Petrovac nudi neverovatne mogućnosti, kaže Jan Jovankovič, doktor mehatronike i proizvođač domaćeg piva i tofu sira

SPONZORISANI REDAKCIJSKI PRILOG

Koronakriza je, pored mnogih drugih pitanja, otvorila ili podsetila na vrednosti koje je savremeni čovek nekako zaboravio ili samo sporadično gajio u svom ubrzanom načinu života. Radi se, pre svega, o samom životu i zdravlju, zapravo o kvalitetu življenja, o čemu je pre više od deset godina sa svojom porodicom razmišljao doktor mehatronike Jan Jovankovič, kada je konačno doneo odluku da se vrati iz Bratislave u Bački Petrovac. Ovde ima dosta vremena za posao i porodicu, ali i za hobi – kuvanje piva, pripremi tofu sira i sviranju klasične gitare.

„Pre samo nekoliko meseci mislili smo da se svet ponovo ujedinio i ljudi čine jednu veliku porodicu rasa i nacija, gde nema prepreka i svi ljudi imaju zajedničke vrednosti. Putovanja u skoro svaki deo sveta bila su skoro bez ikakvih problema. Prevoz robe i ponuda usluga prestale su da percipiraju državne granice“, kaže Jan Jovankovič, koji je akademsku, a potom poslovnu karijeru započeo u Slovačkoj, ali se nakon dužeg promišljanja vratio u Petrovac.

„Uprkos, na prvi pogled, savršenom razvoju društva i ekonomskom rastu u pojedinim zemljama, bilo je neophodno razmisliti da li su vrednosti koje su nam nametnute važne za nas? Da li je to život koji nam donosi pravu sreću i blagostanje? Koji su parametri na osnovu kojih procenjujemo kvalitet života?“, i tada, pa čak i sada naš sagovornik postavlja ova filozofska pitanja.

Ján Jovankovič i njegov povratak kući – u Petrovac

Sa suprugom Jarmilom imaju troje dece. Još pre deset godina zajedno su shvatili da će, kada se vrate kući, dobiti kvalitetno stanovanje za jeftin novac i dostupnost dobre, ukusne i zdrave domaće hrane po pristupačnoj ceni. A dobili su mnogo više.

„Sa emocionalne strane, osigurali smo minimalnu porodičnu razdaljinu od bake i dede – roditelja i dece – i sigurno i prijateljsko okruženje koje dobro poznajemo i osećamo ovde neverovatnu energiju i spokoj“, kaže Jovakovič, koji je diplomirao i doktorirao na Fakultetu elektronike i informatike u Bratislavi, gde je i radio do 2008. godine.

„Bolja zarada u inostranstvu nije bila vredna pomenutih prednosti. Naprotiv: odlazak u Slovačku omogućio nam je uspešno studiranje. Na Fakultetu elektrotehnike i informatike radio sam više od 10 godina kao asistent-istraživač, gde sam i stekao doktorat iz mehatronike. U isto vreme, većinu svog vremena posvetio sam i preduzetništvu. Tako da smo se vratili kući sa dobrom finansijskom „pozadinom“ i bogatim radnim iskustvom“, približa svoju karijeru Jan.

Trenutno radi u Petrovcu kao konsultant za brojna preduzeća, ali pre toga radio je u bačkopetrovačkoj opštinskoj administraciji na mestu rukovodioca odeljenja za ekonomiju, urbanizam, komunalno-stambene i inspekcijske službe.

Ekonomska situacija u razvijenim zemljama ne znači da tamo ne morate ništa raditi i imaćete novac i lep život, kaže Jan.

„Naprotiv, morate teško raditi teško da biste imali novac, a uopšte nemate vremena da razmišljate o kvalitetu svog života“, dodaje naš sagovornik i dodaje:

„Gotovo sigurno ćete doživeti šok, jer će kvalitet življenja u inostranstvu, koji je delovao kao nešto očigledno o čemu uopšte niste razmišljali, sigurno će opasti. Morate biti spremni da postanete stranac, često daleko od porodice.“

Tema trenutnih migracija vojvođanskih Slovaka tiče se i Jana Jovankoviča i njegove porodice. Nekada je bio deo tih tokova, ali uspeo je da ponovo otkrije lepotu svog rodnog mesta.

„Pored toga, sa svih strana na nas vrše pritisak i utiču na svesnom ili podsvesnom nivou da ovde ne postoji perspektiva, da svi pametni odlaze i „šta vi još tu tražite ovde?“. Kratkoročne migracije će verovatno pomoći svima, ali dugoročne…? Hm, ne verujem baš u to, a možda je to zato što nosim crvene naočare“, objašnjava svoje stavove.

A šta je sa korenjem čoveka? Često se kaže da ako vam se ovde ne sviđa, pomerite se dalje, niste drvo – nemate korenje. Ali svi imamo korenje, mislim naglas dok razgovaram sa Janom u bašti obasjanoj suncem.

Tada Jan odgovara na pitanje. Ili je to predlog?

„Kako bi bilo da promenite svoju perspektivu i umesto da tražite ono što vam se ne sviđa, da tražite sve ono što vam se sviđa. Za mene je jedini smisleni razlog za promenu okruženja ili „presađivanje korenja“ samo onda kada bilo šta radite, a stalno imate osećaj da udarate u zidove, okrećete se i okrećete, a zid je na svakoj stranu.“

Jedno od pitanja ili tema koje je koronakriza bacila na sto je pitanje: živeti na selu ili gradu? Jan i njegova porodica su izabrali selo.

„Jedna od zabluda globalizacije je stalna potreba za širenjem gradova i napuštanjem sela. Naravno, kapitalizam želi da ima veliki izbor zaposlenih i otići će tamo gde postoji veliki izbor – to su gradovi. Međutim, to ne stvara dovoljnu ponudu radnih mesta u manjim selima i prisiljava ljude da se sele u gradove. I opet, dolazimo na početak našeg razgovora: zbog bolje zarade ljudi gube kvalitetno stanovanje, zdravo seosko okruženje, dostupnost kvalitetne domaće hrane, itd.“, kaže, ali vidi svetlo na kraju tunela.

„Trend rada kod kuće u zadnjim mesecima doneo je malo svetla. Svi smo i možemo biti na onlajn. Ako ovaj način zaživi, to bi delom moglo omogućiti ljudima da se vrate u selo.“

Moderna tradicija kao potencijal: pivo i tofu iz Petrovca

Kako i gde pronaći sreću? Ključ je u stalnoj potrazi, kaže Jan Jovankovič.

„Ako je moguće, posvetite svoje vreme i pažnju samo životnim lepotama. Uvek se osećam srećno u postizanju ili ispunjavanju svojih ciljeva. Uglavnom su moji ciljevi vezani za radoznalost i put saznanja. Trudim se da imam relativno kratka putovanja i po završetku, kad se osećam srećnim, krenem na novo putovanje. Takođe se trudim da pronađem lepotu u životu. A kad je potražite, naći ćete je na svakom ćosku i u svakom obliku.“

Jan takođe pronalazi lepotu u svojim hobijima. Od svoje petnaeste godine svira gitaru. Ona je za njega izvor lepote i radosti.

„Postoje mnoge vrste gitara. Osnovna podela je na električne, akustične i klasične. Na svakoj od njih se svira na potpuno drugačiji način“, kaže. „Shvatio sam da me najviše fascinira način na koji se svira na klasičnoj gitari. A onda kada to shvatite, počećete da se sa njom medđusobno razumete i pred vama će se pojaviti beskrajne mogućnosti koje ovaj instrument pruža.“

U slobodno vreme proizvodi i flašira domaće pivo.

„Veoma sam srećan što, kada se spomene Petrovec, svi se prvo sete petrovačkog kulena. Ali ova sredina omogućava gotovo neograničene proizvodne aktivnosti. Čak je i u udžbenicima slava Petrovca povezana sa gajenjem hmelja. Gde bi trebalo da proizvodimo pivo, ako ne ovde? Ali, naravno, treba podržati lokalnu sredinu i koristiti samo ono što se ovde gaji“, kaže naš sagovornik, od kojeg smo saznali da se u Petrovcu trenutno uzgaja devet vrsta hmelja.

„Od njega se mogu napraviti neverovatne kombinacije piva. Za pravljenje ovog popularnog pića koristim samo ječmenov slad, vodu, hmelj i pivski kvasac“, otkriva tajnu pripreme piva Svetlica.

U Petrovcu skoro svako drugo ili treće domaćinstvo skladišti određenu količinu soje. Ovde je koristimo samo za stočarstvo, u Kini ga odavno koriste za pravljenje mleka i tofu sira. U Petrovcu ga je nedavno počeo proizvoditi i Jan Jovankovič.

Pročitajte i članak Mama i Sara – kreativna izolacija

„Kinezi koriste soju u ljudskoj ishrani zbog bogatog sadržaja proteina, ulja i vlakana već hiljadama godina. Inače, vrlo je lako napraviti sojino mleko, a zatim i sir tofu. Imamo idealne uslove da i naša sredina postane poznata po raznovrsnim proizvodima od soje“, smatra.

„Dakle, kada počnete da razmišljate i posmatrate stvari iz nešto drugačijeg ugla – videćete neverovatne mogućnosti koje nam pruža ova sredina. I, naravno, ono što je tradicija ostaje…“, zaključuje Jan Jovankovič.