Izborni proces 2023. nije doneo napredak u zastupljenosti i načinu predstavljanja žena. Kakvo je iskustvo u Bačkom Petrovcu?

Stigmatizacija kandidatkinja i drugih akterki izbornog procesa dominirala je u izveštavanju medija, a tema rodne ravnopravnosti gotovo nije bila prisutna, glavni su zaključci izveštaja “Žene i izbori – rodna ravnopravnost i nasilje u kontekstu izbornog procesa” koji je sredinom februara objavila Akademija ženskog liderstva (AŽL).

Inače, AŽL je po drugi put u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, pokrajinske (Skupština AP Vojvodine) i lokalne izbore (u 65 gradova i opština) održane 17. decembra 2023. godine.

Prateći nasilje na izborima tim Akademije ženskog liderstva je zaključio da je u kampanji za decembarske izbore položaj žena bio lošiji nego na izborima 2022. godine, kaže za Storyteller Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora AŽL.

Koji su glavni zaključci izveštaja o izborima 2023 iz rodne perspektive, konkretno kakva je pozicija političarki u medijima pred, tokom i posle izbora?

 MILOŠ ĐAJIĆ:  “Vidljivost žena u medijima je bila sramotno mala. U informativnim emisijama samo 8% vremena su dobile kandidatkinje, a od tog vremena 50% pripada nastupu premijerke. Samo nekoliko žena je bilo vidljivo u kampanji i to Ana Brnabić, Marinika Temić i Milica Đurđević Stamenkovski. Tu i tamo se još po nekad pojavljuju još neke kandidatkinje ili žena na funkcijama ali u gotovo zanemarljivom broju.

Najbolji primer koji oslikava odnos prema političarkama je da je bivša predsednička kandidatkinja Biljana Stojković dobila ukupno 21 sekundu u informativnim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom svih 45 dana kampanje. To potvrđuje i podatak da je u deset štampanih dnevnih listova u toku poslednjih osamnaest dana kampanje objavljeno oko 180 naslovnica. Na njima su se pojavile svega četiri političarke koje su dobile dobile priliku da predstave svoje ideje u predizbornoj kampanji. 

Ono što je za nas zabrinjavajuće je da se problem rodne neravnopravnosti i uopšte položaj žene u društvu gotovo ne pominje, odnosno mediji ne poklanjanju značajniju pažnju ni kada temu pokrenu politički akteri/ke i učesnici/e izborne kampanje.”

Kakvoj vrsti nasilja su bile političarke izložene pred, tokom i nakon izbora 2023.? Da li imate podatke ili informacije o situaciji na lokalu, kao što je Bački Petrovac, Kovačica, Stara Pazova, Šid, Novi Sad…? 

 MILOŠ ĐAJIĆ:  “Što se nasilja tiče u kampanji za decembarske izbore na naše iznenađenje ono nije toliko bilo u fokusu. Ovoga puta su u fokusu bile izborne nepravilnosti na koje su politički akteri stalno upozoravali. Zaboravili su da oni koji budu prijavljivali nasilje će najverovatnije biti izloženi nekom obliku nasilja i da je potrebno da se mehanizmi zaštite razviju.

Akademija nije dobila ni jedno svedečonje žene kroz sistem koji smo uspostavili. Mi smo prateći slučajeve nasilja koji su se pojavili u medijima kontaktirali sve za koje smo imali podatke da nam popune kratki upitnik da bi mogli o slučajevima nasilja da izveštavamo i da pratimo reakcije institucija što smo radili u kampanji 2022. godine. Stoga nemamo precizne podatke za lokalne sredine.

Znamo za napad na kontrolorku u Kuli na dan izbora, znamo za verbalno nasilje prema novinarki Isidori Kovačević iz Šapca, znamo za nekoliko slučajeva anonimnih pretnji i napada prema ženama koje nisu imenovane. Moramo videti kako da pred lokalne izbore u opštinama i gradovima u Vojvodini obavestimo sve kandidatkinje da postoji način da se nasilje prema njima evidentira i prati. 

AŽL je reagovao u svim slučajevima nasilja koji su u medijima pomenuti, i sa svim osobama izloženim nasilju stupili smo u kontakt putem dostupnih imejl adresa i telefona. Smatramo posebno interesantnim da su žene prijavljivale nasilje tokom cele kampanje na različite načine (imejlom, u direktnom kontaktu telefonom, viber porukama), ali da nijedna od njih nije bila spremna da popuni onlajn prijavu – upitnik za prijavu nasilja koju je AŽL pripremio i objavio.

Takođe, ni žene koje su nam se obraćale za ostale vrste pomoći, podrške i savete u vezi s nasilnim situacijama tokom izbornog procesa nisu želele da ostave pisani trag o nasilju koje su doživele. Nemamo pouzdani odgovor zašto je to ovoga puta bilo tako jer ako nasilje ne priavljujemo i pratimo reakcije institucija onda nema šanse da se sa njim u društvu izborimo.”

Ako nasilje ne priavljujemo i pratimo reakcije institucija onda nema šanse da se sa njim u društvu izborimo. 

Miloš Đajić

 ISKUSTVO MARTINE MARTINKO SABOLČKI, PODPREDSEDNICE OO BAČKI PETROVAC STRANKE SLOBODE I PRAVDE PRE, TOKOM I POSLE IZBORA 2023. GODINE: 

"Generalno, svi članovi i članice koji ne pripadaju većinskoj stranci trpe nasilje. To je uglavnom svakodnevno verbalno i ekonomsko nasilje. Pokušavaju da nas degradiraju kao građane drugog reda, ali mene lično to ne pogađa. Svesna sam koga imam ispred sebe i kakav čovek tako govori. Do sada sam uspevao da izolujem svoju porodicu od ovih stvari, ne znam kako će biti kada deca malo porastu i kada shvate šta pričaju o meni ili zašto ne mogu da učestvuju ovde ili tamo. Kada i oni osete degradaciju. 

Kad sam bila kandidatkinja ispred grupe građana na lokalnim izborima pre četiri godine, kada sam se kao opozicija suprostavila ovom rukovodstvu u selu, formirali su grupu na Facebook-u, gde su monitrali naše fotografije sa različitim životinjama, fingirali su takoreći ljubavna pisma među nama. To je primitivna degradacija ličnosti. Mene lično to nije pogodilo, ali moja porodica je patila, osećala se bezpomoćno, tužno. Tada mi je jedan "kolega političar" rekao: Martina, imaš veoma lepu decu, bio bi greh ako im se nešto desi. Ne mogu reći da mi je bilo svejdeno kada sam to čula, da sam bila ravnodušna. Ali to nije razlog da se predam, a još manje da se pridružujem takvima. Moramo se boriti protiv takvih ljudi, protiv takvog establišmenta, protiv kriminalnih ljudi. Moramo! Ili nam ne preostaje ništa drugo nego da spakujemo kofer i..."

Kako ohrabriti političarke da javno govore o nasilju, bilo fizičkom, verbalnom, sajber…svejedno o kojem nasilju je reč? 

 MILOŠ ĐAJIĆ:  “Ključni zadatak svih programa akademije ženskog liderstva je podizanje kapaciteta žena angažovanih u političkim organizacijama. Žene su se u poslednje vreme ohrabrile pa donekle govore o nasilju koje su pretrpele ali generalno to su i dalje izdvojeni slučajevi. Potrebno je više poverenja u institucije kao i atmosfera u kojoj će svaki vid nasilja biti sankcionisan, a identiteti žena zaštićeni u procesima koji brzo dobijaju sudski epilog.

Zanimljivo je da se u kampanji 2022. godine uopšte nije govorilo o nasilju prema ženama. Mediji ovoga puta izveštavaju o nasilju prema ženama, međutim retko se problem rodno zasnovanog nasilja stavlja u kontekst predizborne kampanje, niti se govori o rešenjima koja učesnici političke „utakmice“ nude kako bi borba protiv nasilja bila efikasnija nego što je to sada slučaj.

Pojedini učesnici u kampanji (kao na primer Zeleno-levi front i Demokratska stranka) problematizuju femicid i predlažu sistemske izmene koje bi mogle doprineti smanjenju rodno zasnovanog nasilja. Kako se završila kampanja 16 dana aktivizma, od 10. decembra, u izjavama prenetim u medijima političari/ke uglavnom više ne govore o problemu rodno zasnovanog nasilja.”

Da li su političarke i žene koje su bile kontrolorke, posmatračice i sl. na svim nivoima, i u svim sredinama svesne šta sve jeste nasilje?

 MILOŠ ĐAJIĆ:  “Mi pretpostavljamo da znaju ali smo zato od Republičke izborne komisije (RIK) tražili da u programe obuke članova i članica biračkih odbora o izbornim procedurama jedan od segmenata bude posvećen nasilju prema ženama. Na žalost, i Republička i Pokrajinska izborna komisija, kao i Nadzorni odbor za izbornu kampanju Narodne skupštine su ostali nemi na naše apele.

Mi ćemo nastaviti sa našim zahtevima za izmenu teksta kodeksa i uvođenje principa ravnopravnosti u njegov sadržaj., zatim za kreiranje tela za praćenje primene kodeksa kao i mehanizma prijave za kršenje kodeksa, kao i za uključivanje teme nasilja prema ženama u program obuke i vođenje statistike o članovima i članicama biračkih odbora. RIK uopšte nema takve statističke podatke i time direktno krši odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti.”

 ISKUSTVO ČLANICE POSMATRAČKE MISIJE CRTA LARISE ČASTVENOVE IZ BAČKOG PETROVCA: 

"Prijavila sam se kao posmatračica, ali sam naglasila da želim da budem nestranačka. To sam pomenula i svojoj drugarici, koja je takođe razmišljala da se prijavi, a znala je da CRTA ima ove kriterijume. Pored toga, što mi je bilo važno da ne budem na nijednoj političkoj listi, važna su mi bila dva dodatna razloga zbog kojih sam se prijavila: ako ću tako nešto da uradim, neka bude tamo gde će imati odgovarajuću težinu i da vidim dokle sežu pipci vladajućih.

Na celo selo nas je bilo samo tri. To nije bilo dovoljno da se primeti nešto revolucionarno i čak smo (mislim namerno) dobili verovatno najnekonfliktnije biračko mesto u selu. Postojala su stroga pravila koja nismo mogli da prekršimo. Na primer, na putu do mog izbornog mesta, videla sam „propuste“, ali nisam mogala da ih prijavim u izveštaju jer nisam bila članica mobilnog tima. Da su nam dali odrešene ruke, ili da su poslušali naš savet koja mesta da nam dodele, naše posmatranje bi imalo više smisla. Ovako, na mom biračkom mestu je bilo samo par sitnica i jedan incident koji je imao svoj opis u Crtinom uputstvu i koji je prijavljen čim se desio."

Kako AŽL komentariše programe stranaka koji ili ne sadrže rodnu perspektivu i položaj žena, ili ih svode na majke, trudnice, porodilje…?

 MILOŠ ĐAJIĆ:  “Ova izborna kampanje nije uopšte bila programska. Koju ste recimo vi meru zapamtili kao obećanje koje vas je motivisalo da glasate za određenu političku opciju?

U programima najvećih političkih stranaka upućuju se samo opšte poruke svim ženama ili trudnicama i majkama. Programi se bave i ženama sa sela i preduzetnicama, ali opet najčešće majkama i trudnicama među njima.

Na žalost, način na koji se partije u Srbiji obraćaju ženama je „paternalistički“, a kandidati ne razmišljaju o ženama izvan stereotipa majke i jedinog roditelja. Na taj način oni dodatno utvrđuju postojeći patrijarhat. 

Osim onih oko majčinstva, brojni drugi problemi žena za većinu partija ostaju nevidljivi. Nijedna politička partija ili koalicija nije se direktno u kampanji zalagala za promene krivičnog zakonika u skladu sa Istanbulskom konvencijom, koju je Srbija ratifikovala, tako da se uvedu različita krivična dela koja se tiču nasilja prema ženama koja nisu regulisana zakonom, ili se promene ona regulisana na pogrešan način. Mi ali i drugi akteri često navodimo da su političke partije glavna prepreka učešću žena u zagovaranju rada na ženskim pravima, zbog toga je nama jako važna „demokratizacija partija”.”