JAROSLAV ZIMA SLUŠA SVET DRUGAČIJIM SLUHOM JER U ZVUKU KOJI DO NJEGA STIŽE NALAZI INSPIRACIJU. MUZIČKI TALENAT JE POKAZAO JOŠ U OSNOVNOJ ŠKOLI, KAO VIRTUOZ NA KLAVIRU, A DANAS SE NJEGOVO IME NALAZI NA VIŠE OD 30 POSTERA POZORIŠNIH PREDSTAVA I U ODJAVNIM ŠPICAMA NEKOLIKO FILMOVA.
U osnovnoj muzičkoj školi se istakao svojim umećem, pa su ga redovno slali na takmičenja. “To me je ubijalo”, priznaje Jaroslav.
Od njega se tražilo da vežba osam sati dnevno. No, njemu je za takve rezultate bilo dovoljno svega sat vremena za klavirom. Zbog monotonije koje ponekad imaju muzičke škole, rešio je da svoje muzičko obrazovanje na institucionalnom nivou ipak ne nastavi, iako je nastavio da se bavi muzikom.
Znanje o stvaranju zvuka potom je prikupljao na moderniji način. Seća se kada je imao 13 godina i kada se prvi put susreo sa softverom za komponovanje. CD sa programom doneo mu je brat Vladimir. I to je bila ljubav na prvi pogled. Igranje sa tonovima, ritmovima i efektima u programu za komponovanje Reason, bilo mu je jednako zamiljivo kao Warcraft, Counter i druge video igrice iz kojih je crpeo inspiraciju.
Njegov susret sa pozorištem bio je slučajnost. Seća se svoje prve posete Pozorišnom klubu VHV u Bačkom Petrovcu, gde ga je očarala atmosfera, ljudi i teme o kojima su pričali. Vodile su se rasprave o visokoj i popularnoj kulturi, ali i o idejama i projektima.
Tako je, družeći se sa pozorištim entuzijastima, dobio priliku da zasvira u svojoj prvoj predstavi – “Četiri svadbe na jednoj sahrani” u režiji Ivana Hansmana Jesenskog. Predstava, u kojoj u kojoj je Jaroslav na klaviru uživo stvarao atmosferu umesto puštanja unapred snimljene muzike, postigla je ogroman uspeh. Reprizirala se dve godine, a priliku da je vide imala je i publika u Slovačkoj i Mađarskoj.
Druga saradnja već nije bila plod slučaja. Režiser, pisac i producent Peter Serž Butko lično je prišao Jaroslavu s predlogom za saradnju na predstavi “Doparoma”, koja je ponovo imala velike uspehe. Godine 2008. kada je odigrana premijera, ovaj komad dobio je titulu druge najbolje predstave u Srbiji.
“Doparoma” je bio jedinstven po tome što je priča ispričana bez ijedne izgovorene reči, koristeći samo pokret tela, svetlo i zvuk. Danima su njih dvojica sedeli na bini i modifikovali tonove dok nisu pronašli one koji govore ono što oni žele da kažu.
“Lako se dogovaram sa režiserima koje poznajem. Oni mi ispričaju emociju koju žele u sceni i nađemo zajednički jezik”, kaže ovaj umetnik.
Osmišljavanje mu je omiljeni deo procesa stvaranja, dok čitajući scenario zamišlja kakva bi mu muzika pristajala. Ova faza počinje isto kada i čitalačke probe.
Obična klavijatura povezana sa računarom dovoljna je da bi se stvorili tonovi koji mogu da dođu iz najluđih delova mašte. Ako u svojoj bazi podataka ili na internetu ne može pronaći tačan zvučni efekat koji mu odgovara, Jaroslav će ga snimiti sam.
Zato mu nije jasno zašto amaterske predstave uglavnom počinju generičnom melodijom, a centralno belo svetlo ostaje nepromenjeno od početka do kraja predstave. Žao mu je što amaterska porozišta potcenjuju svetlo i zvuk, kao moćne alate za pripovedanje.
“Velika je šteta da što amaterska pozorišta ne iskoršićavaju potencijale koje im ta scena i tehnika pružaju”, kaže Zima.
Profesorica na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Maja Ristić kaže da se uslovi za rad koje imaju amaterska pozorišta ne mogu nazvati dobrim. Dodaje da vrlo često oni nemaju materijalnu podršku, stvaraju u prostorima škola, kulturnih centara koji nisu klasični pozorišni prostori. Ali to ih ne čini manje vrednim niti amatersko pozorište treba da odlikuje materijalno “blagostanje”.
“Za umetnike amatere je važno samo učestvovanje, strast da se bave pozorištem. Međutim, oni imaju odgovornu ulogu razvijanja kulturnih potreba kod stanovništva kojem pozorište nije blisko ili ga ne razume. U tom pogledu bi trebalo da imaju značajniju podršku države”, smatra Ristić.
Ona dodaje da je specifičnost amaterskih pozorišta i to što su otvorena za najrazličitije umetničke eksperimente, a radom u njima umetnici stiču iskustvo, ali i kontakte za budući profesionalni rad. Podseća da su amaterska pozorišta igrala krucijalnu ulogu u osnivanju nacionalnih pozorišta, poput Srpskog narodnog pozorišta.
Od prtljaga – kofer za miksetu
Jaroslav je za 20 godina stvorio muziku za 33 predstave i nekoliko filmova. Jedna od omiljenijih mu je bila predstava “Birds in the house” Petra Serž Butka. Ovo delo u kojoj su protagonisti bili dva čoveka, zvuk i svetlo, bila je među 10 najboljih predstava, od više od hiljadu, na festivalu u Argentini, što im je omogućilo da 2017. godine odu tamo na turneju od mesec ipo dana.
“Igrali smo svaki treći, četvrti dan, svaki put u drugom mestu. Imali smo prilike da upoznajemo nove ljude i stičemo nova iskustva”, prepričava Jaroslav.
Sa istom predstavom je ova ekipa naredne godine obilazila i Brazil.
Putopis sa turneje predstave “Birds in the house”
Od 2012. godine doprinosi stvaranju po dve, tri predstave godišnje. Učestvovao je na različitim festivalima u inostranstvu. Jedan od dražih mu je kabare “Od zajtra nepijeme” sa kojim je učestvovao na “SOS” festivalu 2015. godine.
Nedavno je sarađivao na projektu “Spiritus Mortis” – audiovizuelnoj horor romansi čija se radnja ne odvija na jednoj bini, već u celom Bojničkom zamku u Slovačkoj koji je za dve nedelje videlo 14.000 ljudi.
Sarađivao je i na filmu “Vitaj doma, brate”. Među najnovijim radovima mu je predstava “Záveje” Amaterskog pozorišta Kulturnog centra Kisač, koja je ove godine na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta u Kuli osvojila prvo mesto. Pojedini autori nagrađeni su dodatno, a među njima je i Zima, za autorsku muziku. Par meseci kasnije, na regionalnom Festivalu festivala u Trebinju, osvaja Zlatnu masku za autorsku muziku, a Svetlana Gaško dobija nagradu za režiju.
Nedavno je radio i predstavu “Legionári”, a publika se i dalje seća komada “Moskva – Petušky” u režiji Marine Dir.
Pozorište na radiju u potpunosti se razlikuje od onog na daskama, a Zima je pokazao da se se sa i tu fantastično snalazi u radio drami “Kufor spoza hraníc”.
I mogao bi se o stvaranju Jaroslava Zime napisati roman, o svim prilikama, putovanjima i novim poznanstvima koji su se našli na njegovom životnom putu zbog toga što radi ono što voli. Naravno, nije bio pošteđen kritika kako se od muzike ne može živeti i kako je pozorište gubljenje vremena.To ga nije sprečilo da razmišlja svojom glavom. Ipak, kako bi se ostvario uspeh u poslu koji voli, Jaroslav Zima kaže da je potrebno puno truda i sreće.
“Bio sam na pravom mestu u pravo vreme”, skromno će ovaj umetnik.
Ova priča nastala je u okviru projekta “Mladi u slovačkoj zajednici u Srbiji: Inspiracija i doprinos društvu” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pridaj komentár & Dodaj komentar