Svaki događaj priča svoju priču a festival Sajeta, koji se početkom jula u slovenačkom Tolminu, u zagrljaju doline Soča, održava već po 19-ti put, pripoveda o jedinstvenoj i pradavnoj čovekovoj želji da bude slobodan i to jezikom koji svi razumemo: muzikom. Inače festival Sajeta je u potpunosti family friendly događaj, i to predstavlja dodatnu vrednost ove letnje akcije, uz činjenicu da se održava na prelepoj zelenoj destinaciji.
O ovom festivalu, koji će ove godine između ostalih ugostiti i bend Tapan iz Srbije, smo pričali sa Sanjom Popov-Leban i Janezom Lebanom, glavnim organizatorima, dušom i telom Sajete, koja ove godine počinje 3. a završava se 8. jula.
Koju priču priča Sajeta, šta je ona zapravo i zašto je nastala?
S&J: Sajeta je pre svega muzički festival, koji je nastao u malom lokalnom okruženju pre 20 godina. Započela ga je tadašnja omladina, koje je bila jako kreativna i produktivna, a na drugoj strani nezadovoljna tadašnjom kulturnom politikom lokalne zajednice, koja se, na žalost u ovih 20 godina nije mnogo promenila. Tako je krenuo prvi “Kreativni tabor” koji je posle prve dve godine doživeo pauzu od isto toliko godina, a od 2002. je Sajeta takva kakvu poznajemo do danas. U prvom planu je muzički program koji čine brojne kreativne aktivnosti od radionica, izložbi, javnih debata, ali tu je i bogati program za decu. Sajeta je otvorena, gostoljubiva, povezuje različitu publiku bez generacijskih, socioloških i geografskih razlika i prepreka.
Sajeta je sinonim za eksperimentalnu muziku i umetnost. Zašto je važno eksperimentisati u muzici, umetnosti uopšte?
S&J: Kao u nauci, koja uz pomoć eksperimenta dolazi do novih saznanja, isto je u stvaralaštvu i umetnosti. Eksperiment je ono što pokazuje nove pravce u svim oblastima umetnosti, pa i u muzici. Recimo zvuk sa kojim su eksperimetisali pre 15, 20 godina, danas je nešto što se nama čini obično, jer se mnogo toga koristi i u pop, odnosno u main stream muzičkim pravcima. Tako da je sigurno da ćemo mnogo toga što danas čujemo od tzv. eksperimetalista, odnosno istraživača zvuka, za 15, 20 ili manje godina čuti na radiu, ako će radio tada još postojati… A ako gledamo na umetnost uopšte, danas imamo puno nekog stvaralaštva, koje eksperimentiše sa novim medijama, te ih miksa sa standardnim pravcima u umetnosti, gde dobijamo nešto sasvim novo, a pritom se često sve meša i sa naukom. Na kraju eksperimetisanje u umetnosti znači i slobodu, kojoj svi težimo. Od samog početka Sajeta podržavama pionire, nove mislioce i inovativne prakse pre svega u muzici.
Već ste pomenuli da su radionice jako važan deo festivala. Kakvog su tipa?
S&J: Od samog početka našeg festivala temelj festivala su radionice. Trudimo se da svake godine ponudimo našim posetiocima nešto novo na tom području, pri čemu ostajemo odani tradicionalnim radionicama koje praktično izvodimo svake godine i trudimo se i da za svaku radionicu obezbedimo najveću moguću mentorsku stručnu podršku. Među naše standardne (tradicionalne) radionice ubrajamo radionicu muzičke improvizacije, vajarska i filmska radionicu, kojima svake godine dodajemo nešto novo, kao što: zvučna radionica, vokalna radionica, scenografska radionica, radionica ponovne upotrebe (reciklaža)… Pored toga se svake godine pojavi i neka radionica odnosno aktivnost namenjena opuštanju, kao što je ples i joga i razne variacije na jogu. Na sve to dodajemo svake godine i bogat program namenjen deci. Dečija muzička radionica je namenjena upoznavanju dece sa improvizacijom u muzici, tu je lutkarska radionica, te brojne fizičke aktivnosti za decu…
Znači poseban deo radionica čine radionice za decu. Zašto baš ta ciljna grupa, po nama jako važna?
S&J: Sve ove godine smo gajili podmladak počevši baš sa muzičkom radionicom, koja se obično završavala nastupom zadnji dan festivala. Muzičku radionicu je počeo Samo Kutin, samouki muzičar iz okoline Tolmina, koji posle svih ovih godina danas nastupa po svetski poznatim festivalima. Poznat je po arhaičnim i neobičnim instrumentima sa kojima je upoznavao najmlađe. Ove godine ga menja isto tako poznati multiinstrumentalista, poznat slovenačkoj publici Andrej Fon. Zatim su tu likovne i kreativne radionice od crtanja na starim časopisima, na kamenu do pravljenja lutaka od sunđera, žongliranja i karnevalskih šetnji po Tolminu. Naravno u prirodi su neizbežne i neke sportske aktivnosti, ove godine kao i prošle stena za penjanje , slack line, supanje, itd.
Kako birate izvođače i radioničare?
S&J: Što se tiče glavnog muzičkog programa pratimo te muzičke pravce, koji u većini slučajeva teško strpamo u bilo koji žanrovski odeljak, pri čemu gledamo na kvalitet, a važna nam je i aktuelnost izvođača i ekskluzivnost . Trudimo se da unosimo u naš prostor sveže sadržaje, a što se tiče uže lokalne okoline one sadržaje, koji ovde nisu, odnosno koji su manje prisutni. U biranju izvođača nam je na neki način oslonac tzv. krautrock – muzički pravac, odnosno pokret, koji je nastao u Nemačkoj krajem 60-ih godina prošlog veka i koji je mnogo toga u dotadašnjem razmišljanju u muzici promenio. Baš taj pravac je nekako krenuo sa unošenjem tadašnjih novih medija u stvaranje rock muzike, čime je rock muzika dobila potpuno novu dimenziju, a baš taj muzički movement je položio temelje za razvoj elektronske muzike. Uglavnom Sajeta nije žanrovski ograničena, uvek se nađe za svakog po nešto.
Sajeta jeste svakako drugačiji i jedinstveni muzički festival u našem bližem susedstvu. Kroz eksperimentisanje u muzici i umetnosti, ali i kroz promociju aktivnog porodičnog odmora, zelene destinacije i sloboda svih vrsta nas poziva da iskoračimo iz sopstvene zone komfora i okusimo ukus slobode, eksprimenta i zajedništva. Jer sve to je Sajeta. Vidimo se početkom jula u Tolminu?
Slike i video materijal iz ovog priloga su vlasništvom festivala Sajeta.
Vladimíra Dorčová Valtnerová
Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.
Pridaj komentár & Dodaj komentar