U Srbiji je od 15. marta usled pandemije koronavirusa na snazi vanredno stanje, a mnogi ugostiteljski i zanatski objekti su zatvoreni. Sada je već na snazi „relaksacija“ mera, ali negativne posledice u poslovanju i prihodima su već primetne kod mnogih preduzetnika. „Za naše preduzeće povoljnije bi bilo oslobađanje od plaćanja poreza u vreme kada je naša caffe poslastičarnica zatvorena usled mera koje su na snazi u toku pandemije koronavirusa“, kaže Tatiana Miškovicova, vlasnica smeštajnog objekta Ethno&Coffee House Tulip iz Gložana, komentarišući ekonomske mere za spas privrede i radnih mesta koje su trenutno na snazi.
„Razumemo da se plaćanjem poreza puni državna kasa, ali odlaganje poreza idealno je za one koji svoje obaveze nisu izmirili na vreme ili kasne sa platama zaposlenih, ali ne i za nas, paušalne preduzetnike“, dodaje naša sagovornica.
Set ekonomskih mera Vlade Srbije objavljen 31. marta sastoji se iz nekoliko segmenata koji obuhvataju kako privatni realni sektor ekonomije, tako i sektor stanovništva. One su prevashodno namenjene mikro, malim, srednjim i delimično velikim privrednim subjektima.
„Treba imati u vidu da su ove mere prevashodno u funkciji ublažavanja ekonomskih posledica koje su prouzrokovane epidemijom COVID-19“, kaže ekonomista Rajko Perić, inače doktor ekonomskih nauka čije uže oblasti su bankarstvo i finansije koji podseća na sadržaj ekonomskih mera:
Mere se sastoje iz:
- fiskalnih pogodnosti za privredne subjekte i to: odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit, isplata neto zarade uz odlaganje plaćanja poreza i doprinosa do 4. januara 2021. godine
- odlaganja plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti,
- direktnih bespovratnih davanja 30.367,004 hiljada po zaposlenom radniku u periodu, mart, april, maj, odnosno april, maj i jun,
- povoljnog kreditiranja preko Fonda za razvoj Republike Srbije za tekuću likvidnost,
- garantne šema države za kredite kod poslovnih banaka i
- davanja sto evra svakom punoletnom građaninu/građanki.
Biti ili ne biti: Odložiti ili osloboditi od plaćanja poreza i doprinosa?
„Smatram da će ovaj set ekonomski mera dobro doći privrednim subjektima prevashodno u premošćavanju eventualnog negativnog novčanog toka (cash flow) i očuvanju likvidnosti sa jedne strane i sa druge strane očuvanju broja zaposlenih kako bi se što adekvatnije i spremnije dočekalo vreme posle prestanka vanrednih mera i vraćanja u normalne poslovne tokove“, kaže Rajko Perić i dodaje:
„Oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa po mom mišljenu ne bi bila dobra mera, s obzirom da plaćanje ovih obaveza proizvodi ostvarivanje prava zaposlenih po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, osiguranja od nezaposlenosti i prava na finansijsku podršku porodici sa decom. Ako bi se kojim slučajem donela mera oslobađanja, po meni bi imala čist populistički karakter, s obzirom da bi u tom slučaju ustvari samo „sekli granu na kojoj sedimo“.“
S druge strane, preduzetnici okupljeni u Facebook grupi „Glas preduzetnika“ i novoosnovanog udruženja malih privrednika „98%“ smatraju da ekonomske mere nisu odgovorajuće, već i kroz peticiju koju je potpisalo skoro 30 hiljada pojedinac traže da ih država oslobodi poreza i doprinosa u vreme trajanja vanrednog stanja i tri meseca nakon toga.
Sličnog stava je i preduzetnica u oblasti ugostiteljstva, u kojoj se posledice koronakriza već sada prilično osete, Tatiana Miškovicova iz Gložana.
„Za naše preduzeće povoljnije bi bilo oslobađanje od plaćanja poreza u vreme kada je naša kafeterija sa smeštajnim kapacitetom zatvorena usled mera koje su na snazi u toku pandemije koronavirusa“, kaže Miškovicova. „Naše poslovanje zasniva se na uslužnim delatnostima, odnosno kafiću i smeštaju za turiste. Kada je vlada ukazala na problem COVID-19, prvih nekoliko dana radili smo u skladu sa novim propisanim radnim vremenom. Posećenost kafića je bila mala, skoro nepostojeća“, priča naša sagovornica i dodaje:
„Veoma smo se radovali turističkoj sezoni 2020., jer je naša ocena na www.booking.com već nekoliko godina zaredom odlična. Uglavnom smo očekivali bicikliste koji su putovali EuroVelom 6 i mnogo bolju godinu nego prethodnu. Ali dok smo gledali vesti iz inostranstva, shvatili smo da se naši planovi i očekivanja neće ostvariti. Zato smo odlučili da odmah delujemo i obustavimo rad naše kafeterije.“
Privredna komora Vojvodine smatra da mere u značajnoj meri treba da pomognu mikro, mala i srednja preduzeća da održe zaposlenost i likvidnost dok traju vanredne okolnosti. „Prvi utisak je, posle razgovora sa nekoliko preduzetnika koji zapošljavaju ne mali broj ljudi, da su mere usmerene ka zaposlenima i očuvanju što većeg broja radnih mesta. U ovom trenutku najznačajnije će biti poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih”, smatra Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine i dodaje:
“Drugim setom mera koji putem razvojnog fonda i garancija kredita do 80% kod poslovnih banaka nudi povoljno finansijsko zaduživanje, država pokušava da posledice krize svede na najmanju moguću meru za veliki broj privrednih subjekata kojima je ugroženo poslovanje i opstanak,” kaže Mamić.
„Koliko će ovi krediti biti od koristi preduzećima zavisiće i od raznih situacija, poput toga koliki će rizik banke biti spremne da preuzmu, kakva obezbeđenja će tražiti i kakvi će uslovi za dobijanje istih morati da se ispune”, dodaje on.
Ekonomske mere nisu dovoljne za sektor turizma
Mamić smatra da mere koje je predstavila država za pomoć privredi nisu dovoljne za sektor turizma i ugostiteljstva koji je u najtežem položaju, gde su prihodi svedeni praktično na nulu. “Shodno toj činjenici po poslednjim informacijama u pripremi je dodatni set mera za najugroženije sektore“, kaže naš sagovornik.
I Unija poslodavaca Vojvodine podseća da sektori koji su najznačajnije pogođeni usled izbijanja epidemije korona virusom svakako jesu delatnosti kojima je zabranjen rad. Tu pre svega spadaju privredni subjekti koji posluju u oblasti ugostiteljstva što naravno ima i značajne lančane posledice (zbog ove zabrane, posledice osećaju i njihovi dobavljači zbog prekida lanaca snabdevanja).
Pored ovog sektora, tu je i sektor turizma zajedno sa pratećim delatnostima (turističke agencije), kao i zanatlije (frizeri, kozmetičari, krojači, obućari itd.), podseća Vladimir Lalošević, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine.
„Pandemija korona virusa već je nanela veliku štetu i privrednim subjektima u oblasti transporta robe i prevoza putnika, građevinarstva, marketinga, tekstila i drugim uslužnim delatnostima koji su poslovne aktivnosti smanjili čak za 80% a neki i do 100%”, kaže Lalošević.
„Nažalost, rezultati naših istraživanja pokazuju da veliki broj poslodavaca nije siguran da li će uspeti da preživi ovu ekonomsku krizu, pogotovo što se ne zna dokle će trajati, a druga činjenica je da privredni subjekti ne raspolažu sa velikim novčanim rezervama, pa su im predviđanja da će moći u ovakvoj situaciji da finansiraju obaveze najduže još dva meseca“, kaže Lalošević i dodaje da je pozitivno je što je Narodna banka Srbije brzo reagovala i donela odluku o moratorijumu jer su krediti privrednicima, ali i građanima veliki teret pogotovo u ovakvim kriznim situacijama.
“I dalje stoji dilema da li je trebalo više podržati sektore koji su ugroženiji od drugih, ali smatramo da je tu najveća uloga lokalnih samouprava da procene situaciju na svom terenu i blagovremeno reaguju na dopunu mera”, smatra Lalošević.
Unija poslodavaca Vojvodine, slično kao i udruženje „98%“, predlagala je da se nameti, fiskalni i parafiskalni, sa kojima preduzeća teško izlaze na kraj i u dobrim vremenima, stopiraju za vreme vanrednog stanja i smanjene ekonomske aktivnosti.
“To bi bila prava pomoć, jer sada se u stvari samo zadužujemo da bi mogli da sve to na vreme državi platimo”, smatra Lalošević koji kaže da je UPV pokrenula inicijativu za izmirivanje obaveza javnog sektora.
“U velikom broju nam se obraćaju privredni subjekti u svojstvu poverilaca, navodeći da im nisu izmirene dospele novčane obaveze iz komercijalnih transakcija sa javnim sektorom u svojstvu dužnika. Privrednici navode da su svoje ugovorene obaveze – isporuku dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu izvršili u skladu sa ugovorom i u roku, ali da ni posle više upućenih poziva za plaćanje, obaveze od strane dužnika iz javnog sektora nisu izvršene u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama”, objašnjava Lalošević i dodaje:
„Ovo je veliki problem, pogotovo u situaciji kada se domaća privreda bori da obezbedi likvidnost, da nastavi svoj rad i poslovanje i uredno plaća svoje obaveze, a naročito zarade zaposlenima za koje i država upućuje apel da se zadrže u radnom odnosu sa istim nivoom primanja kao pre krize izazvane pandemijom COVID-19. Zahtevali smo jasno zvanično saopštenje u kome se poziva javni sektor da kao i svi ostali privredni subjekti pokaže odgovornost koja se pogotovo u ovom vanrednom stanju od njih očekuje, da poštuju svoje ugovorene obaveze i iste plaćaju svojim poveriocima u okviru zakonskih, odnosno dogovorenih rokova.
Pomoć privredi od strane lokalnih samouprava
U Uniji poslodavaca Vojvodine kažu da primena paketa mera Vlade Republike Srbije za privredu i stanovništvo tokom vanrednog stanja prouzrokuje veliko smanjenje prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarade i poreza na prihode od samostalne delatnosti, koji predstavljaju najizdašnije prihode svih lokalnih samouprava.
„Ali ujedno smatramo da je sada vrlo važno racionalno trošenje budžetskih para i donošenje odluka i mera koje će obezbediti održivost celokupnog sistema“, kaže Vladimir Lalošević i dodaje:
„Podrška privredi, koja puni budžet lokalnih samouprava kroz poreze i doprinose može biti dobra odluka i ovom prilikom ističemo primer opštine Ruma koja je izdvojila više od 20 miliona dinara kao meru podrške malim i srednjim preduzećima u rumskoj opštini, na koju će pravo imati 256 preduzetnika čiji su objekti zatvoreni u sklopu preventivnih mera borbe sa COVID-19. Među njima je najviše frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana. Verujemo da kvalitetnim rebalansom budžeta i druge lokalne samouprave mogu obezbediti finansijska sredstva kao pomoć najugroženijim privrednim granama.“
Tridesethiljada svakom privatniku: održivo rešenje ili populizam?
U javnosti se vodi burna polemika o tome da li državna pomoć u vidu tri prosečne plate, odnosno trideset hiljada svakom privatniku predstavlja održivo rešenje ili populizam.
U Uniji poslodavaca Vojvodine smatraju da poslodavcima mnogo znači pomoć države u vidu isplate neto zarade tri meseca i odlaganje doprinosa, ali ukazuju i na to da je veliki broj i onih koji su rezervisani i uplašeni u vezi sa ulaskom u program korišćenja ekonomskih mera.
„To se najviše odnosi na obavezu zadržavanja radnika u vremenu neizvesnosti, ali tu je i odlaganje obaveza uplate poreza i doprinosa, jer ta obaveza stoji i doći će na naplatu isto tako u vremenu za koje sad ne možemo da procenimo kako će se odraziti na biznis“, kaže Vladimir Lalošević iz UPV i dodaje:
„Postoji strah od nemogućnosti plaćanja odloženih poreza i doprinosa, postoji strepnja zbog neizvesnosti kada će se u njihovom slučaju normalizovati situacija (i da li će) i da li će i pored pomoći u vidu minimalne zarade moći da održe svoje biznise i zaposlene.“
Ekonomista Rajko Perić smatra da mera koja se odnosi na bespovratno davanje trideset hiljada dinara po zaposlenom radniku za tri meseca je svakako dobro došla privrednim subjektima u okolnostima smanjene poslovne aktivnosti (u nekim delatnostima i potpune obustave).
„Realno gledano u ovakvim okolnostima vrlo je teško izbalansirati kriterijume za ovu vrstu pomoći, pa je samim tim i ostavljeno pravo svakog subjekta da sam proceni da li će je koristiti ili ne,“ kaže Perić i dodaje:
„Što se tiče visine davanja ona pre svega zavisi od ekonomske snage odnosno finansijskog potencijala države s obzirom na to da ona idu direktno i budžeta Vlade Srbije.“
Prognoziranje ekonomske budućnosti praktično nemoguće
Kriza koja je izazvana epidemijom COVID-19 ostaviće ekonomske posledice na globalnom nivou, s obzirom da su sve zemlje sveta zahvaćenje koronakrizom, aposebno najrazvijenije zemlje poput Amerike i zemalja Evropske unije.
„Grane poput uslužnih delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, trgovina) najteže su pogođene, i trebaće ne mali period da se oporave, pre svega turizam“, smatra Rajko Perić. „Takođe i automobilska inustija koja po svojoj prirodi generiše repro lance a samim tim i veliki broj zaposlenih moraće da se izvesno vreme oporavlja. Sve će to dovesti do manje kupovne moći stanovništava, pa samim tim i potražnje koja za posledicu ima manju proizvodnju a ona u krajnjem slučaju manju uposlenost stanovništva.“
U Uniji poslodavaca Vojvodine kažu da kratkoročni efekti epidemije na privredu Srbije, kao i na druge zemlje najverovatnije će biti izrazito negativni, što će se manifestovati kroz pad BDP-a, stagnaciju ili pad realnih zarada, rast fiskalnog deficita i javnog duga.
„Dugoročni uticaj epidemije na privredu Srbije zavisi od političkih procesa u zemlji, ali u Evropi, jer će oni u velikoj meri odrediti ekonomsku sudbinu zemlje u narednim godinama. Ključna pitanja su da li će Srbija nastaviti ka daljim potrebnim reformama, putem demokratizacije i decentralizacije, kako će se rešiti politički i ekonomski problemi u EU, kako će se razvijati odnosi sa EU i drugim vodećim svetskim silama. Srbiju nakon okončanja epidemije čekaju i dalje pitanja koja su ostala još nerešena: sistemski problemi, visoka korupcija, nereformisana državna preduzeća… koji su sputavali privredni napredak u prethodnim godinama”, smatra Vladimir Lalošević, predsednik UPV i dodaje:
„Zato nam je potrebna argumentovana debata o privrednim i društvenim problemima i mogućim politikama i reformama za njihovo rešavanje, tj.pravi socijalni dijalog.“
Ekonomista Rajko Perić kaže da bi preduzeća morala već u ovoj fazi da primene praksu kriznog menadžmenta.
„Preduzeća bi trebalo da budu proaktivna na više frontova:
- Da već sada sagledaju koji su efekti mera na njihov novčani tok,
- Da što pre započnu komunikaciju sa bankama, i da budu u niskom startu,
- Što pre poboljšaju praksu kriznog upravljanja koji u osnovi pokriva 8 oblasti: finasije, prodaja, marketing, HR, krizne komunikacije, nabavka i logistika, proizvidnaj, pravni deo i da indetifikuje propuste u sadašnjij praksi.
- Pripreme sa za tri faze: 1. preživljavanje i likvidnost, 2. eho krize ( od avgusta do septembra), 3. Nova realnost/normalnost (procena dugoročne stabilne tražnje, smislenost biznis modela, stepen diverzifikacije). Danas donete odluke imaju implikaciju i na fazu 2 i 3 jer potrebno je naći meru između borbe za likvidnost i borbe za očuvanje kredibiliteta preuzeća pred bitnim stejkholderima kada je u pitanju smanjivanje troškova“, smatra Perić.
Nada umire poslednja ili proaktivnost lokalnih preduzetnika
U Tulipu u Gložanu ipak nisu podlegli sindromu COVID-19, kaže Tatiana Miškovicova, vlasnica ove simpatične kafeterije u selu u opštini Bački Petrovac.
„Hladne glave smo seli i napravili strategiju šta dalje raditi. Odlučili smo da radimo od kuće. Istražili smo kako trenutno rade druge evropske kafeterije slične našoj i izabrali ono šta vole i zašto nam se gosti stalno vraćaju – kolače. Pokrenuli smo onlajn prodaju „slatkih kutija“, odnosno kolača. Svakog vikenda pravimo nove kombinacije, koje nastaju od naših kolača, samo sada u mini verziji. Za sada se trudimo da dostava bude besplatna unutar opštine, ali postoji i interesovanje za dostavu u Novi Sad.“
Pročitajte i članak Koronavirus i škola: Na početku je bilo teško, ali sada smo se već prilagodili, kaže Milana Landup, pedagog osnovne škole u Magliću
U „Tulipu“ očekuju da će kafeteriju ponovo u maju.
„Verovatno će dobra turistička sezona 2020 ostati „na čekanju“, jer će i posle otvaranja granica ljudi verovatno manje putovati“, kaže Tatjana Miškovicova i dodaje:
„Sviđa nam se e-poslovanje, ono je prilično praktično i odlučili smo da ga i dalje koristimo. „Tulip“ će se u budućnosti razvijati uz nove projekte (radionice, književne večeri, izložbe, …) o kojima ćemo javnost obavestiti putem interneta. Želimo da napravimo nove letnje ponude za naše posetioce kako bi mogli da se raduju vremenu koje dolazi posle ove situacije. Radujemo se skorom druženju bez maski.“
Naslovna fotografija: „Tulip“ u boljim danima / Foto: iz arhive T.M.
Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.
Pridaj komentár & Dodaj komentar