Autorka teksta: Brankica Matić
Ekumenska humanitarna organizacija osnovana je u Novom Sadu pre trideset godina sa ciljem da, kroz različite projekte i aktivnosti, doprinese poštovanju ljudskih prava, jednakosti i dostojanstva, te da razvija solidarnost, socijalnu pravdu i inkluziju. Svi programi namenjeni su marginalizovanim grupama kojima nude različitu socijalnu, humanitarnu i zdravstvenu podršku. Organizacija, između ostalog, pruža pomoć i pratnju deci sa smetnjama u razvoju, starim i bolesnim licima, a kroz humanitarni rad pomažu osnaživanje Roma, izbeglica i socijalno ugroženih porodica.
U želji da iskoriste kapacitete i opremu koju organizacija poseduje, pre pet godina pokrenuli su EHO krojačku radionicu, preduzeće koje posluje po principima socijalne ekonomije. Marija Parnicki, koordinatorka projekta i Dnevnog centra za osobe sa invaliditetom, objašnjava da u krojačkoj radionici nastaju originalne kreacije koje izrađuju žene sa smetnjama u razvoju. Nove, potpuno nosive modele izrađuju od polovne garderobe koju im poklanjaju građani i drugi partneri.
Kako je nastala EHO krojačka radionica?
Imamo magacin polovne garderobe, a hteli smo i da iskoristimo činjenicu da imamo Centar za osobe sa invaliditetom u kojem se organizuju različite vrste okupacionih terapija, kursevi i zabavne aktivnosti. Primetili smo da je kod osoba sa invaliditetom i smetanjama u razvoju koje dolaze kod nas nezaposlenost najveći problem. S obzirom na to da smo u Centru imali i kurs šivenja, hteli smo da sve to umrežimo i povežemo naše usluge u jednu krojačku radionicu. Na raspolaganju smo imali opremu i mašine, tako da smo u projektu angažovali žene koje znaju da šiju.
Koliko žena je angažovano u krojačkoj radionici?
U početku smo imali krojačice koje su kod nas završile kurs, a posle smo raspisali konkurse i zaposlili krojačice koje relativno samostalno mogu da obavljaju sve krojačke usluge. To su žene sa mentalnim smetnjama, starije žene, samohrane majke koje angažujemo na poslovima reciklaže polovne garderobe, šivenja aksesoara, lutaka, ali, pre svega, pružanja krojačkih usluga građanima Novog Sada. Trenutno imamo zaposlene četiri žene.
Šivenjem odevnih predmeta i modnih dodataka vrši se i reciklaža polovne garderobe. Koje proizvode EHO krojačka radionica nudi tržištu?
Cilj krojačke radionice je bio zapošljavanje žena sa invaliditetom i mentalnim smetnjama ili drugih marginalizovanih žena, ali smo imali i ekološki aspekat. Želeli smo da pronađemo rešenje za naš hronični, društveni problem, odnosno gomilanje i bacanje smeća. Došli smo na ideju da se stara garderoba iskoristi i da se od nje šiju, pre svega, modni dodaci. Od naših prepoznatljivih proizvoda istakla bih torbe, cegere, nesesere, lutke koje su jako interesantne za decu, zatim kecelje. Takođe, naše krojačice mogu da sašiju i druge gotove proizvode po želi građana.
Sa kim najviše sarađujete i ko koristi usluge EHO krojačke radionice?
Naši najznačajniji korisnici su građani, odnosno pojedinci koji su čuli za nas. Nažalost, još nemamo partenrestva sa institucijama, ali smo šili za sportske i škole plesa, kozmetičke salone. Mi nismo velika firma i sa ovim kapacitetima ne možemo da primamo velike narudžbine.
Šta biste istakli kao najvažnije rezultate u dosadašnjem radu EHO krojačke radionice?
Rekla bih da sam ponosna na to što smo opstali. Mi u kontinuitetu radimo i imamo svoje izložbe. Pojavljujemo se na različitim manifestacijama i naši proizvodi su prepoznatljivi. Modeli koji izađu iz naše radionice ne mogu se ponoviti i to nam je bio cilj da ženama ponudimo originalnost, da ne budu uniformisane, već da imaju unikat koji je kod nas osmišljen, urađen i dobro sašiven.
Koliko ženama iz marginalizovanih grupa znači angažovanje u krojačkoj radionici?
To im je jedina vrsta radnog angažovanja gde imaju redovna primanja i gde se njihov rad vrednuje. Dve žene koje su na početku zaposlene i danas su tu, neke su otišle, ojačale, našle su nešto drugo. To im je ekonomska baza koja im omogućava da bolje žive i rade.
Šta su najveći problemi u poslovanju jednog socijalnog preduzeća?
Teško je opstati i biti konkurentan, posebno u oblasti tekstilne industrije. Proizvodi koji nastaju u socijalnim preduzećima ne mogu biti konkurenti na tržištu i bez značajnih i dugoročnijih projekata države jako je teško opstati. Kada me krojačice pitaju da li ćemo raditi od nove godine, ja im kažem da to zavisi od toga da li ćemo dobiti sredstva od donatora ili ne. Socijalno preduzetništvo kod nas temelji se na entuzijazmu pojedinaca koji su istinski zainteresovani za unapređenje položaja marginalizovanih grupa.
Kakvi su budući planovi EHO krojačke radionice?
Želeli bismo da otvorimo poseban salon gde bi se radilo i gde bismo bili vidljiviji. Cilj nam je da stvorimo svoj EHO brend i da proširujemo proizvodnju, primamo poslove i zapošljavamo nove krojačice. Spremne smo da svoj proizvod ponudimo tržištu, ali nam treba pomoć zajednice.
Izvor fotografija: EHO
*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Udruženja Biznisnova – centra za proaktivno poslovanje i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Pridaj komentár & Dodaj komentar