Forum za interkulturalnost: Dobro je da čovek zna što više jezika – Interkulturalnost u Magliću

Već četvrtu godinu za redom u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Magliću predmet Slovački sa elementima nacionalne kulture svakodnevnica je u nastavi. Ove godine nastava je organizovana za dve grupe učenika, kaže direktorka maglićanske škole Darinka Milanović, piše sajt Forum za interkulturalnost.

“Tačan naziv ovog predmeta je Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture i prema planu nastave i učenja spada u izborne predmete. U napomeni stoji da učenik pripadnik nacionalne manjine koji sluša nastavu na srpskom jeziku može izabrati ovaj program, ali ne mora. Mi ga namerno zovemo Slovački jezik sa elementima nacionalne kulture , da ne bi pridev “maternji” ograničavao izbor učenicima kojima slovački jezik nije maternji”, kaže Darinka Milanović.

Jasmina Kovačević iz Maglića, mama Jovana, učenika trećeg razreda koji je dve godine pohađao nastavu pomenutog predmeta, ističe da je veoma dobro da čovek zna što više jezika. Ona dodaje i to da je učenje veoma važno, ali je bitno da i dete to želi, da mu nije nametnuto.

“Kod nas u školi deca imaju mogućnost da od prvog razreda uče engleski jezik, a kao izborni predmet od skoro i slovački jezik koji ne ulazi u prosek. Mi kao roditelji smo smatrali da treba da uči jezik koji se inače dosta koristi u našoj opštini, što bi se reklo da mu bar “prođe kroz uši” jer mu sigurno neće škoditi, a zašto onda da ga ne nauči ili barem savlada neke osnove u školi, uz svoje drugare”, objašnjava Kovačević i dodaje i da su sa decom radile učiteljice koje su im poznate a u tim najranijim uzrastima veoma je važno poverenje i pristup deci.

Direktorka škole Darinka Milanović pojašnjava da Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine obezbeđuje besplatne udžbenike a izučavanje ovog predmeta finansira Ministarstvo prosvete i to sa 2 časa nedeljno u dve heterogene grupe učenika – u prvom ciklusu, odnosno od prvog do četvrtog razreda, i drugom ciklusu, odnosno od petog do osmog razreda.

“Prošle školske godine bilo je dosta zainteresovanih učenika koji su bili razvrstani u dve grupe. U mlađoj grupi je bilo 13 učenika i a u starijoj 14 učenika. Zbog toga što se radi o heterogenim grupama veoma je teško uskladiti raspored časova pa se ovi časovi odvijaju posle redovne nastave. Tokom godine se broj učenika smanjuje u zavisnosti od obaveza, naročito u starijoj grupi”, kaže Milanović.

Bez obzira na činjenicu da se radno mesto nastavnika slovačkog jezika pojavljuje na listi slobodnih radnih mesta sa 21,11% postoje problemi sa organizacijom nastave, kaže direktorka škole, i dodaje:

„Prošle godine su nastavu izvodile naše učiteljice koje su svoju profesionalnu karijeru počele kao nastavnice jezika društvene sredine, kako se taj predmet ranije zvao.”

Ove godine će se organizovati nastava Slovačkog jezika sa elementima nacionalne kulture u dve heterogene grupe učenika. U mlađoj grupi postoji 15 zainteresovanih učenika , dok ih je u starijoj 7. Nastava će se odvijati posle časova redovne nastave za mlađu grupu a za starije učenike biće utvrđeni termini u zavisnosti od njihovih vannastavnih obaveza.

U maglićanskoj osnovnoj školi postoji zainteresovanost za izučavanje ovog predmeta ne samo iz mešovitih porodica, već i iz čisto srpskih porodica.

“Prošle godine je u mlađoj grupi je bilo 6 ovih učenika, a 7 učenika je iz mešovitih brakova. U starijoj grupi je odnos je 7 : 7”, kaže Milanović.

Nivo predznanja slovačkog jezika za učenike koji pohađaju nastavu je u rasponu od toga da ne znaju ništa do učenika koji tečno govore slovački jezik. “Ovo, međutim, ne predstavlja problem nego impuls da se savlada jezik i pomogne drugima da ga savladaju”, zaključuje direktorka škole Darinka Milanović.

To potvrđuje i Jasmina Kovačević, majka dvoje dece, Jovana i Sare. Oboje su osnovci kojima roditelji od ranog detinjstva prenose poruku o tome da je važno da deca razumeju šta znači za njih znati još jedan jezik.

“Stalno im pričamo na ovu temu – da to nije samo dodatna obaveza od 45 minuta, kako smo verovatno i mi gledali na to u tim godinama,” kaže Jasmina. „Danas, sutra, putovaće, imaće drugare koji će pričati slovački, možda ići u gimnaziju, hteće da studira negde drugde, nije pod moranje da ga zna ali zašto da ne? Ko zna šta nosi dan, šta noć. Ali to ne znači da ako on u nekom trenutku zaista ne bude želeo da uči, da ćemo ga terati na to… “

Izvor: Forum za interkulturalnost