Od ljubičastih, bogato rascvetalih redova lavande koji se u daljini spajaju sa horizontom, na mnogim poljima ostao je još tek po neki kasno procvetali struk ove mediteranske, mirišljave i lekovite biljke.
“Berbu lavande smo završili neuobičajeno rano. Obično bude oko polovine juna, ali ove godine smo najveći deo lavande obrali već krajem maja” – govore Ivana i Veljko Ilkić koji su pre četiri godine zasadili svoje polje lavande sa idejom da se okušaju i u proizvodnji prirodne kozmetike.
🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇
Na površini od pola hektara gaje organsku lavandu od koje prave ulje i hidrolat. Već je završena proizvodnja eteričnog ulja, koje se dobija od sveže ubrane biljke, procesom parne destilacije. Za samo jedan litar ulja potrebno je između 100 i 150 kg sveže lavande.
Pošto su radovi u polju završeni, posla ima oko sušene lavande koju moraju prosejati. Ivanu i Veljka čekaju još i obaveze u radionici u kojoj nastaju zdravi i prirodni kozmetički proizvodi, jer je uporedo sa zasadom lavande rastao i Balavander, linija preparata za negu kože, kose i aromaterapiju.
Kako se uzgaja lavanda i prave kozmetički proizvodi bila im je potpuno nepoznanica. Znali su samo da žele time da se bave. A onda su počeli da uče, čitaju literaturu, pretražuju internet i eksperimetnišu, jer da bi od ideje i prvobitne kombinacije sastojaka nastao proizvod potrebno je nekoliko meseci rada i proba.
“U proseku, rekao bih šest meseci. Ide se od ideje, pa nekoliko pokušaja i testiranje sa porodicom i prijateljima, kojima podelimo prve ture. Skupimo utiske, vidimo šta ne valja i kako da to usavršimo. Niko ne može da vam da recept od početka do kraja, nego imate osnovu od koje krećete, probaš, pa ne uspe, onda baciš i ponovo” – objašnjava Veljko.
Proizvodnja se vrši isključivo ručno, a u proizvodima nema veštačkih dodataka, rok trajanja im je ograničen i prave se u malim serijama. Količina zavisi od prodaje i perioda godine, a s obzirom na to da sve rade sami, proizvodnja je prilagođena i njihovim mogućnstima. Veljko kaže da kada prave sapune u toku dana mogu da naprave do pedeset komada.
Imaju originalne recepte za više različitih preparata koji zbog svog sastava, pored kozmetičkih, imaju i blagotvorna dejstva. Uz proizvode za negu, prave još i mirišljave sveće i osveživače vazduha. Kroz svoj mali biznis Ivana i Veljko žele da šire svest i znanje o važnosti i kvalitetu ekoloških proizvoda. Kažu sve što treba za negu nalazi se u prirodi, samo treba znati kako to iskoristiti.
“Proizvodi koje trenutno imamo u asortimanu su prirodni sapuni, različite kreme i balzami za kožu, usne, kosu, šamponi, prirodni dezodoransi i proizvode od lavande, odnosno eterično ulje, hidrolat i sama lavanda” – govori Veljko za Storyteller.
Razvijati porodični biznis – lep i težak izazov
Kada se u poslu postave ciljevi od kojh se ne odustaje, obično je za dolazak do uspeha potrebno uložiti mnogo truda, vremena i novca.
Razvijati porodični biznis je jako teško, kaže Ivana. Nije dovoljno naučiti kako se prave proizvodi, treba se posvetiti i svim ostalim aktivnostima koje su važne za preduzetništvo, a sve to opet ne znači da će posao opstati.
“U preduzetništvu je sve proba. Probamo nešto, pa ide ili ne ide, stavimo akcenat na jedan proizvod, ide mesec dana, pa opet ništa. Tu su zaista svakodnevni izazovi, promišljanja i razmišljanja” – govori naša sagovornica.
Kada se u porodičnom poslu pojave problemi lakše ih je rešti, jer tu je podrška članova porodice. To je prednost, ali u isto vreme može biti i prepreka, kaže Ivana i dodaje da nesugalsice nisu retkost, ali je važno na kraju naći kompromis i rešenje koje će biti dobro i za posao i za međusobne odnose. Trebalo im je dve godine da uspostave komunikaciju koja će najviše odgovarati potrebama posla i razvoju Balavandera.
“Ima problema i nije sve idealno, ali to je verovatno dinamika svakog porodičnog posla. Svima su nam želje jednake i naravno da postoje nesuglasice, ali ih rešavamo” – kaže Ivana.
Različita mišljenja najčešće imaju u pogledu brzine rasta preduzeća. Veljko bi, kaže Ivana, da se sve razvija mnogo brže, dok se ona pridržava parole “strpljen-spašen”.
Kod porodičnih biznisa potreban je dodatni trud kako izazovi, uspeh ili problemi koji su vezani za razvoj i održivost posla ne bi loše uticali na odnose članova porodice. Ali kada se veruje u ideju od koje su krenuli, uvek se ide napred.
“Vodi nas želja, volja i tvrdoglavnost i to će biti sve do onog momenta kada vidimo da dalje ne možemo. Tada ćemo biti srećni zbog svog truda, rada i ulaganja i radićemo nešto novo. Ali najlakše je odustati. Važno je prilagoditi tempo, jer jedno su želje, drugo su mogućnosti” – zaključuje Ivana.
Pridaj komentár & Dodaj komentar