Zumiranje stvarnosti

Na pijacama i dalje šareno i sivo

fiskalizacija pijaca

Kada odete na pijacu posle 1. maja, na njima vas neće dočekati fiskalne kase.

„Niko ne beži od plaćanja, mi sve plaćamo, i zakup, pijačarinu i sve. Nemoguće da budemo kao radnja, to nije izvodljivo. Plus, svi su stariji od pedeset godina, pa se i ne razumeju. Ne znaju ni telefon da koriste, a kamoli nešto drugo,“ navela je prodavačica u Bačkom Petrovcu dok je pakovala stvari koje se nisu prodale taj dan.

I u Novom Sadu, na Futoškoj pijaci, slično je razmišljanje. Kada smo je pitali da nam prokomentariše ideju o uvođenju fiskalnih kasa, prodavačica je odgovorila sledeće:

„Dajemo mi, nije da ne dajemo. I JKP„Tržnici“, zdravstveno, socijalno. Čekamo k’o ozebli sunce da vidimo šta će biti dalje.“

O čemu se radi

Novim Zakonom o fiskalizaciji koji je stupa na snagu 1. maja, predviđeno je da se u fiskalni sistem uvedu i pijačni prodavci, kozmetičari, frizeri, online prodavci, ali ne i advokati. Pijačari su za sada „u primirju“, nakon dugih pregovora sa predsednikom i ministrom finansija. Predsednik Udruženja pijačnih prodavaca “Opstanak”  Srđan Praštalo , naveo je da je dogovoreno da pijačna prodaja nije spremna za uvođenje novih nameta.

“Bar 50% pijačara bi izgubilo konkurentnost. Tu ima i kompleksnih problema nastalih višedecenijskom nepažnjom. Rešavanje je prebačeno na Ministarstvo finansija,” navodi sagovornik Storytellera. 

Na pitanje da li ima poverenja u to da će se ministarstvo stvarno krenuti da rešava problem, Praštalo odgovara da se ni na koga ne sme oslanjati.

“Ne možete od nekog vršioca vlasti očekivati da brani ono što imate. A mi više nemamo šta da izgubimo. S druge strane, van pameti je da vršilac vlasti radi na tome da stvori nove socijalne slučajeve,” obrazlaže predsednik ovog udruženja.

Udruženje “Opstanak” nastalo je upravo u cilju sprečavanja uvođenja fiskalnih dažbina. Međutim, pregovorima se rad ove organizacije ne završava.

“Planirano da osnažimo udruženje. Da se bolje organizujemo jer do sad pijačari nisu bili dobro povezani. Povezao nas je rziki od gubitka posla. Ovo je bilo pitanje biti ili ne biti. Pitanje opstanka,” objašnjava Praštalo.

Urednica portala pametne poljoprivrede Agrosmart,  Slađana Gluščević  navodi da nije siguna hoće li ili neće biti kasa na pijacama, jer se ta odluka samo prolongira. Red svakako treba da postoji ali ne na račun najslabijih.

„Nisam mišljenja da ne treba uvesti reda kako na pijacama tako i u svim oblastima privrede. Kada je reč o poreskoj i fiskalnoj politici, definitivno tu treba naći bolje rešenje. Na žalost, kada se govori o sivoj ekonomiji, kreće se od pijaca. Kreće se od onih koji su najviše na udaru, a koji su zapravo najmanje u sivoj ekonomiji. Mnogo je većih problema u kojima je siva ekonomija mnogo izraženija. Pijacu bi svakako trebalo u rešavanju tih problema ostaviti za kraj, a ne da ti ljudi budu prvi na udaru svaki put kada se pokrene to pitanje,“ navodi Glušević.

Cilj novog zakona je da se smanji siva ekonomija. Iz zakona bi bili izuzeti pijačni prodavci koji plasiraju svoju robu iz svog poljoprivrednog gazdinstva, koji često ne mogu da usklade proizvodnju i prodaju, pa posao plasiranja robe preuzimaju nakupci, koji čine većinu pijačara, a koji su bili na meti ove legislative.

Slađana Gluščević: “Mnogo je većih problema u kojima je siva ekonomija mnogo izraženija.” / Foto: iz privatne arhive S. G.

Prema istraživanju „Procena sive ekonomije u Srbiji 2017“ neprijavljen profit čini svega 39% sive ekonomije, dok ostalih 61% čine neprijavljene naknade zaposlenih. Te godine procenjeno je da u privredi u sivoj zoni deluje 15% domaće ekonomije, što je smanjenje od skoro šest odsto u odnosu na pre dve godine. U Crnoj Gori je 2014. godine gotovo jedna četvrtina bruto domaćeg proizvoda (BDP) bila upravo siva ekonomija.

Ipsos u svom „Godišnjem istraživanju stavova građana o sivoj ekonomiji“ od pre dve godine iznosi podatak da najveći udeo građana smatra da je trenutno siva ekonomija najzastupljenija u oblasti radnih prava i odnosa, a tek zatim sledi oblast trgovine robom, odnosno prodaja robe na crno, bez izdavanja fiskalnog računa, kao i šverc robe. Svaki drugi građanin navodi da je traženje fiskalnog računa prilikom svake kupovine ili izvršene usluge kao najefikasniji način na koji mogu doprineti smanjenju obima sive ekonomije. Šesanaest odsto građana opravdava poslovanje u sivoj zoni.

Međutim, osim svežih namirnica, građani u 38% slučaja ne kupuju ništa drugo na pijacama. Oni koji kupuju, najčešće kupuju garderobu, kozmetiku i kućnu hemiju, kao i konditorske proizvode. Osam odsto kupuje duvan, dok dva odsto anketiranih kupuje alkohol na pijacama, robu na koju pored poreza, postoji i akciza.

I kupci su dužni da uzimaju fiskalni račun. Propisima je predviđeno da kupac ne mora da plati robu ili uslugu ukoliko ne dobije račun, ali i da je u obavezi da uzme fiskalni račun, čuva ga 20 metara od mesta na kojem je račun izdat i pokaže ga na zahtev inspektora.

Čak 48% građana kada ne dobije fiskalni račun, ne traži ga jer mu pravi gužvu u torbi, 20% ne želi da ulazi u konflikt, a 18% je stava da država sama treba da vodi računa ko će platiti porez.

Za i protiv

Osim borbe protiv sive ekonomije, još nekoliko je argumenata za uvođenje kasa na tezge. Na ovaj način prodavci na tezgama bili bi „jednakiji“ sa trgovcima u lokalima, koji osim zakupa, poreza na fiskalnu kasu, plaćaju i komunalne usluge, računovođu i ostale namete, pa je prirodno da su i cene veće, samim tim i manje konkurentne. S druge strane, prodavci, roba i kasa u piljarama zaštićeni su od atmosferskih uslova.

Osim države koja bi kroz porez na dodatu vrednost (PDV), kajmak bi skupljali i dobavljači fiskalnih kasa. Nove fiskalne kase koštaju od 200 do 600 evra, a nove, elektronske fiskalne kase moraće svakako da pazare ostali zbog uvođenja novog modela fiskalizacije koji podrazumeva da račun ima i QR kod putem kojeg bi kupci mogli da provere da li je račun ispravan.

Tranzicioni period bio je od 1. novembra prošle godine, do 30. aprila ove godine. Početkom meseca istekao je drugi krug za subvencionisanje novih kasa koji je iznosio 100 evra po prodajnom mestu plus 100 evra po fiskalnom uređaju. Za ovu pomoć obratilo se 129.146 obveznika, navodi se na sajtu BudiEFiskalizovan.

Redovni profesor na Departmanu za agrarnu ekonomiju i agrobiznis Ekonomskog fakultetu u Subotici,  dr Rade Popović , smatra da kada su u pitanju mala porodična poljoprivredna gazdinstva koja nisu u sistemu PDV-a, a svoje proizvode plasiraju na zelenim pijacama, zaista je neracionalno očekivati od njih da uvode kase na tezgama.

„Sa druge strane česta je situacija da preprodavci poljoprivrednih, prehrambenih i drugih proizvoda širokog asortimana često imaju veći broj tezgi na pijacama i realno posluju kao mikro prodavnice, što može biti tema za diskusiju o fiskalizaciji,“ navodi Popović.

Iza tezgi, međutim, slabo se vide „benefiti“ ovog postupka države. Prodavci koje smo anketirali naveli su da oni čak ni nemaju uslove za fiskalne kase, za koje je potreban priključak za struju, stabilan internet, uslovi koji neće oštetiti uređaje poput kiše, snega, sunca, hladnoće i toplote. Predstavnici JKP „Tržnica“ Novi Sad nam do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na poziv za intervju.

„To je nemoguće. To je neizvodljivo. Nema uslova da se normalno radi. Kisne. Nema struje, nema svetla. Ima i druga varijanta – telefoni, ali nemamo osnovne uslove za njih. Koji je razlog, zašto su to planirali ja ne znam, ali za domaću proizvodnju voća i povrća, to je apsurdno,“ navodi prodavac koji je želeo da ostane anoniman.

Dragan na Futoškoj pijaci prodaje obuću i već ima fiskalnu kasu, ali je protiv obaveznog uvođenja. On smatra da je najbolje da je nema niko.

„Fiskalnu kasu moramo da nosimo kući da je punimo, jer ovde nema uslova za to. Skupa je tezga, 25.000 dinara se plaća,“ navodi naš sagovornik.

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Još jedan od argumenata protiv jeste što se za fiskalne kase veže i radno vreme, koje, ukoliko se ne ispoštuje može dovesti do sankcije. U uslovima trgovine na otvorenom, poštovanje radnog vremena je nemoguće. Kako su za sve sada obavezne nove elektronske fiskalne kase koje podatke o svakom računu šalju direktno Poreskoj upravi, „palila bi se lampica“ za inspektore kada se, recimo, nijedan račun ne otkuca u toku dana, za vreme radnog vremena.

„Realno i ovako narod teško živi, a kako bi onda? Uslovi su teški. Kad je vruće je, trideset stepeni i više, kad je minus ne možemo izdržati do kraja radnog vremena da radimo. Pitanje je kako bi i fiskalne kase izdržale u tim uslovima,“ navodi jedna od prodavačica mešovite robe na Futoškoj pijaci.

Još jedan element koji je nestabilan u uličnoj prodaji su i cene. Osim popusta na količinu i mogućnosti cenkanja i veresije, na koje smo mogli da zaboravimo da su fiskalne kase uvedene, tu je i pitanje životnog veka i estetike samog proizvoda, koji van frižidera značajno može da smanji svoju cenu.

„Mi smo poljoprivredni proizvođači. Za nas ovaj zakon ne važi. Ali nije u redu prema ovim ljudima. Onaj ko prodaje zelenu salatu ujutru je jedna cena, a predveče je druga,“ čuje se glas sa Futoške pijace.

Iza tezgi, međutim, slabo se vide „benefiti“ ovog postupka države.

Kazne koje bi pijačari plaćali za neizdat račun, za, na primer, vezu peršuna, kreće se od 300.000 do dva miliona dinara. Sa dodatih 20% poreza na dodatnu vrednost porasle bi cene proizvoda na otvorenom, pa bi i oni izgubili konurentnost.

„Cene će se povećati sigurno pa će onda potrošači, kao i pijačari nastradati. Potrošaći će onda ići u ove velike prodavnice koje su jeftinije,“ navela je jedna gospođa, redovni kupac na Futoškoj pijaci.

Osim što su tezge iz cele Srbije bile prazne za vreme protesta koji su bili u Beogradu, ove događaje odlikuje još jedna specifičnost. Za vreme trajanja protesta, organizovana je akcija „Krv dajem, tezgu ne dajem“ u kojoj su pijačari dobrovoljno davali krv. – antrfile

50 nijansi sive

Raniji pokušaji države da se izbori sa sivom ekonomijom jeste, između ostalih, bila i akcija „Uzmi račun i pobedi“, nagradna igra u kojoj se učestvovalo slanjem fiskalnih računa. Broj računa koji se šalju, rastao je iz ciklusa u ciklus, dostigavši broj od 131.900.000 prošle godine .

Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj (NALED) hvali i mere koje je realizovala Poreska uprava čime je po njihovim rečima, ostvarena bolja naplata poreza i smanjen je i administrativni teret poslovanja. Formiran je Kontakt centar za republičke inspekcije 2020. godine čiji je zadatak da omogući da građani na jednom mestu mogu da podnesu predstavke svim republičkim inspekcijama. Uspostavljen je i chat bot u okviru Kontakt centra, zahvaljujući kome se odgovori na najčešća pitanja dobijaju u najkraćem roku.

U cilju jačanja svesti građana o važnosti njihovog uključivanja u borbu protiv sive ekonomije, 2017. i 2018. proglašene su za Godine borbe protiv sive ekonomije, navodi NALED.

About the author

Sanja Đorđević and Anna Berediová

1

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller