Poštanske marke – papirići koji pričaju romane

“Siromašan duhom je čovek koji nema nikakav hobi,” rekao je svojevremeno književnik Jan Neruda, a njegove reči prepričava filatelista Rastislav Spevak iz Bačkog Petrovca. Prvi album sa poštanskim markama dobio je od svog strica kao tinejdžer, a sada se trudi da ljubav prema ovom hobiju prenese na nove generacije. 

Zlatno doba filatelije bilo je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je bilo vremena, para, a i potrebe za poštanskim markama. Svi su sakupljali nešto, bilo to značke, salvete ili kutije od šibica, priseća se Spevak. Njegov prvi album imao je osam listova i 300 poštanskih marki. 

“Meni je to tad bilo izuzetno mnogo. Znam svaku poštansku marku napamet,” kaže Spevak. 

Prva marka štampana je 6. maja 1840. godine u Velikoj Britaniji kako bi se poboljšao sistem naplate poštanskih usluga. Od tada, pa do danas, odštampano je more sličica najrazličitijih motiva. Zato kada mladi filatelisti prvi put uđu u neki klub i kažu da nemaju neku posebnu temu, od iskusnijih kolega prvo dobiju osmeh, pa onda savet da se fokusiraju na neku oblast. Jer za razliku od Pokemona, marke ne možeš da skupiš sve. 

Za Rastislava Spevaka nema teme koja nije interesantna, samo je neka manje, neka više. Ne odbija marke koje mu se ne uklapaju u zbirku, ali ima svoj fokus. 

Jedna od njegovih tema su leptiri, kojih na markama ima skoro kao i u prirodi, pa se ovaj filatelista se skoncentrisao na dnevne leptire. S obzirom da bi se i tako u kolekciji našlo par miliona marki, Spevak je suzio svoj fokus na dnevne leptire Srbije. Takvih ima oko 370, ali ne izdaje samo Srbija marke sa njima, pa bi i takva kolekcija bila preglomazna.  

“Sada se fokusiram samo na dnevne leptire Fruške gore,” navodi Spevak kroz smeh. 

Tako je i sa brodovima, preko jedrenjaka, temu je suzio na vikinške brodove.

Između ostalog, Spevak skuplja i marke sa motivima slovačke zajednice u Srbiji. Prva takva štampana je 1975. godine sa motivima navine umetnosti. Bila je to slika Jana Knjazovica iz kovačičke škole naive. Marku je kasnije krasila i slika Zuzane Halupove, Knjazovicove sugrađanke. 

Slika “Svadba” čuvene slikarke iz Bačkog Petrovca Zuske Medveđove, poslužila je kao motiv za obeležavanje 250 godina od doseljavanja Slovaka na ove prostore. Društvo filatelista u Bačkom Petrovcu, 2019. godine je pokrenulo inicijativu da se štampa markica povodom stogodišnjice Gimnazije “Jan Kolar”. Zahvaljujući njima, i jubilej 250. godišnjica od doseljavanja Slovaka u Kisač je dobilo svoju marku. Ove godine izdate su i marke povodom stogodišnjice od rođenja kovačičkog slikara Martina Jonaša. 

Kolekcionarstvo kao povod za druženje i učenje 

Društvo filatelista u Bačkom Petrovcu broji dvadesetak članova, od kojih je polovina aktivna. Među filatelističkim društvima u Srbiji spadaju u najmanje, ali i najaktivnije. Učestvuju na međunarodnim izložbama na kojima osvajaju i medalje. 

I sami organizuju izložbe, doduše, ne takmičarske jer one zahtevaju nešto više sredstava. Jedna takva bila je nedavno u prikazana u Osnovnoj školi “Jan Čajak”. Međunarodna filatelistička izložba organizuje se svake godine u okviru Slovačkih narodnih svečanosti. 

Ovo društvo s vremena na vreme organizuje i predavanja za đake. Rastislav Spevak, koji je potpredsednik, kaže da je teško privoleti decu ovom hobiju, jer imaju drugačija interesovanja. Ipak, imaju i par novih članova koji osvajaju medalje na takmičenjima. 

“Predavanje uvek završim tako što kažem deci da ne moraju da se bave filatelijom. Neka se bave bilo kakvim hobijem. Sve će im to mnogo lepog doneti u životu,” kaže Spevak. 

Ovaj filatelista je sakupljajući markice sa motivom leptira naučio mnogo o njima. I svaki filatelista bi svakako morao da bude veliki poznavalac istorije i geografije, jer iza svakog tog šarenog parčeta papirića stoji bogata priča o određenom poglavlju istorije. 

Takođe, priroda filatelije otvara prostor za sklapanje prijateljstva na najrazličitijim krajevima sveta.

Spevak se priseća kako je pre dvadesetak godina tražio poštansku marku iz Ugande. S obzirom da nije imao korespodenciju sa baš svakom zemljom sveta, pismo je uputio u Tanzaniju, da pita kolegu filatelistu da li ima poznanika iz njemu susedne zemlje.

“Posle pola godine, kada sam i zaboravio na pismo, stigao mi je kratak odgovor – nemam takvog čoveka. Zatim sam poslao pismo u Keniju, pa mi je posle nekog vremena stigao odgovor – da, imam takvog čoveka. I tako mi je trebalo tri ili četiri godine samo da uđem u trag jedne marke,” prepričava Spevak. 

Poštanske marke iz Srbije su tražene u svetu filatelista jer ih odlikuju mali tiraži. A što se manje štampaju, vrede više na tržištu. Spevak objašnjava da marke nisu hartije od vrednosti, ali jesu sredstvo plaćanja poštanskih usluga. Njih štampaju Zavod za izradu novčanica i kovanog novca u Beogradu, ali i štamparija “Forum” u Novom Sadu. 

Starije marke takođe imaju veliku vrednost. Prodaju se na aukcijama, a kupuju ih investicioni fondovi i dostižu vrednost od nekoliko miliona evra. Priča o jednoj takvoj kruži kao legenda među filatelistima širom sveta. “Triskiling” marka odštampana je 1855. godine u Švedskoj, greškom – u žutoj boji. Ostao je samo jedan takav primerak u svetu. Parče papirića i to sa greškom, prodato je na aukciji u Ženevi za gotovo dva miliona evra. Važi za najskuplju stvar na svetu u odnosu na gramažu.