Još na puno mesta u Bačkom Petrovcu nedostaje hlad

Recept sa skupljanje bodova je jednostavan. Nabaviš sadnicu, iskopaš rupu, zabodeš sadnicu, slikaš se, otreseš prašinu sa ruku. Drvo će se bez održavanja verovatno brzo osušiti, ali bodovi su skupljeni! Ekološka udruženja opštine Bački Petrovac ovaj posao obavljaju sa nešto više ljubavi. 

Hladnog decembra te 1990. godine, grupa entuzijasta u Bačkom Petrovcu osnovala je pokret „Zeleni“ sa ciljem zaštite i unapređenja prirode. Tri decenije kasnije, ciklus njihovih aktivnosti počinje sa prvim visibabama, za kada je planirano veliko prolećno sređivanje. Dana 21. marta, u svetu se slave šume kojih u Vojvodini ima tek 7%, pa ovo udruženje svojim komšijama deli besplatne sadnice, kako bi se ovaj skor nešto popravio, a Petrovac mirisao na dunje, kajsije, kruške.

Leti se obilaze sadnice, orezuju grane, zaliva mlado drveće ali i uživa u hladu i plodovima nekih ranijih delovanja.  Udruženje je učestvovalo u uređivanju jezera Špor. A uređuju se i Sejke (čim se uđe u Petrovac, odmah levo, nisam sigurna da li sam dobro čula pa ćeš me ispraviti). Kosilica radi svakih deset dana, uređuje se timski, volonterski i dobrosusedski. 

Kada lišće krene da opada, planira se sređivanje klupa, kako bi sve bilo lepo i uredno za Slovačke narodne svečanosti. Takođe je vreme i za sadnju, jer zelenila nikad dosta. To su ukratko godišnji planovi o kojim nam priča predsednik ovog udruženja  Jan Makan .  

Udruženje broji oko 15 aktivnih i četrdesetak nešto manje aktivnih članova. Među njima i nastavni kadar koji ljubav prema prirodi nastoji da prenese na generacije koje će uživati u hladu i plodovima današnjih inicijativa. 

Kroz lekcije o prirodi, cveću i drveću, profesorica pejzažne arhitekture u Poljoprivrednoj školi u Futogu  Viera Turčanova , nakon odlaska u penziju nastavila je sa svojom misijom sađenja semena ljubavi prema prirodi u srca mladih. Višak slobodnog vremena kao i vesti o devastiranju prirode i nebrige o životnoj sredini motivisale su je da pokrene Udruženje ekologa „EKOS“ u Gložanu. 

„Želim da utičem na ljude da shvate da bez zdrave životne sredine, nema života na našoj planeti,“ navodi ova profesorica u penziji.

Za 26 godina postojanja EKOS-a, Gložan je postao zeleniji, uređeniji i Turčanova je jako ponosna na svoje selo. Ovo udruženje je osim sadnje drveća organizovao i takmičenje za najlepšu baštu i najsavesnije održavanje uličnog prostora ispred kuće. 

„Zbog toga se kroz nekoliko godina naše selo drastično promenilo na bolje. A prvi u opštini smo počeli da sakupljamo toksičnu i PET ambalažu i papir,“ navodi naša sagovornica. 

List o lišću

Svakog drugog meseca, u „rerni“ udruženja „Zeleni krug“ u Bačkom Petrovcu peče se novi broj magazina „Ekolist“ i tako već 15 godina. Iz njega su proistekli specijali, posvećeni temama, od energetike i nauke, do primera dobre prakse u privredi i iskustava zemalja Evropske unije. Štampana izdanja distribuiraju se u pretplati, govori direktorka redakcije  Jadranka Marčok .

„Takođe, tu je i izdanje na koje smo posebno ponosni – elektronsko izdanje eEkolist, koje kao PDF stiže na e-mail adrese naših čitalaca. To je besplatno izdanje, koje se po sadržini potpuno razlikuje od štampanog, a može se čitati i na online pablišing platformama,“ objašnjava naša sagovornica. 

Izveštavanje o „zelenim temama” presudno je da se stvari počnu sagledavati na pravi način, priča Marčok. Kaže da sve veći broji ljudi ima čvrsto mišljenje o nizu tema – od energetike ili rudarstva, do reciklaže i cirkularne ekonomije. 

„Promocija zelenih tema doprinela je da ljudi zastanu na trenutak i postave neka ključna pitanja: Kako će novi fabrički pogon unaprediti moj život? Hoće li plata moći da kompenzuje uticaj na životnu sredinu? Da li taj pogon ima pouzdane filtere na dimnjacima? Kako se tretiraju otpadne vode? Kakav će biti kvalitet vazduha?… Sve su to pitanja koja možemo da čujemo od naših građana jer su novinari koji se bave zaštitom životne sredine proteklih godina vredno radili,“ objašnjava Jadranka Marčok. 

Dodaje da se „zelene“ teme tiču baš svih jer svi moraju da dišu, piju vodi ali i imaju potrebu da se pravovremeno i istinito informišu. Zato njihovi čitaoci spadaju  u najrazličitije grupe ljudi. 

„Neko će čitati teme o zaštiti prirodnih dobara i životinja, a nekoga će privući tekst o energetskoj krizi. Niko ne ostaje imun na fotografije prirode, pejzaže ili životinje, a te fotografije samo su ilustracija veoma ozbiljnih tekstova koje pišu naši saradnici, novinari i stručnjaci iz raznih oblasti. Tako mnogi naši čitaoci otkriju sasvim nove, interesantne teme samo zbog toga što ih je privukla neka lepa slika,“ navodi Marčok. 

Osim izdvačake delatnosti, udruženje „Zeleni krug“ se bavi i drugim aktivnostima, poput akcije „Kako raste drvo“. Đacima se obezbeđuju sadnice, koje sa svojim nastavnicima i roditeljima sade u dvorištima škola. 

„Na taj način, jača se drugarski duh zajedništva među decom, ali se neguje i ljubav prema prirodi, jer učenici u dvorištima svojih škola sade sadnice, brinu o njima, čuvaju ih i posmatraju kako rastu. Dosad je posađeno preko 6.000 sadnica u 100 obrazovnih ustanova,“ navodi naša sagovornica.

Zelenilo, deponija, kanalizacija, katastrofa

Bački Petrovac nije na mapi urbanističkih katastrofa i ima cvet, travnjak i hlad, što je retkost u Vojvodini, navodi Marčokova. Osim čistijem vazduhu, zelenilo doprinosi i kvalitetu života, stoga bi volela da ga ima više.

„Mnogi moji poznanici veoma se prijatno iznenade kada dođu u Bački Petrovac. Kažu mi da je naselje uredno i lepo, kao vilerov goblen. To je dostignuće naših Petrovčana i svima nam služi na ponos,“ priča nam Marčokova.

Ipak, mesta za sadnju ima, jer je tek 0,60% bačkopetrovačke pštine pod šumom.  Lokalni donosioci odluka na dnevni red bi mogli da stave i program pošumljavanja i da se osim same sadnje, angažju i stručne službe koje bi to zelenilo i održavale, smatra Turčanova iz Gložana. Makan takođe skreće pažnju da se pošumljavanje ne završava zakopavanjem sadnica u zemlju. 

„Ima još puno površina koje treba pošumiti. Komunalno preduzeće takođe ponešto pošumi. Svi se nešto hvale da su posadili, ali treba to održavati. Ukoliko dve-tri godine ne zalivaš to drvo, ono će se osušiti. Ne radi se planski, pa se pola toga što se zasadi osuši,“ navodi Makan. 

Sliku kvari neadekavtno odlaganje otpada. Gložan je jedan od retkih mesta u zemlji u kojima se otpad separatiše ali Viera Turčanova nije zadovoljna samo tim. 

„To je problem na nivou cele opštine i problem u celoj Srbiji. Iako se u Gložanu redovno sakuplja otpad, čak i separatiše i stanovnici su veoma dicsiplinovani u tom pogledu, mesta za deponovanje nisu adekvatna,“ navodi ova profesorica. 

Marčok se slaže. Veruje da je upravljanje otpadom dobra polazna tačka za promenu. Odlaganje otpada na deponijama gde ga vetar raznosi po poljima, prevaziđena je tehnika. 

„Austrijanci, Danci i Šveđani imaju dobre prakse i mislim da bismo se mogli ugledati na njih. Ne moramo ništa da izmišljamo, već samo da uvedemo prakse koje već funkcionišu u svetu. Za početak, to su odvajanje otpada u domaćinstvima i izdvajanje sirovina, a potom – zašto ne – i podizanje pogona koji će biti nadgradnja za naš energetski sistem,“ predlaže Marčoki dodaje pijaću vodu na listu opštinskih problema. 

Jan Makan skreće pažnju i na nezavršenu kanalizaciju koja ozbiljno zagađuje vodne sisteme. Iako u okolnim mestima postoji, birokratska mašina i finansijska prepreka već dve decenije koče progres ka zdravijoj sredini. 

„Kao deca smo se kupali u tom kanalu. Tu sam naučio da plivam. To je bila čista voda. Ima ribe. Pecaroši pecaju, ali je zagađeno, ružno izgleda. I priobalje se ne održava,“ priča Makan. 

Posla na negovanju sredine u kojoj živimo ne manjka, a korist je opšta. Međutim ovakvim inicijativama nedostaju mladi ljudi. Makan se nakon dva mandata malo i umorio. 

„Ja imam drugih poslova, zauzet sam na sve strane. Obaveza ima i sve se to svodi na uži krug članova. Hteo sam da dam nekom mlađem da vodi, ali neće niko da se prihvati,“ priča predsednik pokreta „Zeleni“. 

Fotografije: EKOS