Festival Sajeta – lepši i slobodniji svet

Storyteller na 19. SAJETA Art & Music Festival (1)

Kilometri na autoputu, ulazak u drugu državu – SLOVENIA vam želi dobrodošlicu! Vreme je uprkos najavama meteorologa o kišama i polu-poplavama, koje su nas ispratile iz Srbije krajem juna, odlično, baš kako se može poželeti za putovanje. Ljubljana nam je prva stanica da se okrepimo, popijemo kafu i shvatimo da smo zaista stigli u divnu Sloveniju. Ali, vrlo brzo nastavljamo dalje u Julijske Alpe, jos bliže Italiji, koju obožavam.

„Sve smo bliže oblacima“, govorim detetu pored mene, kako bih i kod njega probudila maštu o mestu, gde stižemo. A festival Sajeta kao naše glavno odredište zaista to i jeste, neki lepši, slobodniji svet, obojen bojama, muzikom, umetnicima, kamperima, decom, porodicama, koje malo drugačije vole da uživaju u svojih sedam slobodnih dana. I najvažnije, neverovatna prirodna lepota, koja festivalu Sajeta daje posebnu magiju jos više, kao da je to uopšte i moguće da bude još lepše.

Biti drugačiji i svoj, uz prihvatanje tuđe različitosti i iznad svega poštovanje prema prirodi, pozadina su ovog festivala, koji sledeće godine slavi čak dve decenije postojanja. Okruglo 20 godina.

Plaža, šuma, kamperi, registarske tablice iz Slovenije, Italije, Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Holandije, pa i Srbije, iz godine u godinu sve je više.

Juče, 4. jula zvanično je počeo prvi dan Sajete, iako pravi fanovi porodično već su stigli i dva dana ranije, čekajući da sve zvanično počne. I kao da svi zajedno pomažu, rade, tu je naravno i međunarodna grupa volontera, umetnici sa kamp prikolicama i šatorima stižu, sa sve decom i kućnim ljubimcima. Vreme toplo, tirkizna boja dveju reka Tolminka i ovde čuvena reka Sola, na svom ušću prave bajkovite plaže, gde se i održava festival. Umetničke radionice preko celog dana, štandovi, gde mali umetnici izlažu svoja umetnička dela, lejzi begovi na belom kamenu kraj neverovatno tirkizne reke, kao neka slika sa Bahama, deca ulaze u vodu koja je prava planinska, a pod toplim planinskim sunce zove na kupanje.

Muzika se sa manjeg stejdža rasprostire duž cele obale, a na glavnoj bini čuju se tonske probe muzicara i umetnika specifičnih za festival Sajeta , od džeza, do tvrđeg eksperimentalnog zvuka i svetskih imena, koja nastupaju po čuvenim evropskim i svetskim događajima savremene umetnosti. Lični, specifični umetnicki izražaj kroz zvuk. Nije to za svakoga, ali tek malo dalje nižu se jedna za drugom radionice skulpture, art puzzle, ničim izazvan jam session, DJ stejdž, neki performans nastao inspirisan u trenutku, pa na kraju kružok drvenarije i skulptura oko vatrice kraj reke, gde se pije vino, pivo, rakija, sok i čuje minimalno bar tri jezika.

Pada noć i počinje da svira prvi bend, koji dolazi iz susedne Italije Opacipapa, fuzija street i free jazz, inspirisan prvim mesecima deteta glavnog autora i kompozitora. Odmah potom domaćin – Slovenija – zauzima pozornicu i nastupaju dve fenomenane umetnice, dame, dve Nine. Kikiriki – Nina Faric, potom Nina Dragičević i na kraju zatvara multimedijalni umetnik Luka Prinčič.

Na kraju svega selimo se na drugi kraj kamp, tačnije festivala i plaže, gde je DJ, rakija, vatra… Sutra tokom dana paniramo da učestvujemo na brojnim umetničkim radionicama i za decu i odrasle iliti kako se ovde kaže idemo na delavnice. Do tada neverovatno zvezdano nebo prati nas nazad u centar malog preslatkog slovenačkog grada Tolmina da odmorimo i prikupimo energije za sutra.