Društvo REFLEKTOR

Mirko Vlček iz Pivnica je uz pomoć inovacija pronašao način da organski proizvodi dođu do kupaca iz cele Srbije

inovacije u preduzetništvu
Content summary Vreme čitanja 1min
Content summary Vreme čitanja 4min
Content summary Vreme čitanja 6min
Content summary Pročitaj sve

Sunčani početak jeseni sa visokim temperaturama pogoduje poljoprivrednicima da sa svojih „fabrika“ na otvorenom uberu plodove minulog rada. Da li se prošla setva povrća, voća i žitarica isplatila, računaće kasnije, a sada lepo vreme koriste da njive pripreme za novu setvu. Radno je i na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček iz Pivnica.

 Mirko Vlček  priča da su nedavno završili vađenje batata, a sada tu parcelu pripremaju za oranje, kako bi zemljište odmorilo do sledeće godine kada će na istom mestu verovatno posaditi pasulj. Uporedo vade šargarepu, skupljaju bundeve, seju beli luk, spanać, rotkvicu, a u plastenicima zelenu salatu. 

Ovo je samo mali deo povrtarskih kultura koje uzgaja porodica Vlček i to na potpuno prirodan način, po principima organske poljoprivrede. Mirko je proizvodnju otpočeo pre 11 godina, odmah po završetku Poljoprivrednog fakulteta. Jedino što je, kaže, tada imao, bila je zapuštena parcela od 30 ari i želja da u poljoprivredi nikako ne koristi veštačka đubriva. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

„U početku smo se bavili samo povrtarskom proizvodnjom, kasnije smo priširili na voće i ratarske kulture. Razlog zašto sam se opredelio za organsku proizvodnju je vrlo jednostavan. Posmatrao sam svoje roditelje, koji su se bavili konvencionalnom poljoprivredom, uz veliku upotrebu hemije. To mi je oduvek smetalo, pa sam imao želju da se hrana proizvodi na prirodan način. Na fakultetu sam se upoznao sa organskom poljoprivredom i to je bilo dovoljno da odlučim time da se bavim“ – navodi Mirko Vlček.

Prve godine proizvodnje Mirko opisuje kao teške. Zarade nije bilo. Ipak, donele su iskustvo i učenje na greškama, pa je svaka sledeća bila bolja. Već na početku proizvodnje tražio je način kako da olakša setvu, obezbedi stabilan prinos, ali i prodaju proizvoda. Rešenje je bilo u udruživanju. Zajedno sa trojicom prijatelja osnovao je udruženje organskih proizvođača, koje je vremenom raslo i danas okuplja osam porodica koje se bave poljoprivednom proizvodnjom. Udruživanje je bila prva inovacija koja je Mirku pomogla da održi poslovanje.

„Naša najveća prednost i najveća snaga je upravo to što smo uspešno udruženi. Od  starta smo krenuli kao udruženje i prijatelji. U našem zakonu ne postoji takav vid udruženja kao što smo mi napravili. Rekao bih da je to istovremeno i firma i zadruga. Imamo zajedničko planiranje proizvodnje, raspored kultura koje sejemo, zajedničku nabavku repromaterijala i zajednički plasman. Istovremeno svako funkcioniše posebno i ima svoj sistem proizvodnje i troškove snosi sam, a zajedničke troškove raspoređujemo shodno procntualnom učešću na tržištu. Složeno je za objasniti, ali uspešno funkcionišemo već 11 godina“ – objašnjava Mirko. 

Organski proizvodi imaju svoje kupce i njihov broj se stalno povećava, jer se ljudi sve više okreću zdravom načinu života. I pored toga, nije baš uvek lako prodati ono što se proizvede. Pre svega, raste broj onih koji se bave ovakvim načinom poljoprivrede, pa je konkurencija veća, a zbog složenijeg procesa proizvodnje, ali i kvaliteta, organsko voće i povrće je skuplje.

Rešenje za bolji i brži plasman Mirko Vlček je opet  pronašao u inovacijama. U početku je, priča, svoje proizvode prodavao na različitim sajmovima, koji se uglavnom nisu održavali zimi, pa je tada prodaja bila slaba. 

„Imali smo proizvode preko zime i imali smo problem šta ćemo sa tim proizvodima. Onda sam počeo da skupljam kontakte ljudi koji su nam bili mušterije i predložio sam da im donosimo proizvode. Onda sam napravio bazu kupaca i sastavio ponudu proizvoda sa cenama. Razgovarajući sa kupcima, videli smo da to funkcioniše i sve više ljudi je bilo zainteresovano, pri tom nismo imali nikakvu reklamu, samo preporuke“ – kaže Mirko. 

Uvođenje novina i inoviranje proizvodnje nužnost je savremenog preduzetništva.

prof. dr. Jelena Borocki

U bazi danas imaju preko 1000 kupaca koji na početku svake sedmice putem mejla ili vajber poruke dobijaju ponudu dostupnih proizvoda. Mirko kaže da porudžbine iz Bačke Palanke, Novog Sada i Beograda sami isporučuju, a ukoliko su kupci iz drugih gradova, isporuka se vrši kurirskom službom.

Na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček proizvodnja se odvija na površini od 13 hektara, a zajedno sa drugim članovima udruženja gaje više desetina različitih vrsta voća, povrća i žitarica. Pri tom, plan setve stalno obogaćuju novim kulturama, jer su to zahtevi tržišta.

Uvođenje novina i inoviranje proizvodnje nužnost je savremenog preduzetništva. Bez inovacija dugoročno nijedan posao ne može da opstane kaže   profesorka Jelena Borock, koja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu predaje predmet preduzetništvo.

„Kada govorimo o uspešnom poslovanju ne možemo da ne spomenemo inovacije. To ne bi trebalo da bude odvojivo. Trebalo bi svaki preduzetnik da razmišlja da bude inovativan, jer mu je to osnova za sticanje konkurentske prednosti, a to je onda osnova za sticanje para i bolje pozicije“ – dodaje prof. Jelena Borocki.

Inovacije pokreću kreativni preduzetnici i zaposleni koji rade u uređenom sistemu

Često se pogrešno misli da inovacije u poslovanju podrazumevaju samo upotrebu informacionih tehnologija i razvijenih tehnoloških sistema. Na sreću inovacije nisu samo to, kaže profesorka Borocki. Inovativnost u poslovanju podrazumeva svaku promenu u bilo kojem segmentu rada preduzeća, a koja doprinosi efikasnijem radu i boljim rezultatima. Raditi drugačije, bolje i inovativnije nužno je i moguće u svakoj delatnosti.

„Ljudi su kreativni, a organizaciju čine ljudi i trebalo bi gledati tako da se ljudi potrude da kroz svoju kreativnost naprave inovaciju unutar posla koji rade. Zapitajte se da li biste na isti način mogli da radite svoj posao 20 godina. Verovatno ne, jer u nekom momentu nešto dosadi, pa se potrudite da promenite i napravite nešto novo. Mislim da dugoročno ni jedan posao ne može da dopusti sebi da ne bude inovativan, jer to znači, ne stagniranje, već propast tog posla“ – smatra prof. Borocki. 

Za uvođenje inovacija u poslovanje važna je kreativnost, ali i hrabrost da se proba nešto novo. Biti inovativan ne znači oslanjati se na sreću, već na uređen sistem kojem će inovacije biti nadogradnja. 

„Imate kompanije u kojima je malo lakše biti kreativan i one u kojima je teže. U nekim kompanijama se kreativnost podstiče i dopušta. Da bi preduzeće bilo inovativno mora da postoji sistem. U organizaciji u kojoj su ljudi stalno pod stresom da li će taj mesec dobiti platu, da li će moći da urade one osnovne stvari za koje primaju platu, ne može se govoriti o inovativnosti i sprovođenju kreativnosti“ – ističe prof. Borocki. 

Jovana Stefanović: „Većini preduzeća je nedostatak finansijskih sredstava glavna prepreka na putu uvođenja inovacija. Zato preduzetnicima treba olakšati pristup izvorima finansiranja.“

Sve više preduzetnika je svesno da će im, bez uvođenja inovacija, biti gotovo nemoguće da opstanu na tržištu. Stoga je primetan i porast broja preduzeća u kojima se inovira proizvodnju. Istraživanje o inovacionom ekosistemu u Srbiji koje svake godine radi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazuje da su preduzeća koja su uvela neku od inovacija veoma zadovoljne postignutim efektima.

„Zadovoljni su unapređenjem proizvoda ili usluga, zadovoljstvom kupaca i efikasnosti rada. Podatak koji ohrabruje da će se ovaj trend nastaviti jeste da čak 40% kompanija navodi opstanak na tržištu kao glavni razlog inoviranja. Postali su svesni da ukoliko žele da ostanu konkurentni ne mogu primenjivati tradicionalni način vođenja biznisa, već da je potrebno konstantno unapređivanje“ – kaže  Jovana Stefanović , savetnica za regulatnornu reformu u NALED-u. 

Većini preduzeća je nedostatak finansijskih sredstava glavna prepreka na putu uvođenja inovacija. Zato preduzetnicima treba olakšati pristup izvorima finansiranja kaže Jovana Stefanović. Trenutno im je na raspolaganju više programa podrške, ali bi ih, smatra, trebalo više promovisati, jer preduzetnici ne znaju i nisu informisani gde i kome mogu da se obrate za pomoć i finansijsku podršku. 

„Preduzetnici imaju na raspolaganju širok spektar podrške i poreskih olakšica kako za pokretanje inovativnih biznisa, kako i za razvoj daljeg poslovanja. Međutim, oko 90% privrednika nikada nije apliciralo za programe podrške, niti je koristilo neku od poreskih olakšica. Različita ministarstva i agencije imaju programe u vidu bespovratnih sredstava ili kredita, kojima je cilj da olakšaju poslovanje inovatora i na sajtu www.preduzetništvo.gov.rs mogu se pronaći informacije o svim dostupnim programima podrške“ – ističe Jovana Stefanović iz NALED-a.

Za dalji razvoj inovativnisti domaćih preduzeća neophodno je unaprediti saradnju nauke i privrede, koja trenutno nije na zavidnom nivou. Pokazuju to i međunarodni indeksi koji prate razvoj inovacija u zemljama širom sveta. Prema Globalnom indeksu inovativnosti saradnja univerziteta i privrede u Srbiji zaslužuje ocenu 39,6 od mogućih 100.

Fotografije korišćene u ovom tekstu su iz privatne arhive sagovornika/ca.

Na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček proizvodnja se odvija na površini od 13 hektara, a zajedno sa drugim članovima udruženja gaje više desetina različitih vrsta voća, povrća i žitarica. Pri tom, plan setve stalno obogaćuju novim kulturama, jer su to zahtevi tržišta.

Mirko Vlček priča da su nedavno završili vađenje batata, a sada tu parcelu pripremaju za oranje, kako bi zemljište odmorilo do sledeće godine kada će na istom mestu verovatno posaditi pasulj. Uporedo vade šargarepu, skupljaju bundeve, seju beli luk, spanać, rotkvicu, a u plastenicima zelenu salatu. 

Ovo je samo mali deo povrtarskih kultura koje uzgaja porodica Vlček i to na potpuno prirodan način, po principima organske poljoprivrede.

Organski proizvodi imaju svoje kupce i njihov broj se stalno povećava, jer se ljudi sve više okreću zdravom načinu života. I pored toga, nije baš uvek lako prodati ono što se proizvede. Pre svega, raste broj onih koji se bave ovakvim načinom poljoprivrede, pa je konkurencija veća, a zbog složenijeg procesa proizvodnje, ali i kvaliteta, organsko voće i povrće je skuplje. Rešenje za bolji i brži plasman Mirko Vlček je opet  pronašao u inovacijama.

U početku je, priča, svoje proizvode prodavao na različitim sajmovima, koji se uglavnom nisu održavali zimi, pa je tada prodaja bila slaba. 

"Imali smo proizvode preko zime i imali smo problem šta ćemo sa tim proizvodima. Onda sam počeo da skupljam kontakte ljudi koji su nam bili mušterije i predložio sam da im donosimo proizvode. Onda sam napravio bazu kupaca i sastavio ponudu proizvoda sa cenama. Razgovarajući sa kupcima, videli smo da to funkcioniše i sve više ljudi je bilo zainteresovano, pri tom nismo imali nikakvu reklamu, samo preporuke" - kaže Mirko.

Sunčani početak jeseni sa visokim temperaturama pogoduje poljoprivrednicima da sa svojih "fabrika" na otvorenom uberu plodove minulog rada. Da li se prošla setva povrća, voća i žitarica isplatila, računaće kasnije, a sada lepo vreme koriste da njive pripreme za novu setvu. Radno je i na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček iz Pivnica. Mirko Vlček priča da su nedavno završili vađenje batata, a sada tu parcelu pripremaju za oranje, kako bi zemljište odmorilo do sledeće godine kada će na istom mestu verovatno posaditi pasulj. Uporedo vade šargarepu, skupljaju bundeve, seju beli luk, spanać, rotkvicu, a u plastenicima zelenu salatu.  Ovo je samo mali deo povrtarskih kultura koje uzgaja porodica Vlček i to na potpuno prirodan način, po principima organske poljoprivrede. Mirko je proizvodnju otpočeo pre 11 godina, odmah po završetku Poljoprivrednog fakulteta. Jedino što je, kaže, tada imao bila je zapuštena parcela od 30 ari i želja da u poljoprivredi nikako ne koristi veštačka đubriva. 

"U početku smo se bavili samo povrtarskom proizvodnjom, kasnije smo priširili na voće i ratarske kulture. Razlog zašto sam se opredelio za organsku proizvodnju je vrlo jednostavan. Posmatrao sam svoje roditelje, koji su se bavili konvencionalnom poljoprivredom, uz veliku upotrebu hemije. To mi je oduvek smetalo, pa sam imao želju da se hrana proizvodi na prirodan način. Na fakultetu sam se upoznao sa organskom poljoprivredom i to je bilo dovoljno da odlučim time da se bavim" - navodi Mirko Vlček.

Prve godine proizvodnje Mirko opisuje kao teške. Zarade nije bilo. Ipak, donele su iskustvo i učenje na greškama, pa je svaka sledeća bila bolja. Već na početku proizvodnje tražio je način kako da olakša setvu, obezbedi stabilan prinos, ali i prodaju proizvoda. Rešenje je bilo u udruživanju. Zajedno sa trojicom prijatelja osnovao je udruženje organskih proizvođača, koje je vremenom raslo i danas okuplja osam porodica koje se bave poljoprivednom proizvodnjom. Udruživanje je bila prva inovacija koja je Mirku pomogla da održi poslovanje.

"Naša najveća prednost i najveća snaga je upravo to što smo uspešno udruženi. Od  starta smo krenuli kao udruženje i prijatelji. U našem zakonu ne postoji takav vid udruženja kao što smo mi napravili. Rekao bih da je to istovremeno i firma i zadruga. Imamo zajedničko planiranje proizvodnje, raspored kultura koje sejemo, zajedničku nabavku repromaterijala i zajednički plasman. Istovremeno svako funkcioniše posebno i ima svoj sistem proizvodnje i troškove snosi sam, a zajedničke troškove raspoređujemo shodno procntualnom učešću na tržištu. Složeno je za objasniti, ali uspešno funkcionišemo već 11 godina" - objašnjava Mirko. 

Organski proizvodi imaju svoje kupce i njihov broj se stalno povećava, jer se ljudi sve više okreću zdravom načinu života. I pored toga, nije baš uvek lako prodati ono što se proizvede. Pre svega, raste broj onih koji se bave ovakvim načinom poljoprivrede, pa je konkurencija veća, a zbog složenijeg procesa proizvodnje, ali i kvaliteta, organsko voće i povrće je skuplje. Rešenje za bolji i brži plasman Mirko Vlček je opet  pronašao u inovacijama. U početku je, priča, svoje proizvode pradavao na različitim sajmovima, koji se uglavnom nisu održavali zimi, pa je tada prodaja bila slaba. 

"Imali smo proizvode preko zime i imali smo problem šta ćemo sa tim proizvodima. Onda sam počeo da skupljam kontakte ljudi koji su nam bili mušterije i predložio sam da im donosimo proizvode. Onda sam napravio bazu kupaca i sastavio ponudu proizvoda sa cenama. Razgovarajući sa kupcima, videli smo da to funkcioniše i sve više ljudi je bilo zainteresovano, pri tom nismo imali nikakvu reklamu, samo preporuke" - kaže Mirko. 

U bazi danas imaju preko 1000 kupaca koji na početku svake sedmice putem mejla ili vajber poruke dobijaju ponudu dostupnih proizvoda. Mirko kaže da porudžbine iz Bačke Palanke, Novog Sada i Beograda sami isporučuju, a ukoliko su kupci iz drugih gradova, isporuka se vrši kurirskom službom. Na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček proizvodnja se odvija na površini od 13 hektara, a zajedno sa drugim članovima udruženja gaje više desetina različitih vrsta voća, povrća i žitarica. Pri tom, plan setve stalno obogaćuju novim kulturama, jer su to zahtevi tržišta.

Sunčani početak jeseni sa visokim temperaturama pogoduje poljoprivrednicima da sa svojih "fabrika" na otvorenom uberu plodove minulog rada. Da li se prošla setva povrća, voća i žitarica isplatila, računaće kasnije, a sada lepo vreme koriste da njive pripreme za novu setvu. Radno je i na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček iz Pivnica.

Mirko Vlček priča da su nedavno završili vađenje batata, a sada tu parcelu pripremaju za oranje, kako bi zemljište odmorilo do sledeće godine kada će na istom mestu verovatno posaditi pasulj. Uporedo vade šargarepu, skupljaju bundeve, seju beli luk, spanać, rotkvicu, a u plastenicima zelenu salatu.  Ovo je samo mali deo povrtarskih kultura koje uzgaja porodica Vlček i to na potpuno prirodan način, po principima organske poljoprivrede. Mirko je proizvodnju otpočeo pre 11 godina, odmah po završetku Poljoprivrednog fakulteta. Jedino što je, kaže, tada imao bila je zapuštena parcela od 30 ari i želja da u poljoprivredi nikako ne koristi veštačka đubriva. 

"U početku smo se bavili samo povrtarskom proizvodnjom, kasnije smo priširili na voće i ratarske kulture. Razlog zašto sam se opredelio za organsku proizvodnju je vrlo jednostavan. Posmatrao sam svoje roditelje, koji su se bavili konvencionalnom poljoprivredom, uz veliku upotrebu hemije. To mi je oduvek smetalo, pa sam imao želju da se hrana proizvodi na prirodan način. Na fakultetu sam se upoznao sa organskom poljoprivredom i to je bilo dovoljno da odlučim time da se bavim" - navodi Mirko Vlček.

Prve godine proizvodnje Mirko opisuje kao teške. Zarade nije bilo. Ipak, donele su iskustvo i učenje na greškama, pa je svaka sledeća bila bolja. Već na početku proizvodnje tražio je način kako da olakša setvu, obezbedi stabilan prinos, ali i prodaju proizvoda. Rešenje je bilo u udruživanju. Zajedno sa trojicom prijatelja osnovao je udruženje organskih proizvođača, koje je vremenom raslo i danas okuplja osam porodica koje se bave poljoprivednom proizvodnjom. Udruživanje je bila prva inovacija koja je Mirku pomogla da održi poslovanje.

"Naša najveća prednost i najveća snaga je upravo to što smo uspešno udruženi. Od  starta smo krenuli kao udruženje i prijatelji. U našem zakonu ne postoji takav vid udruženja kao što smo mi napravili. Rekao bih da je to istovremeno i firma i zadruga. Imamo zajedničko planiranje proizvodnje, raspored kultura koje sejemo, zajedničku nabavku repromaterijala i zajednički plasman. Istovremeno svako funkcioniše posebno i ima svoj sistem proizvodnje i troškove snosi sam, a zajedničke troškove raspoređujemo shodno procntualnom učešću na tržištu. Složeno je za objasniti, ali uspešno funkcionišemo već 11 godina" - objašnjava Mirko. 

Organski proizvodi imaju svoje kupce i njihov broj se stalno povećava, jer se ljudi sve više okreću zdravom načinu života. I pored toga, nije baš uvek lako prodati ono što se proizvede. Pre svega, raste broj onih koji se bave ovakvim načinom poljoprivrede, pa je konkurencija veća, a zbog složenijeg procesa proizvodnje, ali i kvaliteta, organsko voće i povrće je skuplje.

Rešenje za bolji i brži plasman Mirko Vlček je opet  pronašao u inovacijama. U početku je, priča, svoje proizvode prodavao na različitim sajmovima, koji se uglavnom nisu održavali zimi, pa je tada prodaja bila slaba. 

"Imali smo proizvode preko zime i imali smo problem šta ćemo sa tim proizvodima. Onda sam počeo da skupljam kontakte ljudi koji su nam bili mušterije i predložio sam da im donosimo proizvode. Onda sam napravio bazu kupaca i sastavio ponudu proizvoda sa cenama. Razgovarajući sa kupcima, videli smo da to funkcioniše i sve više ljudi je bilo zainteresovano, pri tom nismo imali nikakvu reklamu, samo preporuke" - kaže Mirko. 

U bazi danas imaju preko 1000 kupaca koji na početku svake sedmice putem mejla ili vajber poruke dobijaju ponudu dostupnih proizvoda. Mirko kaže da porudžbine iz Bačke Palanke, Novog Sada i Beograda sami isporučuju, a ukoliko su kupci iz drugih gradova, isporuka se vrši kurirskom službom. Na poljoprivrednom gazdinstvu Vlček proizvodnja se odvija na površini od 13 hektara, a zajedno sa drugim članovima udruženja gaje više desetina različitih vrsta voća, povrća i žitarica. Pri tom, plan setve stalno obogaćuju novim kulturama, jer su to zahtevi tržišta.

Uvođenje novina i inoviranje proizvodnje nužnost je savremenog preduzetništva. Bez inovacija dugoročno nijedan posao ne može da opstane kaže profesorka Jelena Borocki, koja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu predaje predmet preduzetništvo. 

"Kada govorimo o uspešnom poslovanju ne možemo da ne spomenemo inovacije. To ne bi trebalo da bude odvojivo. Trebalo bi svaki preduzetnik da razmišlja da bude inovativan, jer mu je to osnova za sticanje konkurentske prednosti, a to je onda osnova za sticanje para i bolje pozicije" - dodaje prof. Jelena Borocki.

Inovacije pokreću kreativni preduzetnici i zaposleni koji rade u uređenom sistemu

Često se pogrešno misli da inovacije u poslovanju podrazumevaju samo upotrebu informacionih tehnologija i razvijenih tehnoloških sistema. Na sreću inovacije nisu samo to, kaže profesorka Borocki. Inovativnost u poslovanju podrazumeva svaku promenu u bilo kojem segmentu rada preduzeća, a koja doprinosi efikasnijem radu i boljim rezultatima. Raditi drugačije, bolje i inovativnije nužno je i moguće u svakoj delatnosti.

"Ljudi su kreativni, a organizaciju čine ljudi i trebalo bi gledati tako da se ljudi potrude da kroz svoju kreativnost naprave inovaciju unutar posla koji rade. Zapitajte se da li biste na isti način mogli da radite svoj posao 20 godina. Verovatno ne, jer u nekom momentu nešto dosadi, pa se potrudite da promenite i napravite nešto novo. Mislim da dugoročno ni jedan posao ne može da dopusti sebi da ne bude inovativan, jer to znači, ne stagniranje, već propast tog posla" - smatra prof. Borocki. 

Za uvođenje inovacija u poslovanje važna je kreativnost, ali i hrabrost da se proba nešto novo. Biti inovativan ne znači oslanjati se na sreću, već na uređen sistem kojem će inovacije biti nadogradnja. 

"Imate kompanije u kojima je malo lakše biti kreativan i one u kojima je teže. U nekim kompanijama se kreativnost podstiče i dopušta. Da bi preduzeće bilo inovativno mora da postoji sistem. U organizaciji u kojoj su ljudi stalno pod stresom da li će taj mesec dobiti platu, da li će moći da urade one osnovne stvari za koje primaju platu, ne može se govoriti o inovativnosti i sprovođenju kreativnosti" - ističe prof. Borocki. 

O autorovi/ke & O autoru/ki

Brankica Matić

Banjalučanka iz Novog Sada. Planirala da se bavim nečim drugim, ali me novinarstvo pronašlo. Uporni optimista. Volim da pišem i "ispravljam krive Drine".

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.