Društvo

Vodič za izbore za nacionalne savete: Evo šta sve treba da znate

izbori za nacionalne savete

Izbori za članove sva 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina raspisani su za 13. novembar. Tada se bira ko će u naredne četiri godine učestvovati u odlučivanju ili samostalno odlučivati o kulturi, obazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika u ime cele nacionalne zajednice.

Čemu služe nacionalni saveti

“Nacionalni savet je organizacija kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima,” kaže Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

To znači da od rada nacionalnog saveta zavisi koliko će se i kako negovati kultura manjine, koliko će deca i mladi biti u prilici da se edukuju na maternjem jeziku i kako će izgledati to obrazovanje, koliko će manjinska zajednica moći da bude informisana istinito, pravovremeno i nepristrasno i da li će pripadnici i pripadnice te zajednice moći da razumeju dokument koji im je izdat. Nije mala stvar.

Izbori za nacionalne savete: Ko može da glasa?

Pravo da glasa ima svako ko je upisan na posebni birački spisak i to 72 sata pre dana održavanja izbora. Na ovaj spisak upisuje se tako što pripadnik nacionalne manjine podnese zahtev svojoj lokalnoj samoupravi. Jedna osoba može da bude upisana samo na jedan posebni birački spisak.

Emilija Orestijević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) skreće pažnju da predstojeće izbore dočekujemo u vrlo specifičnoj atmosferi u kojoj se preklapaju procesi popisa i upisa u poseban birački spisak. Popis je od ogromne važnosti za funkcionisanje saveta jer utiče i na način izbora ovih tela, ali i na broj članova saveta i finansiranje, ali je važno da građani razumeju razliku između ova dva procesa.

“Za razliku od popisa u kojem je učešće obavezno, upis u poseban birački spisak vrši se isključivo na dobrovoljnoj osnovi – ovaj registar pravi se za svaku nacionalnu manjinu i sadrži samo podatke o biračima, odnosno spisak pripadnika manjinske zajednice koji imaju pravo da glasaju na predstojećim izborima,” navodi sagovornica Storyteller-a.

Elektorski ili neposredni izbori za nacionalne savete

Na osnovu odredbi gore navedenog zakona, izbori za nacionalne savete mogu biti neposredni ili se članovi mogu birati putem elektorske skupštine, a zasnivaju se na principima slobode izbora, jednakosti izbornog prava, periodičnosti izbora i principu tajnog glasanja.

izbori za nacionalne savete
Emilija Orestijević: „Predstojeće izbore dočekujemo u vrlo specifičnoj atmosferi u kojoj se preklapaju procesi popisa i upisa u poseban birački spisak.“ / Foto: Media centar Beograd

Neposredni izbori održavaju se onda kada je 24h pre raspisivanja izbora u poseban birački spisak upisano više od 40% pripadnika nacionalne manjine po poslednjem popisu (2011. godina), a elektorski se održavaju kada nisu ispunjeni uslovi za neposredne izbore, ili ako se novi izbori raspisuju u roku od 60 dana od raspuštanja nekog saveta, objašnjava Emilija Orestijević.

“Neposredni izbori izgledaju veoma slično kao predsednički, parlamentarni ili lokalni izbori – sprovode ih Republička izborna komisija (RIK) i birački odbori na biračkim mestima širom Srbije. Sa druge strane, elektorski izbori održavaju se na jednom mestu, najčešće u Beogradu, tako što elektorska skupština bira članove saveta iz reda birača upisanih u poseban birački spisak, na osnovu lista kandidata. I na ovim izborima se glasa tajno,” navodi naša sagovornica.

Na predstojećim izborima četiri saveta će biti birana elektorskim putem, a to su makedonski, hrvatski, crnogorski i goranski, koji se ove godine bira po prvi put.

Finansiranje izbora

Zakonodavni okvir ne prepoznaje nacionalne savete kao politička tela, već kao organizacije kojima su poverena određena javna ovlašćenja. U tom smislu, finansiranje same kampanje prepušteno je samim izbornim učesnicima (proglašenim izbornim listama) i ne postoje izdvajanja iz budžeta za ovu svrhu. Sa druge strane, sredstva za organizaciju i sprovođenje samih izbora obezbeđuju se iz državnog budžeta.

Kako se sredstva za kampanju se ne obezbeđuju iz državnog budžeta, samim tim nisu predmet kontrole Agencije za borbu protiv korupcije. S obzirom da ne postoji nijedno telo koje je direktno nadležno za kontrolu utrošenih sredstava na ovom nivou, ostavlja se prostor za brojne zloupotrebe i mogućnost manipulacija.

Emilija Orestijević (CeSID)

Emilija Orestijević navodi da zakonski neuređeno finansiranje kampanja može da predstavlja problem.

“Kako se sredstva za kampanju se ne obezbeđuju iz državnog budžeta, samim tim nisu predmet kontrole Agencije za borbu protiv korupcije. S obzirom da ne postoji nijedno telo koje je direktno nadležno za kontrolu utrošenih sredstava na ovom nivou, ostavlja se prostor za brojne zloupotrebe i mogućnost manipulacija,” objašnjava ona.

Ko kontroliše?

Dužnost da obezbede poštovanje procedura na biračkim mestima imaju članovi biračkih odbora i RIK u slučaju neposrednih izbora, odnosno posebne komisije za sprovođenje elektorskih skupština.

Pravo nadgledanja rada RIK-a imaju i predstavnici svih proglašenih izbornih lista, navodi Orestijević.

„U ovoj fazi nije poznato da li će na izborima biti akreditovanih posmatrača (domaćih ili međunarodnih posmatračkih misija). Važno je istaći da građani kojima su ugrožena izborna prava imaju pravo da pokrenu proces zaštite izbornih prava pred Republičkom izbornom komisijom, tako što će uložiti zahtev za poništavanje glasanja u roku od 72h od kada se nepravilnost dogodi,“ skreće pažnju naša sagovornica.

Osim prethodnog, ni ovaj izborni ciklus nije imun na tradicionalne probleme izbornog sistema u Srbiji – kao što su nestalni i stranački karakter izborne administracije u Srbiji, nedovoljna obučenost članova biračkih odbora i ponašanje medija tokom kampanje, navodi Orestijević. Problem je i politizacija.

„Nacionalni saveti su po strukturi tela koja su duboko politizovana – najčešće se formiraju u procesima izražene političke kompeticije i pod uticajem političkih partija. U tom smislu je ekstremno teško sprečiti ovaj problem, ali se na njemu može raditi kroz podsticanje odgovornosti članova i efikasniju kontrolu rada saveta u svim fazama,“ preporučuje sagovornica Storyteller-a.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller