Društvo

Kako EU vidi nacionalne manjine?

manjinski

Zakona koji štite položaj nacionalnih manjina u Evropskoj uniji ima, ali su opšti. Na državama članicama je da ih dodatno uređuju u skladu sa svojim specifičnostima. Srbija treba da poštuje sopstvene zakone zbog toga što je to u interesu njenih građana, a ne zbog toga što EU na nju vrši pritisak.

Evropska unija ima čitav set strategija, akcionih planova, odluka, direktiva koji regulišu položaj manjinskih zajednica, a sve u sklopu procesa uspostavljanja evropskog društva koje je zasnovano na jednakosti, inkluzivnosti i poštovanju različitosti, i u kom je diskriminacija, između ostalog, na rasnoj i etničkoj osnovi zabranjena i sankcionisana.

 Koordinatorka projekata u oblasti razvoja civilnog društva u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) Marija Todorović  dodaje da je najsveobuhvatniji dokument koji se tiče manjina – Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope koja je stupila na snagu 1998. godine i koja jasno propisuje obaveze svake države potpisnice u oblasti regulisanja prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina u očuvanju njihovog identiteta.

„Na žalost, podaci i poslednja istraživanja pokazuju da i pored navedenih politika i mera Evropske unije, kao i Saveta Evrope, rasizam i ksenofobija tinjaju u jednom broju država članica,“ navela je Todorović za Storyteller.

 Viši naučni saradnik u Institutu za društvena istraživanja i potpredsednik u Narodnoj skupštini Zoran Lutovac  kaže da unutar EU nema jedinstvenog pristupa kada je reč o rešavanju statusa nacionalnih manjina.

“Odluka o tome na kojim će principima počivati politika diverziteta se prepušta samim državama. Opšta je peporuka državama da urede ovo pitanje u skladu sa prilikama i osobenostima u pojedinačnim državama,” navodi Lutovac.

Da li su u EU sve manjine jednake ili su neke ipak “jednakije”?

Ne postoji univerzalno pravilo za sve. Državama članicama je dat prostor da ovo polje regulišu u skladu sa svojim specifičnostima, objašnjava Lutovac. Različiti su faktori koji utiču na ovo pitanje.

„Kao najdominantnije možemo izdvojiti: pregovarački i ucenjivački potencijal same manjine unutar datog društva i razvijene veze sa matičnom državom. Što matična država ima veći uticaj na međunarodnom nivou pretpostavlja se da je i manevarski prostor za datu manjinu veći, čime se olakšava rešavanje njenog statusa, u smislu da će imati bolju pregovaračku poziciju za svoje zahteve,“ objašnjava naš sagovornik.

Marija Todorović: “Bez dijaloga u školi, lokalnoj samoupravi, gradu, pokrajini, ne možemo govoriti o održivoj zajednici koja svoje različitosti posmatra kao snagu, a ne kao slabost.” / Foto: BOŠ

Marija Todorović skreće pažnju da, na žalost, evropska društva nisu blagonaklona prema manjinama poslednjih godina, pogotovo nakon kulminacije izbegličke krize 2015. godine. Ispitivanje javnog mnjenja o diskriminaciji koje je Evropska unija realizovala 2019. godine pokazuje da 59% građana smatra da je diskriminacija na osnovu etničkog porekla ili boje kože rasprostranjena u njihovoj zemlji. Takođe, prema izveštaju Agencije za osnovna prava Evropske unije za 2021. godinu, govor mržnje i rasistički napadu jesu ozbiljan problem koji ne jenjava u evropskim društvima.

„Ako se vratimo još malo unazad, videćemo u kojoj meri je borba protiv terorizma početkom 2000-ih uticala na porast diskriminacije prema pripadnicima muslimanskih zajednica. Tako smo i došli do situacije u kojoj više niko ne govori o multikulturalizmu, pa se postavlja pitanje šta je alternativa i na koji način će silni propisi doprineti većoj inkluzivnosti evropskih društava,“ navodi Todorović.

Šta bi sa Minority Safe Pack-om?

Minorty Safe Pack je set zakona koji je trebao da pobojša položaj manjinskih zajednica u zemljama članicama. Iako je prošle godine skupio više od milion potpisa kako bi ušao u Evropski parlament, ipak je odbijen. Marija Todorović navodi da bi usvajanje ove građanske inicijative podrazumevalo ozbiljno redefinisanje strateškog i pravnog okvira EU.

„Postojeći propisi su prilično opšti i bave se generalno zabranom diskriminacije na rasnoj i etničkoj osnovi u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite, ali ne regulišu niti obavezuju države članice da na osnovu jasno formulisanih smernica urede položaj etničkih manjina unutar svojih granica. A to je upravo ono što je zahtevano u inicijativi Minority Safe Pack,“ navodi ona.

Zoran Lutovac smatra da je u uslovima uspona desnice i populizma to bilo za očekivati. Podseća da je nekoliko zvaničnika evropskih zemalja i zvanično proglasilo multikulturalizam “mrtvim” još pre nekoliko godina.

„Na globalnom nivou je jasna tendencija zatvranja svih zajednica u sopstvene okvire. U takvim uslovima za ovakve inicijative nema mnogo razumevanja. Konačno, nije bilo realno očekivati da će u ’kriznim’ vremenima, kada EU nastoji da iznova otkrije svoj identitet, inicijativa ovog tipa naići na podršku kod najviših institucija unutar EU,“ objašnjava Zoran Lutovac.

Todorović kaže da je očigledno da su pojedine države članice nevoljne da prihvate veće obaveze u obezbeđivanju poštovanja položaja etničkih manjina, kao što je Rumunija ili Francuska.

„Tada se moglo čuti da je Rumunija bila jedna od država članica koja se oštro protivila ovim izmenama imajući u vidu da bi usvajanje ove inicijative značilo priznavanje dodatnih prava brojnoj mađarskoj zajednici u Rumuniji. Ova inicijativa se sigurno ne bi dopala ni Francuskoj u kojoj ne postoji ni evidencija o broju pripadnika etničkih, religijskih i lingvističkih manjina, već se svi građani posmatraju jednaki u njihovim različitostima,“ navodi Marija Todorović.

Ona dodaje da ostaje da vidimo šta će na to reći Sud pravde Evropske unije i da li će presuditi u korist podnosilaca inicijative i prihvatiti zahtev za poništenje odluke Evropske komisije.

Zoran Lutovac: “Na globalnom nivou je jasna tendencija zatvranja svih zajednica u sopstvene okvire. U takvim uslovima za ovakve inicijative nema mnogo razumevanja.” / Foto: Unsplash

Gde je Srbija u odnosu na EU?

Lutovac kaže da je Srbija zakonska rešenja uskladila sa dokumentima Saveta Evrope, čak je u pojedinim zakonskim rešenjima postavila i ambicioznije ciljeve.

Ali:

  • U slučaju Srbije najveći problem se javlja u primeni zakona i proceduralnoj diskriminaciji.
  • Iz fokusa manjinske politike izostavljena je interakcija između manjine i većine i politika integracije se vidi kao jednosmerna ulica. U zemljama EU u fokusu je društvena integracija, dok je u Srbiji ta dimenzija najblaže rečeno zanemarena.
  • Manjinska politika u Srbiji je politika velikih brojeva. Drugim rečima, krojena je na osnovu potreba brojnijih manjina.

Iako se Evropska unija posmatra kao jedan dobro uređeni sistem koji je zasnovan na vladavini prava i poštovanju različitosti, kada pogledamo obaveze koje imaju države kandidati za članstvo u oblasti zaštite prava i sloboda pripadnika manjinskih etničkih zajednica, uočićemo jedan neočekivani paradoks – te obaveze su veće u odnosu na one koje imaju države članice, objašnjava Marija Todorović.

„Tako imamo jednu Francusku u kojoj Bretonci, Korzikanci, Romi nemaju status etničkih manjina, ili Dansku u kojoj su starosedeoci Inuiti registrovani kao Danci i koji nemaju mogućnost za drugačiju samo-identifikaciju. U slučaju Srbije, možemo reći da multietničko nasleđe iz Jugoslavije i dalje živi i da je utkano u pravni i institucionalni okvir,“ navodi Todorović i podseća da je to samo osnova koja mora da se unapređuje kako na institucionalnom nivou, tako i nivou međuljutskih odnosa.

Šta se očekuje od Srbije u procesu evrointegracija kada su nacionalne manjine u pitanju?

„Očekuje da poštuje Okvirnu konvenciju i usvojene zakone i procedure i da ne vodi otvorenu politiku diskriminacije. Mnogo je važnije šta Srbija očekuje od “sebe”, od uslovljavanja EU,“ kaže Lutovac.

Dodaje da je potrebno razvijanje multikulturalne saradnje, a ne samo međuetničke saradnje. Neophodno je i da Srbija društvene odnose uredi uvažavajući principe interkulturalnog dijaloga, a ne da se promovišu vrednosti segregativnog multikulturalizma.

„U fokusu manjinske politike u Srbiji je zaštita etnokulturalnih identiteta, dok se vrednosti interkulturalizma ne prepoznaju, a međukulturalna saradnja se percipira kao pretnja po nacionalni identitet kako manjine, tako i većine,“ navodi Lutovac.

Dakle, potrebno nam je nešto više od, kako bi Kristina Rac u zborniku radova „Identitetska pitanja u Vojvodini u svetlu predstojećeg popisa stanovništva“ nazvala – „paprikaš multikulturalizma“.

Marija Todorović se slaže da je domaći pravni i strateški okvir dobar, ali da njihova primena mora biti bolja. Iz budžeta se mora više odvojiti za realizaciju planiranih mera, ali i principi tolerancije, inkluzivnosti, solidarnosti, poštovanja i negovanja različitosti moraju biti prisutniji u institucionalnom funkcionisanju i svakodnevnom životu.

„Bez dijaloga u školi, lokalnoj samoupravi, gradu, pokrajini, ne možemo govoriti o održivoj zajednici koja svoje različitosti posmatra kao snagu, a ne kao slabost,“ navodi naša sagovornica.

Promena će biti, ali verovatno samo na papiru

Sve ključne reforme koje se očekuju od Srbije u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina u procesu evrointegracija su navedene u Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je usvojen 2016. Ove godine je u planu bilo usvajanje novog dokumenta za period od 2022. do 2025. godine, međutim sve strane koje su učestvovale u njegovoj izradi nisu došle do konačne i zajedničke verzije, objašnjava Marija Todorović.

„Bez obzira na to kako bude izgledala finalna verzija novog akcionog plana, evidentno je da će Srbija morati da uloži više ljudskih i finansijskih resursa u unapređenje evidencije o poštovanju prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, uključivanje većeg broja pripadnika nacionalnih manjina u rad javne uprave, obezbeđivanje dovoljnog broja udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, postupanje po preporukama nezavisnih institucija,“ navodi ova stručnjakinja.

Ostaje nam da vidimo kojom brzinom će se reforme sprovoditi i koliko će vlasti u Srbiji biti posvećene ovim pitanjima. A šta nam garantuje da će one biti sprovedene – jednom rečju ništa – navodi Lutovac.

Niko vas ne može naterati da poštujete sopstvene zakone, to treba da radite jer je to u opštem interesu društva, zato što se borite za pravdu u društvu i za red u državi, a ne da biste štiklirali polje u nekoj tabeli. Razvijanje međuetničke saradnje, uspostavljanje interkulturalnog dijaloga između većine i manjine je prvenstveno interes Srbije, a ne EU. Zašto bi EU po ovom pitanju očekivala više i postavljala više lestivice ispred vlasti od njenih građana,“ navodi Lutovac.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller