PREDUZETNIČKE IDEJE NEKADA NISU REZULTAT DUGOG PROMIŠLJANJA, VEĆ SLUČAJNOSTI ILI INATA. BAŠ TAKO JE U SELU GLOŽAN NASTALA NEOBIČNA I JEDINSTVENA RAKIJA, KOJA SE NE PRAVI OD VOĆA VEĆ OD POVRĆA.
Potrebno je još nekoliko vedrih dana, bez kiše, da se zemlja osuši, pa da Ivan Krošlak iz sela Gložan, kraj Bačkog Petrovca, završi vađenje batata na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Radovi su već u toku. Oko vađenja i skupljanja batata ima mogo posla, jer se veći deo obavlja ručno. Zato članovima porodice pomažu i sezonski radnici, pa bi ovogodišnji rod uskoro trebalo da se nađe u vrećama.
“Malo smo i okasnili, ali imali smo i druge aktivnosti. Imamo i voćni zasad, tako da je to mnogo posla, ali narednih nekoliko dana vađenje batata će biti završeno” – govori Ivan.
🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇
Proletos je na gazdinstvu Krošlak slatki krompir zasađen na površini od hektar i po. Koliki će biti prinos još ne znaju, ali deo batata će, kao i prethodne četiri godine, završiti u kazanu za rakiju odakle će do kraja godine poteći nova batatovka.
Zvuči čudno, a i jeste nesvakidašnje da se rakija pravi od povrća, i to još od slatkog krompira koji se kod nas ni u kuhinji ne priprema tako često.
“Dobre stvari obično se dešavaju sasvim slučajno” – priča Ivan. Sve je počelo pre deset godina kada je među prvima u Srbiji započeo proizvodnju sadnica batata. Ubrzo je odlučio i da na svom imanju sadi slatki krompir, a kako je potražnja rasla, tako je povećavao i zasađene površine. Međutim, na kraju sezone uvek je ostajala određena količina batata koju nije mogao da proda.
“Bili smo u raskoraku sa prodajom. Svi poljoprivrednici znaju da na pijaci u Novom Sadu postoje pritisci da se snize cene, ali mi smo se zainatili i tražili smo način kako da taj batat preradimo u nešto. Takvo smo počeli da pravimo rakiju batatovku” – govori naš sagovornik.
Prve godine su se odlučili za tradicionalnu metodu pravljenja rakije i nisu dobili ni kap alkohola. Morali su da bace oko 500 kg batata. Ipak nisu odustajali. Pokušali su i sledeće godine, ali je rezultat bio isti. Rakiju možda nisu dobili, ali jesu iskustvo. Bilo je vreme, kako kaže Ivan, da se uozbilje, pa su počeli da čitaju, uče i konsultuju stručnjake. Tek treće godine su, uz stečeno znanje, uspeli da dobiju oko 15 litara rakije. Prema reakcijama ljudi koji su probali batatovku zaključili su da imaju proizvod koji zaslužuje da se nađe na tržištu.
“Četvrte godine smo se odlučili da veću količinu od našeg prinosa batata odvojimo za rakiju. Dobili smo nekoliko stotina litara koje su odstojale godinu dana i sada su spremne za prodaju” – dodaje Ivan.
Osim porodice Krošlak rakiju od batata u Srbiji niko drugi ne pravi. Svoj proizvod su patentirali i dobili svu potrebnu dokumentaciju za pravljenje i prodaju. Ivan veruje da je ovo i u svetu jedinstven proizvod, jer dosadašnjom pretragom nije uspeo da pronađe da se još negde prozvodi. Zato razmišlja da batatovku patentira i na inostranom tržištu.
Ukus batatovke podseća na ružu ili ljutu papričicu, a možda i na cimet ili rakiju od kruške
Način pravljenja za sada čuva kao tajnu. Kaže “nije komplikovano, ali nije ni jednostavno”. Kao i kod voćnih rakija, sve počinje procesom vrenja, a komina treba da odstoji do mesec dana. Ukoliko je spoljna temperatura niska, batat može da sačeka i toplije vreme, pa da se rakija peče čak i u martu.
Ono o čemu Ivan rado priča je ukus batatovke. Kaže da ljudi, kada čuju za rakiju od slatkog krompira obično pitaju da li je to votka.
“Ljudima obično kažem: probajte, pa recite vi meni da li je votka. Kada probaju, svi kažu da to nije votka. Ima ukus koji ide prema voćnim rakijama, mirišljavo je i rekao bih da ima cvetnu aromu” – opisuje Ivan i priseća se da je ljude ukus batatovke podsećao na ratluk, ružu, cimet, rakiju od kruške, pa čak i ljutu papričicu.
Batatovka se lako pije, jer je nivo alkohola 40%. Ivan ne očekuje da će se ova rakija svima dopasti, ali hoće onima koji vole da probaju nešto novo, koji vole da istražuju i kombinuju različite ukuse.
“Ovo je rakija za ljude koji u restoranu ne poručuju uvek isto jelo, koji vole da odu na more na neka mesta gde nisu bili, koji pogledaju horor film iako je to drugačije od onoga što im se inače dopada” – ističe Ivan.
Razvijati novi i inovativan proizvod je veliki izazov, uverio se Ivan. Posle svakog neuspeha razmišljao je o odustajanju, ali je tvrdoglavost uvek bila jača. U šali kaže da bi bilo dobro kada bi moglo da se živi samo od ponosa što su osmislili potpuno nov proizvod, ali ne može. Zato uz podršku porodice nastavlja da za batatovku traži mesto na tržištu.
“Ljudi nam govore da ovu ideju treba da izguramo. Proizvodni ciklus nama počinje u januaru, kada kreće proizvodnja sadnica, batat se sadi u maju, vadi se u septembru-oktobru. Za to vreme se zaboravi neuspeh od prošle godine i onda krenemo iz početka” – priča Ivan.
Mnogi batat koriste samo za pečenje ili pravljenje pirea, a u porodici Krošlak, pored rakije imaju spremne recepte za još dva proizvoda. Prvi je kečap od slatkog krompira, a drugi krem od lešnika i batata. Čekaju svoj red, pa ukoliko batatovka ispuni očekivanja, biće dovoljno sredstava da se razvijaju i ovi proizvodi.
“Verujem da ćemo uskoro imati neki rezultat što se tiče prodaje batatovke. Onda počinje sledeća faza ili će mi supruga reći: smiri se malo. Videćemo” – zaključuje Ivan.
Pridaj komentár & Dodaj komentar