Društvo

Gordana Čomić: Društveni dijalog je mesto u kom nema ogovaranja problema ili ljudi već izgradnje kulture kompromisa

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog uspostavljeno je prošle jeseni. Izgradnja vladavine prava donošenjem zakona iz svoje nadležnosti, rešavanje svih definisanih problema u primeni Zakona o nacionalnim savetima, finansiranje i slušanje predstavnika nacionalnih saveta o tome šta su im sve prioriteti i kako dijalogom utvrditi da je ministarstvo alat koji služi za rešavanje njihovih problema. Ovo su glavna polja delovanja ministarstva na čelu kojeg je Gordana Čomić, sa kojom smo razgovarali za portal “Storyteller”.

Koja su glavna polja delovanja ovog ministarstva, a koji su to izazovi, odnosno problemi koji su hronični, a koje primarno planirate da rešite?

Gordana Čomić: Izgradnja vladavine prava donošenjem zakona iz svoje nadležnosti koji su i deo Akcionog plana o pristupanju EU, rešavanje svih definisanih problema u primeni Zakona o nacionalnim savetima, pre svega na lokalnom nivou, finansiranje i slušanje predstavnika nacionalnih saveta o tome šta su im sve prioriteti i kako dijalogom da utvrdimo da je ministarstvo alat koji služi za rešavanje njihovih problema.

Šta konkretno znači polje delovanja “društveni dijalog”? Kada ste govorili o njemu u pojedinim medijima, spominjali ste razliku između društvenog i političkog dijaloga. Kakva je razlika između njih i na kom nivou su ovi dijalozi u Srbiji?

Gordana Čomić: Društveni dijalog je prostor, institut koji gradimo da u njemu mogu svojom voljom da budu ljudi koji se inače ne podnose, ali imaju obavezu da razgovaraju o temi ili problemima koje imaju ljudi u Srbiji manjina ili ne. Društveni dijalog je mesto u kom nema ogovaranja problema ili ljudi već izgradnje kulture kompromisa i obavezujućeg postupanja ljudi na javnim poslovima koji su i inače iz budžeta plaćeni da rešavaju probleme ljudi, sve teme iz svih sektorskih politika. Politički dijalog vlasti i opozicije nije nadležnost ministarstva, ono je nadležnost predsednika Narodne skupštine i Evropskog parlamenta.

Društveni dijalog bi, svakako, trebao da donese društveni razvoj, unapređenje (društvene) svesti o ljudskim i manjiskim pravima, ali i njihovo razumevanje, jer nekako se čini da u savremeno vreme ne razumemo da se za svu vrstu prava treba boriti, negovati ih i čuvati, da pravo na slobodu govora ne znači “šta na umu, to na drumu”. Koje konkretne teme iz domena prava nacionalnih manjina stavljate kao ministarka na sto?

Gordana Čomić: Dosledna primena zakona kao alata za vladavinu prava. Društveni dijalog treba da izbriše netačnu rečenicu „nema političke volje za primenu zakona“ koja je fina definicija nečije samovolje, jer političke volje treba dok se neki zakon ne donese, a jednom donet je obavezan da se primenjuje, jednako na sve. Kultura ljudskih prava i kultura manjinskih prava je posao ministarstva, a dijalog treba da služi tome da se dokaže i pokaže koliko je ta kultura neraskidivo vezana za razvoj društva, za izgradnju međusobnog poverenja i za odgovornost svih na javnim poslovima da dosledno primenjuju zakon.

Zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u radu državne uprave je mala, a kada su i manjine zastupljene u radu državnih institucija najčešće su marginalizovane, odnosno nisu ravnopravni činioci u procesu rada, odlučivanja i sl. Upravo ovo je tema kojom će se baviti državna sekretarka Olena Papuga. Često ipak imamo dileme da li ova situacija može da se promeni, da li će se konačno sprovoditi zakoni koji ovo nacionalnim manjinama omogućavaju?

Gordana Čomić: I Olena Papuga, kao državna sekretarka zadužena za ljudska i manjinska prava i Ninoslav Jovanović, kao državni sekretar čija će nadležnost biti primena zakona o manjinskim pravima na lokalnom nivou, isključiva nadležnost i odgovornost, jer predstavnici manjina na lokalnom nivou nisu samo broj predviđen zakonom, oni su dokaz da ozbiljno mislimo da je njihova reprezentativnost i zastupljenost neophodna ta razvoj lokalnih sredina, za život vrednosti multikulturne i višenacionalne Srbije. Dijalog o problemima službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, zastupljenost u medijima, kako na RTV, tako i na RTS je takođe u planu ministarstva da se stvara onako kako predstavnici nacionalnih manina misle da treba, o tome već ove nedelje imamo dogovore, da bi mogli u obilasku nacionalnih saveta da donosimo zajedničke odluke o svemu.

Kada pričamo o nacionalnim manjinama, moramo spomenuti i nacionalne savete nacionalnih manjina – krajem godine su nacionalni saveti bili malo “uzburkani”, jer je bilo najavljeno smanjene budžeta za njihov rad od 20 posto. Da li je i zašto došlo do smanjenja finansijskih sredstava namenjenih za nacionalne savete?

Gordana Čomić: Uredba je nastala usled nepredviđenih troškova budžeta koje je prouzrokovala pandemija COVID-19 i smanjena su sredstva i drugim korisnicima, ali smo mi stava da finansiranje nacionalnih saveta mora biti takvo da omogućava njihov nesmetan rad, jer ako hoćemo primenu manjinskih prava i razvoj demokratije, to zahteva novac i staraćemo se da on bude obezbeđen za nesmetan rad.

Nacionalni saveti imaju obavezu komunikacije sa pripadnicima nacionalnih manjina koje zastupaju i čije interese, zakonski garantovane, brane i štite.

Gordana Čomić

S druge strane, rad nekih nacionalnih saveta nacionalnih manjina je postao (ili ostao) netransparentan, dok se na drugoj strani isti ti nacionalni saveti “bore” ili traže više finansijskih sredstava, a da javnost, mislim time pre svega na same pripadnike nacionalnih manjina nisu dovoljno informisani o njihovom radu, iako saveti predstavljaju najvažniji mehanizam za efektivno ostvarivanje kolektivnih prava nacionalnih manjina. Stiče se utisak, posebno iz primera Slovačkog nacionalnog saveta i “elektronskih” sednica na kojima odlučuje o vitalnim stvarima ove zajednice a izvan očiju i ušiju medija i građana, da nedovoljna informisanost građana pojedinim savetima odgovara. Kako promeniti ovu situaciju a da korist bude obostrana – da saveti blagovremeno informišu građane o svom radu, sarađaju sa svim medijima, a ne samo selektivno, da bi doprineli i unapredili “javnost rada” i na taj način imali “keca u rukavu” kada se obraćaju nadležnom ministarstvu za povećanje budžeta?

Gordana Čomić:Nacionalni saveti imaju obavezu komunikacije sa pripadnicima nacionalnih manjina koje zastupaju i čije interese, zakonski garantovane, brane i štite. Ministarstvo nema pravo da se u to meša, može samo da bude pomoćno sredstvo, ako istraživanja pokazuju da pripadnici nacionalnih manjina nisu dovoljno informisani o radu sopstvenih tela ili imaju pogrešne informacije ili percepciju ili postoji isključivanje javnosti. Mi možemo da organizujemo društveni dijalog ako za tim postoji potreba, ali nadležnosti nacionalnih saveta su jasno zakonom definisane i oni su samostalni u svom radu.

Ove godine bi trebalo da se sprovede popis stanovništva u Srbiji, a on bi mogao, kako situacija sa migracijama implicira, pokazati da je broj pripadnika skoro svih nacionalnih manjina opao, a upravo od broja pripadnika konketnih nacionalnih manjina/zajednica zavisi broj članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pa i iznos budžeta namenjen konkretnim nacionalnim zajednicama. Ako se ove prognoze realizuju, da li to znači da će se budžeti još smanjivati, da li će se smanjivati nadležnosti, broj članova NSNM…? Da li će se menjati Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u tom kontekstu?

Gordana Čomić: Na sastanku sa nacionalnim savetima 24. novembra prošle godine upravo smo pitanje popisa za 2021., kao i buduće izbore za nacionalne savete 2022. predložili da sami nacionalni saveti daju svoje ideje i preporuke o tome šta bi trebalo učiniti pa da i popis i izbori prođu tako da svi demokratski kriterijumi budu primenjeni i da svima bude jasno kako će na bolji način biti sprovedeno i jedno i drugo. Svi nacionalni saveti su poslali svoje predloge, mi smo po njima postupali i u predstojećem obilasku u sedištima nacionalnih saveta tokom sledeća dva meseca imaćemo dijalog o rešenjima koje sami nacionalni saveti smatraju dobrim. Želja je da bude upotrebe službenog jezika i pisma, da bude direktnog učešća pripadnika nacionalnih manjina među anketarima za popis, da bude kampanje javnog zagovaranja na RTS i RTV, kako za popis, tako i za buduće izbore. Takođe, organizovaćemo tematski društveni dijalog za ex-post analizu primene Zakona o nacionalnim savetima, da bi mogli imati saglasje o tome treba li nešto da se menja i kako i predstavnici nacionalnih manjina tu moraju imati odlučujuću argumentaciju.

Kakva je situacija sa Poglavljem 23 u evrointegracijama i Akcionim planom za nacionalne manjine – da li su rezulati vidljivi, šta treba menjati – da li sam akcioni plan?

Gordana Čomić: Nedostajuća strateška dokumenta, izmene ili evaluacija akcionih planova takođe će biti tema društvenog dijaloga. Srbija mora naučiti da razgovara, da razume da nema razvoja društva bez pune izgradnje poverenja među većinom i manjinom i da vladavine prava stvarno ima u društvu tek onda kad smo svi jednaki pred zakonom, kad uložimo trud i napor da dopremo do nekog ko je od nas samih različit po bilo kom osnovu jer je ta naša višenacionalna, multikulturna i multireligijska različitost Srbije upravo ono što nas čini sličnim sa razvijenim evropskim društvima.


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODRŽITE NAS!

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller