Ivana Dikić iz Silbaša od ljuske jajeta stvara umetnička dela

Zlatne ruke Ivane Dikić iz Silbaša već nekoliko godina od ljuski jajeta stvaraju mala umetnička dela. Ivana je mama jedne devojčice Lene, pedagog po struci, koji trenutno radi u Osnovnoj školi “Jan Kolar” u Selenči na mestu stručnog saradnika. Rezbarenjem jaja se bavi u svoje slobodno vreme. Sa njom smo za Storyteller popričali o umetnosti ovog ručnog zanata.

Od kada se bavite rezbarenjem jaja, gde ste učili ovaj umetnički zanat, i kako ste uopšte došli na ideju da to radite?

„Gledajući ideje za uskršnje dekoracije na internetu pronašla sam mnogo slika rezbarenih jaja i jednostavno sam imala osećaj da bih i sama to umela da napravim. To se može opisati kao neki unutrašnji nemir, kao kad te nešto vuče da mu se  posvetiš. I dugo je prošlo od tog osećaja do same realizacije. Ipak je najpre trebalo obezbediti prvo guščije jaje, a onda i sav pribor koji je za to neophodan. Tako sam i počela. Imala sam svega tri guščija jajeta, što mi je uskraćivalo luksuz da kao početnik razbijem makar jedno, hobi bušilicu i volju da stvorim nešto novo. Vremenom sam usavršavala samu tehniku rezbarenja, dodavala i docrtavala ukrase, farbala itd., da bi jaja koja rezbarim dobila konačan izgleda kakva su danas.

Imala sam prilike da za ovih nekoliko godina učestvujem na sajmovima i izložbama i da isto tako pogledam i radove drugih ljudi koji se ovim bave. Zbog toga pričam o tehnici, jer je to ono što nas razlikuje. Do sada, nisam videla dva slična jajeta. Svako od nas daje svoj lični pečat onom što stvara. Neko rezbari, neko gravira, iseca, docrtava, stvara sliku isecanjem oblika, neko kombinuje tehnike, sve u zavisnosti od sklonosti. Uostalom, kao i kod drugih vrsta rada.“

Imala sam svega tri guščija jajeta, što mi je uskraćivalo luksuz da kao početnik razbijem makar jedno, hobi bušilicu i volju da stvorim nešto novo.

Ivana Dikić

Pre nego što ste počeli da se bavite rezbarenjem jaja, imali ste drugi hobi?

„Pored rezbarenja jaja, bavila sam se i izradom figurica od fondana za ukrašavanje torti. Može se reći da mi je to bio drugi hobi. Ranije, obzirom da se ukrašavanje jaja vezuje samo za jedan period tokom godine, vreme oko Uskrsa, rezbarenju sam se posvećivala u to doba, a tokom cele godine bavila se izradom figurica za torte. Međutim, u nedostatku slobodnog vremena, jedan hobi je morao da bude zapostavljen, zbog toga o njemu govorim u prošlom vremenu.“

Koliko dugo se stvara jedno ovakvo umetničko delo, šta je sve potrebno da bi ono nastalo?

„Da bi se neko bavio rezabrenjem jaja potrebno je da pored samih jaja ima i pribor za rezbarenje. Ja sam na početku svog bavljenja ovim umetničkim zanatom obezbedila hobi bušilicu koja i nije posebnog kvaliteta, ali za nekog ko je na osnovu osećaja počeo time da se bavi i više nego dobra. Burgije koje se koriste su slične zubarskim alatima. Postupak se može podeliti u nekoliko faza.

Prva je pripremna, gde se najpre izduva sadržaj iz jajeta bušenjem dve naspramne rupe. Posle toga se unutrašnjost jajeta dobro ispere i osuši. Potom se grafitnom olovkom iscrtaju motivi. Obično pripremim po nekoliko iscrtanih jaja pre nego počnem da rezbarim. Najbolja su guščija jaja, delimično zbog toga što su veća, ali i zbog same tvrdoće. Pačija jaja su manja i nešto krhkija u odnosu na guščija, ali isto tako mogu da se pretvore u lepe uskršnje ukrase. Sem rezbarenja, njih ukrašavam dekupaž tehnikom, a odvajam ih tako što prilikom pripremne faze ocenim tvrdoću: ona mekša ukrasim salvetama, a tvrđa sačuvam za rezbarenje.

Proces rezbarenja traje od sat vremena pa i do nekoliko sati, u zavisnosti od toga koliko su zahtevni motivi iscrtani na jajetu, od tvrdoće ljuske, motivacije, inspiracije, koncentracije, itd. Kada se završi rezbarenje, ručno se očisti svaka rupica izbušena na jajetu i ono je spremno za farbanje. Više je razloga zbog kojih je neophodno farbanje. Pod jedan, svako jaje ima svoju prirodnu boju koja nije uvek čisto bela, a pod dva, sprej kojim se farbaju daje određenu čvrstinu jajima i time doprinosi dugotrajnosti. Farbanje je završna faza vezana za samu izradu ali ne i za plasiranje proizvoda. Nakon toga sledi fotografisanje, završna obrada fotografije i objavljivanje.“

Da li planirate da rezbarenje jaja pretvorite u svoj biznis?

„Rezbarenje jaja je za sada samo hobi za koji bih lično volela da bude i više, ali kao i za druge delatnosti, teško je garantovati uspeh iako možda postoje sve predispozicije za to. Polazeći od preduslova da je dobar marketing neophodan za uspeh u poslu, od skoro je izrađen i sajt Eggsotic, gde se nalazi većina proizvoda koje stvaram. U odnosu na prošle godine, ova činjenica možda doprinosi u preduzetničkom smislu.“

Da li postoji interesovanje za vaše proizvode, odnosno mala umetnička dela?

„Da li će hobi prerasti u nešto više, ne znam, ali primarno, svrha stvaranja i nije samo profit već i zadovoljstvo onim što čovek stvori. Mislim da u današnje vreme ljudi nastoje da obezbede što više uslova da se zadovolje osnovne životne potrebe, a da tek nakon toga mogu da se zadovolje potrebe višeg reda, gde spadaju i estetske. Tako, prilikom formiranja cene nastojala sam da imam u vidu sve okolnosti u kojima čovek danas opstaje i ipak, postoji deo koji ne može da se ni plati ni naplati, a to je ono što svako ko stvara daje deo sebe.“

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.