Zumiranje stvarnosti

Kako se živi u hraniteljskoj porodici u Magliću?

U sistemu socijalne zaštite se nalazi dvadesetoro dece sa teritorije opštine Bački Petrovac koja su smeštena u hraniteljske porodice uglavnom izvan opštine. Ovaj broj je iznad proseka na nivou Srbije u odnosu na broj stanovnika opštine, ali nije svaka godina ovakva i broj varira, kažu u ovdašnjem Centru za socijalni rad. U ovoj opštini postoji pet hraniteljskih porodica, od čega po jedna u Magliću, Kulpinu i Gložanu i dve u Bačkom Petrovcu u kojima je smešteno dvanaestoro dece. Među njima su i Milica (18), Dejan (13) i Emran (12) koji već nekoliko godina svoj bolji život žive kod porodice Beronja u Magliću.

“Deca su u školi”, dočekali su nas na vratima svoje porodične kuće supružnici Mirjana (59) i Mića (68) Beronja koji se hraniteljstvom bave od 2008. godine, kada je Mirjana ostala bez posla i zajedno sa celom porodicom odlučila da se posveti najhumanijem poslu – hraniteljstvu.

Kod njih je do sada bilo sedmoro štićenika, od kojih je troje još uvek deo njihove porodice.

Sada imamo troje dece. Najstarija je devojčica, Milica iz Odžaka, koja je u četvrtom razredu srednje škole i u decembru slavi 18-ti rođendan, već se uveliko spremamo za proslavu”, kaže Mirjana Beronja, a suprug dodaje da je Milica sa njima već 11 godina. “Od trećeg razreda osnovne škole Milica je naše detete”, saznajemo od Miće Beronje.

U maglićanskoj hraniteljskoj porodici žive i Dejan koji dolazi iz Gložana i sada je u sedmom razredu osnovne škole, i Emran, Novosađanin, koji je u šestom razredu. Iako se nismo sreli sa njima, u kući Beronjovih se oseti porodično-hraniteljska ljubav, jer je na svakom koraku vidljiv trag ne samo njihove biološke dece (Beronjovi imaju tri odrasla sina), već i štićenika.

Mirjana i Mića Beronja: “Naša svakodnevnica je ista kao i u svakoj drugoj porodici.” / Foto: Storyteller

Naša svakodnevnica je ista kao i u svakoj drugoj porodici,” priča hraniteljka Mirjana. “Kod nas je povečerije rano, a ujutru ustajemo ranije da bi smo se svo šestoro (i najmlađi biološki sin živi u porodičnoj kući) na vreme spremili za novi dan koji je pred nama. Okupimo se za kuhinjskim stolom da doručkujemo, dogovorimo se šta nas čeka tog dana i onda se deca razbeže u škole.”

Kada se vrate iz škole, skuvan ručak ih uvek čeka na stolu. “Već sa vrata viču da su gladni. Baš kao i sva deca, nema tu velike razlike”, kaže Mirjana Beronja i dodaje da svako, pored školskih obaveza i domaćih zadatka, ima i svoje kućne obaveze i zadatke.

“Dejanov zadatak je da kosi travu oko naše kuće, a Milica je celo leto radila u našem malinjaku, ali često i meni pomaže u kući, dok dečaci pomažu Mići”, priča naša sagovornica.

Milica, Dejan i Emran imaju svoje sobe, svoje stvari i odeću, svoje sve. Mnogi ljudi iz Maglića, ali i iz drugih sela, su im pomagali – davali odeću, posteljinu, nameštaj, čime su pokazali da razumeju da hraniteljstvo nije jednostavan posao. Porodica Beronja podršku lokalne sredine jako ceni, jer upravo nabavka pomenutih stvari je znala da bude veliko breme za njih. Na ovaj način oni su mogli da se više posvete vaspitavanju štićenika.

“Kad ih ima više, lakše ih je vaspitati. Kod nas su došli sa devet, odnosno deset godina i onda treba da ih odvikneš od noga što su naučili i da kreneš s njima od početka. Treba da uspostaviš njihove nove higijenske navike, stalno ih opominješ, pregledaš sobe, ali to radiš i sa svojom biološkom decom. Svi se drže pravila koje smo odredili. Jedni druge pomažu”, objašnjava Mirjana i sa osmehom dodaje:

“Ja insistiram na pravilima, baš kao što sam insistirala sa svojim sinovima, i ja sam ta koja je stroga. Mića im malo popušta…”

“Naši sinovi su nam velika podrška”, kaže Mića Beronja. “Kada smo ušli u hraniteljski program, rekli su nam da ne biramo decu koja dolaze kod nas.”

Milica, Dejan i Emran su aktivni i u lokalnoj zajednici – Milica igra u KUD “Đura Jakšić”, gde je jedno vreme i Dejan bio aktivan, dok Emran trenira fudbal u FK “Maglić”, što im zasigurno pomaže da žive ispunjen život, kakav nisu imali u svojim biološkim porodicama.

hraniteljstvo
Hraniteljstvo je najhumaniji posao. / Foto: Storyteller

Ova deca nisu imali bezbrižno rano detinjstvo, već su sa sobom u Maglić iz bioloških porodica donela razne, pre svega, psihičke traume. U pomoć hranitelja, učiteljica, nastavnika i ostalih zaposlenih u osnovnoj školi i neizbežnu podršku Centra za socijalni rad iz Bačkog Petrovca ipak uspevaju da se nose sa posledicama tih neprijatnih iskustava.

“Naučili su da se nose sa svojim traumama i možemo da kažemo da su se u Magliću i preporodili”, kažu Mirjana i Mića Beronja.

Milica, Dejan i Emran ne samo da su zablistali u ovoj hraniteljskoj porodici, već su se očigledno celoj porodici Beronja uvukli pod kožu, -razmišljamo, dok odlazimo iz porodične kuće Beronja i ostavljamo hraniteljku Mirjanu da sprema ručak, jer uskoro je vreme za povratak dece iz škole…

Šta je hraniteljstvo?

Hraniteljstvo kao oblik socijalne zaštite u Srbiji je poznat decenijama unazad. Intenzivniji razvoj hraniteljstva je vidljiv od 2006. godine kada je država donela Pravilnik o hraniteljstvu koji ovaj humani posao definiše kao meru zaštite deteta bez roditeljskog staranja.

“U hraniteljskim porodicama se maksimalno uvažava najbolji interes deteta i njegovo participacija i mišljenje u svim odlukama”, kaže Biljana Drakulić, direktorka Centra za socijalni rad u Bačkom Petrovcu. “Mnogo se radi na prevenciji zbrinjavanja dece u ustanovu, jer znamo da je to najrestriktivniji model zbrinjavanja deteta. Intencija sistema socijalne zaštite u Srbiji i jeste da se broj dece smeštene u ustanove smanji na minimum. Upravo zato se hraniteljstvo razvijalo kao mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja.”

hraniteljstvo
Biljana Drakulić, direktorka Centra za socijalni rad u Bačkom Petrovcu / Foto: Storyteller

Prema Biljani Drakulić hraniteljstvo je trenutno najprihvatljiviji oblik socijalne zaštite deteta, zato što hraniteljske porodice oponašaju porodicu.

“U suštini one jesu porodice, odnosno imaju karakteristike biološke porodicea”, kaže naša sagovornica i dodaje:

“Kada govorimo o smeštaju u hraniteljsku porodicu, to najčešće bude kada se dete napusti, što uglavnom bude odmah po rođenju, odnosno kada su roditelji sprečeni da vrše roditeljsko pravo (na primer izdržavaju zakonsku kaznu) ili nesavesno vrše ovo pravo. Treba napomenuti da hraniteljstvo jeste privremeni oblik socijalne zaštite deteta, dok se ne steknu uslovi za neki stalni oblik zaštite”, objašnjava Biljana Drakulić.

Kada je u pitanju nasilje i zlostavljanje deteta u porodici, situacija je jasna, jer je prioritet održavanje deteta u životu, kaže naša sagovornica iz Centra za socijalni rad u Bačkom Petrovcu.

“Tada nema dileme: dete se izmešta, zbrinajava i pruža mu se sva dodatna pomoć i podrška od strane psihologa i drugih stručnjaka koji sa detetom pokušavaju da razrade traumu i razrađuju kapacitete za nastavak kvalitenijeg život tog deteta”, pojašnjava Biljana Drakulić. “U situacijama kada imamo prijave nesavesnog vršenja roditeljskog prava ili neke određene propuste, pre izmeštanja se primenjuju neke druge mere, na primer, mera korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.”


U 4.481 hraniteljske porodice u Srbiji živi 5.504 deteta do 18 godina i 953 mladih od 18 do 26 godina. Čak 90 odsto dece bez roditeljskog staranja je smešteno u hraniteljskim porodicama, a 10 odsto dece u institucijama.


Kako hraniteljstvo predstavlja samo privremeno rešenje, hraniteljska porodica samo u izuzetnim slučajevima ima pravo da dete usvoji.

“Postoji registar usvojitelja koji imaju prednost usvojenja, jer oni su se i opredelili za taj oblik socijalne zaštite”, kaže naša sagovornica. “Hraniteljska porodica teoretski može da usvoji dete, ali se to preispituje od strane drugostepenih komisija i treba dobro da se obraloži zašto je to najbolji interes deteta da se ne bi stekao utisak da se kroz jedan oblik zaštite stiže do drugog oblika zaštite. Na taj način su bračni parovi koji se nalaze na jedinstvenom registru usvojitelja diskriminisani, jer ne mogu ni da dođu do dece, to jest pristup im je onemogućen.”

Nova opštinska odluka podržaće decu koja su napustila sistem socijalne zaštite

Na nivou opštine Bački Petrovac sistem socijalne zaštite u 2020. godini napustiće troje dece, odnosno mladih ljudi koji će napuniti 18 godina i završavaju srednju školu.

U toku je izmena odluke o socijalnoj zaštiti Opštine Bački Petrovac da se troje mladih ljudi koji izlaze iz sistema socijalne zaštite i materijalno podrže.

“Problem je u tome što ni jedno od te troje dece nema podršku biološke porodice, nema gde sa se vrati, ni krov nad glavom, niti srodničke porodice koja bi ih podržala. Zaista je veliki izazov ispred ovih mladih ljudi koji iz hraniteljske porodice izlaze u svet. Zato sa njima pravimo plan emancipacije, odnosno plan usluga, koje im pomažu u raznim aspektima osamostaljivanja. Ujedno je u toku izmena odluke o socijalnoj zaštiti Opštine Bački Petrovac da se ovi mladi ljudi i materijalno podrže i to da bi predupredili njihov povratak u sistem socijalne zaštite”, kaže Biljana Drakulić.

Ukoliko se izmeni pomenuta opštinska odluka, troje dece koja sledeće godine izlaze iz sistema socijalne zaštite, u 2020. godine će u periodu od 6 meseci dobijati novčanu pomoć u iznosu mesečne minimalne zarade. Ali tu aktivnosti Centra za socijalni rad ne prestaju, kako kaže Drakulić.

“Mi smo toj deci i dalje podrška i često pišemo molbe raznim firmama u cilju pronalaženja posla mladim ljudima koji su izašli iz sistema socijalne zaštite. Mogu da kažem da su se mnoge firme iz naše lokalne zajednice kojima smo se obratili zaista odazvale i zaposlile te mlade ljude.”

Briga o detetu smeštenom u hraniteljsku porodicu podeljena je odgovornost

Kada se radi procena smeštaja deteta bez roditeljskog staranja u hraniteljsku porodicu, to znači strogu proceduru koja zahteva da dobro sagledavanje svih aspekata za najbolji interes deteta, odnosno da li je najbolji interes deteta baš ta porodica. I pored strogih procedura u Srbiji nisu retki slučajevi zloupotrebe.

“Zloupotrebe u hraniteljskoj porodici na nivou opštine Bački Petrovac bilo je pre nekoliko godina u jednom slučaju i zato naglašavam da briga o detetu u hraniteljskoj porodici je podeljena odgovornost”, kaže Biljana Drakulić. “S jedne strane, to je odgovornost hraniteljske porodice, s druge strane to je odgovornost centra za socijalni rad koji prati zaštitu i sada imamo i treću stranu a to je centar za porodični smeštaj i usvojenje.”

hraniteljstvo
Centar za porodični smeštaj Novi Sad je prvi koji je osnovan na teritoriji AP Vojvodine i to 2014. godine. / Foto: Unsplash

U pogledu zaštite dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, centri za socijalni rad jedini imaju mandat da donose odluku o izmeštanju deteta iz biološke porodice i procenu adekvatnog oblika zaštite deteta. Da bi se odvojili poslovi procene potreba korisnika i pružanje direktnih usluga (u ovom slučaju porodičnog smeštaja-hraniteljstva) i time predupredio mogući sukob interesa, bilo je neophodno odvojiti ove dve vrste poslova što je doprinelo osnivanju centara za porodični smeštaj i usvojenje u Srbiji koji deluju sinhronizovano sa ostatkom sistema.

Centar za porodični smeštaj Novi Sad je prvi koji je osnovan na teritoriji AP Vojvodine i to 2014. godine, od strane Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine za teritoriju Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog upravnog okruga. Četiri godine kasnije, osnovan je i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Subotica i predstoji osnivanje i trećeg predviđenog CPSU u Vojvodini.

Jelica Marić iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad (CPSU NS) objašnjava da je CPSU ustanova socijalne zaštite čija je delatnost, u najširem smislu, obezbeđivanje hraniteljskih porodica za decu i mlade koji iz najrazličitijih razloga ne mogu da žive sa svojim biološkim roditeljima.

“Naš centar, pored ostalog, promoviše hraniteljstvo, regrutuje kandidate motivisane da se bave hraniteljstvom (potencijalne hranitelje), vrši njihovu procenu, realizuje program pripreme za bavljenje hraniteljtvom, daje konačno mišljenje o podobnosti ili nepodobnosti kandidata”, objašnjava Jelica Marić.

Hraniteljstvo i izazovi

Najveći izazovi u daljem razvoju i unapređenju hraniteljstva je manjak ljudskih resursa i to kako profesionalaca (zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite) tako i paraprofesionalaca (hranitelja) i nesklad sa povećanjem broja dece na porodičnom smeštaju, kaže Jelica Marić.

Hraniteljstvo uglavnom prati niz stereotipa što ne olakšava vrlo složenu i odgovornu zaštitu dece bez adekvatnog roditeljskog staranja. / Foto: Unsplash

“Da bi se efektnije pristupilo promociji hraniteljstva i time obezbeđivanju novih hraniteljskih porodica, neophodna je intervencija resornog ministarstva i to u pogledu promocije na nacionalnom nivou i povećanja broja zaposlenih u skladu sa povećanjem broja korisnika (u skladu sa standardima)”, dodaje Marić.

Hraniteljstvo uglavnom prati niz stereotipa što ne olakšava vrlo složenu i odgovornu zaštitu dece bez adekvatnog roditeljskog staranja.


Pročitajte i članak Uživanje prava deteta ne može biti uslovljeno izvršenjem obaveza njegovog nosioca


Hranitelji su neretko viđeni kao ljudi koji su isključivo motivisani za sticanje finansijskih sredstava po osnovu hraniteljstva. Naime, jedna od uloga našeg centra je da tokom procene kandidata detaljno ispita i njihovu motivaciju što je složen stručni postupak. Ukoliko se tokom procene utvrdi isključivo instrumentalna motivacija (zarada) bez prioritetnog altruističkog motiva za preuzimanje brige o deci, stručni radnici donose odluku o nepodobnosti za bavljenje hraniteljstvom. Sa takvom motivacijom upitan je kvalitet brige i spremnost da se obezbede svi uslovi od značaja za pravilan rast i razvoj deteta/dece a to je naš osnovni zadatak”, kaže naša sagovornica iz CPSU Novi Sad i zaključuje:

“Iz tog razloga, u “naše redove” okupljamo emotivno dostupne, otvorene, prihvatajuće, saradljive hranitelje koji vole decu i koji su spremni da daju svoj aktivni doprinos u odgovornoj zaštiti i brizi o deci koja ne žive sa svojim roditeljima.”


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Avatar

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST

PARTNERI

Newsletter Storyteller





Instagram