovesti do prodiranja u dublje slojeve kože. Za NP (čestice manje od 100nm) još nema pouzdanih podataka o mogućnosti apsorbovanja preko kože u sistemsku cirkulaciju;
  •  Respiratorni organi: MP u neposrednoj blizini mora i okeana kao posledica dejstva talasa koji raspršuju morsku vodu, padavine koji su kontaminirane MP i NP, atmosfera,…“

Da li postoje merna sredstva kojima se meri nivo ovakvih materija u vodu i vazduhu, ali i organizmu?

„Ovakve analize sprovode dobro opremljene laboratorije sa specifično edukovanim osobljem. Metode za identifikaciju i kvantifikaciju mikroplastike u hrani podrazumevaju višefazni proces koji podrazumeva ekstrakciju i degradaciju biogene materije, detekciju i kvantifikaciju (brojanje mikroskopom) i karakterizaciju plastike. Sve ovo se mora sprovesti na način koji neće dovesti do kontaminacije uzorka plastičnim masama prilikom uzimanja uzoraka i analiza. Do sada nisu razvijene tehnike za detekciju, kvantifikaciju i identifikaciju NP u hrani.

Napredne tehnike za identifikaciju i karakterizaciju vrste mikroplastike podrazumevaju primenu FT-IR, Raman spektrometrije, XPS (X-ray fotoelektronska spektroskopija), a tehnika koje daje strukturne informacije o materijalu je PyGCMS (pyrolysis- gasna hromatografija/masena spektrometrija).

Praćenje bioloških efekata na ćelijskom nivou podrazumeva praćenje i merenje imunskog odgovora, antioksidantnog sistema, neurotoksičnih, genotoksičnih efekata, promena u funkciji ćelijskih organela, profila genske ekspresije i sl.“

Kako mikroplastika u kozmetici utiče na zdravlje čoveka?

„MP i NP prisutni su u brojnim kozmetičkim proizvodima kao što su: kreme, sredstva za piling kože, dekorativna kozmetika (ruževi) i kozmetika sa svetlucafim efektom (štras), paste za zube, pene za brijanje, losioni za telo, gelovi za tuširanje, šamponi, pelene, sredstva za negu očiju… MP u tim proizvodima može imati različite uloge.

Iako je pažnja istraživača prevashodno usmerena na zagađenje životne sredine MP i NP iz kozmetičkih proizvoda, sve je više pažnje usmereno i na potencijalne štetne efekte koje plastične čestice mogu imati na zdravlje ljudi.“

Kako se u okviru nauke radi na rešavanju ovog problema?

„To je potpuno nova oblast koje tek u poslednje vreme zaokuplja pažnju istraživača, država, zakonodavstva, donosioca odluka, stanovništva.

  1. Smanjivanje upotrebe plastike (mislim da je to gotovo nemoguće na opštem planu, ali je izvodljivo na individualnom nivou);
  2. Mere za recikliranje, ponovnu upotrebu, pravilno odlaganje plastike i proizvoda koji sadrže MP i NP;
  3. Korišćenje prirodnih materijala i brzo degradabilne plastike;
  4. Smanjenje/zabrana korišćenja MP i NP u kozmetičkim sredstvima i sredstvima za održavanje higijene u domaćinstvima;
  5. Monitoring životne sredine, hrane i predmeta opšte upotrebe u pogledu sadržaja MP i NP:
  6. Podizanje svesti stanovništva i industrije o ovom ekološkom problemu i potencijalnom uticaju na zdravlje i životnu sredinu:
  7. Edukacija stanovništva o smanjenju generisanja plastičnog otpada (npr. plastičnih kesa, plastičnih flaša, plastike za jednokratnu upotrebu), izboru kozmetičkih proizvoda i sl.:
  8. Brojna istraživanja koja mogu pomoći u smanjivanju ekološkog otiska plastike i smanjivanje njenog nepovoljnog uticaja na zdravlje.“

U mnogim vrtićima u Vojvodini deca vodu piju iz plastičnih čaša, što svakako nije zdravo po mnogim osnovima. Jedno od rešenja ovog problema jeste upotreba metalnih čaša/flaša u vrtićima. Koja je prednost, a koji nedostatak upotrebe metalnih čaša?

„Plastične čaše, ukoliko su za jednokratnu upotrebu, s jedne strane su komforne za upotrebu, sprečavaju višekratnu upotrebu ili nehigijensku upotrebu od strane više osoba, što svakako doprinosi sprečavanju širenja sezonski respiratornih bolesti i drugih zaraznih bolesti čije širenje u kolektivima je veoma često, naročito u zimskom periodu. S druge strane, svakako da predstavljaju veliko opterećenje za životnu sredinu i budžet.

Prostom kalkulacijom eventualne upotrebe jednokratnih plastičnih čaša u novosadskom najvećem vrtiću samo dva puta u toku dana, rezultirala bi upotrebom skoro 7,5 miliona čaša na godišnjem nivou! Ne treba zaboraviti na činjenicu da mlađa deca često zubima izgrickaju rub tankih plastičnih predmeta, pa i čaša, što može predstavljati i opasnost od odvajanja sitnih komadića koji mogu dovesti do gušenja.

Ukoliko bi se koristile plastične čaše za višekratnu upotrebu, njihova sanitacija i higijensko održavanje nije toliko efikasno (pranje, čišćenje i dezinfekcija) kao što je održavanje čaša i drugog pribora napravljenog od inertnih materijala (staklo, inox) i može imati posledice usled nehigijenske primene. Ukoliko bi se koristile mašine za pranje, plastične čaše se usled male težine veoma lako izvrnu i napune vodom, što dovodi do zadržavanja deterdženta, i zahteva dodatno ispiranje, sušenje ili prebrisavanje, što takođe može imati određene posledice i izuzetno zahteva vreme i angažovanje.

S obzirom na to da se staklo ne preporučuje u vrtićima zbog mogućeg povređivanja, upotreba inox čaša, tembala i drugog pribora smatra se standardom bezbedne primene u kolektivima. Pranje, čišćenje i dezinfekcija metalnog posuđa (čaša i tembala) zahtevaju i materijalne i ljudske resurse, ali je njihova upotreba, praktično, neograničena. Svakako da određeni prioriteti mogu da izmene politiku primene pribora. Npr. iznenadna nestašica vode ili drugog neophodnog resursa (pa i osoblja) opravdava kratkotrajnu primenu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu. Međutim, u dužem vremenskom periodu, svakako da je ekonomičnija i racionalnija upotreba metalnih čaša.“

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODKAST

PREDLOŽI TEMU

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODPORA V ROKOCH 2022-2025 – PODRŠKA U 2022-2025.

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST „Na ivici“

PARTNERI