Eko dizajn naših života SOLUTIONS STORIES

Kako se može Opština Kovačica inspirisati Splitom koji je rekao “zbogom” upotrebi jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima

 SOLUTIONS STORIES 

Nad celom Vojvodinom nadvili su se tamni oblaci, dosadna jesenja kiša paducka celo prepodne. Prohladno je i u Padini, selu u opštini Kovačica, u banatskom delu Vojvodine. Željka Čapo Tomečekova vraća se iz dnevne nabavke osnovnih namirnica za današnji ručak. Ovog puta njena platnena tašna za kupovinu puniija je za 100 jednokratnih plastičnih čaša. Tako je na kraju svakog drugog meseca. Međutim, čaše nisu namenjene za korišćenje u Željkinom domaćinstvu. 

“Evo, upravo sam se vratila iz prodavnice. Kupila sam neke stvari za ručak i 100 jednokratnih plastičnih čaša za kćerku, kako bi mogla da ih odnesem u vrtić. To će joj biti dovoljno za dva meseca”, kaže Željka. U njenim rečima kao da čujemo tihi uzdah nezadovoljstva, jer se ne slaže sa praksom upotrebe jednokratnih plastičnih čaša u vrtiću u Padini.

jednokratne plastične čaše
Problem upotrebe jednokratnih plastičnih čaša je prisutan i u vrtiću u Padini / Foto: © Storyteller

“Ne slažem se time da deca u vrtiću piju iz jednokratnih plastičnih čaša najviše zbog ekoloških razloga”, objašnjava  Željka i dodaje da su u njeno vrtićko vreme koristili metalne šolje. “Čak smo ih i sami prali i na taj način učili da budemo samostalni.””

Od Željke Čapo Tomečekove saznajemo da su se u vrtiću u ovom selu pre desetak godina koristile višekratne plastične flašice, koje su deca donosila od kuće. “Čak je i to bolje rešenje od jednokratnih plastičnih čaša”, kaže ona.

“Odluka o upotrebi jednokratnih plastičnih čaša  je na snazi već nekoliko godina, iako nismo sigurni u kom tačno trenutku je doneta, ni iz kog razloga”, kažu u Ekološkom pokretu Padina (EKOP) i dodaju da se u poslednjem periodu  javlja sve veći broj nezadovoljnih roditelja čija deca idu u ovu predškolsku ustanovu.

“Naime, roditelji su obavezni da od svojih sredstava kupuju pakete plastičnih čaša, salveta i ubrusa za celu grupu i da ih donose u vrtić. Ovo je pre svega finansijsko opterećenje ali i obaveza za roditelje. Ono što je nas iz Ekološkog pokreta izuzetno zabrinulo, jeste informacija da se iskorišćene plastične čaše pale u predškolskoj ustanovi, odnosno da se koriste za grejanje, što je poražavajuće, jer sama deca na kraju i udišu taj dim”, kažu u EKOP-u.

Možda nije velika suma po jednom detetu, ali koliko košta zdravlje dece i životne sredine?

Slično pitanje su 2013. godine postavili i ekološki aktivisti i aktivistkinje u Splitu, kada su u jednom vrtiću primetili da deca vodu piju iz jednokratnih plastičnih čaša.“Hteli smo prvo ispitati situaciju sa svim vrtićima na području Grada Splita, pa smo sproveli anketu i na taj način saznali da se jednokratne plastične čaše koriste u svim predškolskim objektima”, kaže Gabrijela Medunić-Orlić, izvršna direktorica Udruženja “Sunce” iz Splita, koja je ovaj problem primetila kada je u vrtić vodila svoju, u to vreme , trogodišnju kćerku. Pre desetak godina u isti vrtić išao je i njen stariji sin, ali se tada plastične čaše nisu koristile.  

Uzorak na kojem je organizacija “Sunce” sprovela istraživanje sastojao se od 62 vrtića na području grada Splita, što je tada iznosilo 67% od ukupnog broja vrtića na području grada. Čak 84 % anketiranih vrtića svakodnevno je koristilo jednokratne plastične čaše, i to mahom gradski vrtići, dok je samo 6 % (4 anketirana vrtića, od čega tri privatna vrtića) koristilo „klasičnu metodu“ gde svako dete ima svoju čašu. Ostalih 10 % koristilo je jednokratne plastične čaše ponekad (za rođendane).

Inače, zaposleni i članovi organizacije “Sunce” usprotivili su se sistemu i ovoj praksi, pa su, umesto plastičnih, u vrtić donosili višekratne čaše.  Na taj način su od svoje dece pravili „male crne ovce“, kažu u organizaciji “Sunce”.

Anketu su uradili uz pomoć učenika Prirodno-tehničke škole, koji su bili uključeni u program društveno-korisnog učenja. Pored podataka o količini i načinu zbrinjavanja utrošenih čaša, saznali su i šta je najčešći razlog za ovu praksu.

“Zdravstveni radnici u vrtićima su kao najčešći izgovor spominjali higijenske razloge, kao i pravilnik, ali nam niko nikada nije jasno rekao o kakvom se pravilniku radi. Kako bismo saznali o čemu se radi, pisali smo Ministarstvu zdravlja Republike Hrvatske, kao i Ministarstvu nauke, obrazovanja i sporta, koje je bilo nadležno za predškolsko vaspitanje i Ministarstvu zaštite životne sredine”, priča dalje naša sagovornica.

Od Ministarstva zdravlja je ubrzo stigao odgovor da ne postoji pravilnik kojim se uređuje upotreba jednokratnih plastičnih čaša i da oni nisu naložili nikome da se koriste, već da je to politika pojedinih vrtića.

jednokratne plastične čaše
Gabrijela Medunić-Orlić: “Ljudi su se  brzo navikli na “novu” praksu, a jako je dugo trebalo da odustanu od te navike, jer je svima bilo “jednostavnije” da koriste jednokratne plastične čaše.“ / Foto: iz arhive sagovornice

“Na osnovu procene vaspitačica, izračunali smo da se broj čaša koji se dnevno pretvara u otpad i završava u mešanom komunalnom otpadu, samo u vrtićima na području Splita, kreće između 8000 i 9000. Na godišnjom nivou za  plastične čaše u vrtićima Splita roditelji dece, koji su za svako dete na mesečnom nivou donosili 100 komada čaša, trošili su oko 31,853 evra. Ovi poražavajući rezultati su nas motivisali da odmah započnemo proces zagovaranja za ukidanje ove negativne prakse”, objašnjava Medunić-Orlić i dodaje da su se za taj novac mogla izgraditi dva dečija igrališta.

Plastične čaše, ukoliko su za jednokratnu upotrebu, s jedne strane su komforne za upotrebu, sprečavaju višekratnu upotrebu ili nehigijensku upotrebu od strane više osoba. Ovo svakako doprinosi sprečavanju širenja sezonski respiratornih bolesti i drugih zaraznih bolesti čije širenje u kolektivima je veoma često, naročito u zimskom periodu, kaže prof. dr Milka Popović, specijalistkinja higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i šefica Odseka za pravilnu ishranu i zdravstvenu bezbednost hrane. S druge strane, dodaje naša sagovornica, ove čaše predstavljaju veliko opterećenje za životnu sredinu i budžet.

“Prostom kalkulacijom eventualne upotrebe jednokratnih plastičnih čaša u novosadskom najvećem vrtiću samo dva puta u toku dana, rezultirala bi upotrebom skoro 7,5 miliona čaša na godišnjem nivou! Ne treba zaboraviti na činjenicu da mlađa deca često zubima izgrickaju rub tankih plastičnih predmeta, pa i čaša, što može predstavljati i opasnost od odvajanja sitnih komadića koji mogu dovesti do gušenja”, skreće pažnju profesorka Popović.

Kako su u Splitu uspeli da kažu zbogom upotrebi jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima?

Zagovaranje za ukidanje upotrebe jednokratnih plastičnih čaša koje je sprovodilo Udruženje “Sunce” je bio dugačak proces koji je trajao skoro 5 godina. Podrazumevao je mnogo komunikacije, razgovora, dopisa i anketa sa vrtićima, vaspitačicama, zdravstevnim radnicima i radnicama, roditeljima, ali i sa nadležnim ministarstvima, Savetodavnim većem za životnu sredinu Grada Splita, upravnim odborima vrtića.

“Naš predlog rešenja je bio da se ponovno vrate ili metalne šolje, ili čaše od tvrde plastike, jer staklo nije dolazilo u obzir pošto se radilo o vrtićima, gde je velika mogućnost za ozlede”, kaže izvršna direktorica “Sunca” iz Splita.

Važan deo zagovaračkog procesa bila su i predavanja za vaspitačice, pregovaranje i ubeđivanje direktora vrtića, štampanje i distribucija plakata o plastičnim čašama i njihovom štetnom uticaju na more,  biljni i životninjski svet, te promovisanje primera dobre prakse i vrtića koji to ne rade.

“Puno smo radili na podizanju svesti zašto nije dobro koristiti jednokratne plastične čaše. Čak smo uveli nagrade za vrtiće koji se odluče za novu praksu i to u vidu besplatnih radionica ili zelenog izleta”, saznajemo od izvršne direktorice “Sunca”. 

Preterana potrošnja i konzumerizam su ključni uzroci svih problema u našoj životnoj sredini i prirodi, smatra Gabrijela Medunić-Orlić. Svesni ove činjenice, organizacija “Sunce” je, prilikom rešavanja problema upotrebe jednokratnih plastičnih čaša, kontaktirala i psihologe, jer je bilo važno da se sazna kakav psihološki, odnosno vaspitni uticaj ima upotreba ovih čaša na decu koja posećuju vrtiće.

jednokratne plastične čaše
Plakat Udruženja „Sunce“

“Pitali smo psihologa šta može kod dece ranog uzrasta izazvati situacija kada koriste čašu pa je odmah bace, da li ih na taj način privikavamo na  konzumerizam i da li se na isti način mogu početi ponašati sa igračkama ili nekim drugim proizvodima”, saznajemo od Gabrijele. “Jedna psihološkinja iz Splita nam je rekla da, ako se deci dobro objasni zašto se koriste jednokratne plastične čaše,  a ne obične,  to ne bi trebalo imati negativan uticaj, ali da u svakom drugom slučaju utiče na razvoj potrošačkog mentaliteta.”

Takođe, “Sunce” je kontaktiralo i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine da vide kakva je kod njih praksa.

“Na primer, u Nemačkoj su se jako negativno iznenadili što se u Splitu koristi jednokratna plastika u vrtićima. Bili su  iznenađeni činjenicom da se tako odnosimo prema resursima i da na taj način vaspitavamo decu”, kaže naša sagovornica iz Splita.

Tek kada su sproveli ankete, istraživanja i edukaciju, mogli su započeti zagovaranje prema Gradu Splitu jer su na kraju-krajeva oni ti koji upravljaju vrtićima. 

“Kada smo došli do gradonačelnika i Gradskog veća i tražili zabranu upotrebe jednokratnih plastičnih čaša, tada su pojedini političari shvatili da pomenuta praksa zaista nema smisla. Onda su i oni stali na našu stranu i tražili zabranu. 

I nakon pet godina svih tih aktivnosti, Grad Split je i zvanično zabranio upotrebu jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima”, kaže Gabrijela Medunić-Orlić, naglašavajući da je rešenje ovog problema bilo vrlo jednostavno, ali se ispostavilo da je, ipak, komplikovano.

U stvari, najveći problem u uspostavljanju ovog rešenja u Splitu bio je veliki otpor vaspitačica, zdravstevnih radnica i drugog osoblja vrtića, kažu u Udruženju “Sunce”. 

“Nekako su svi bili uvereni da će se jednokratnim plastičnim čašama postići bolji higijenski standard, a pritom nisu razmišljali o negativnim posledicama na životnu sredinu, ali i na vaspitanje dece”, kaže Gabrijela Medunić-Orlić.

“Na kraju, ljudi, posebno roditelji su se  brzo navikli na “novu” praksu, a jako je dugo trebalo da odustanu od te navike, jer je svima bilo “jednostavnije” da koriste jednokratne plastične čaše”, zaključuje Gabrijela.

Danas je u Hrvatskoj, koja je od 2013. godine članica Evropske unije, aktuelna SUP direktiva koja propisuje i zabranjuje jednokratne plastične proizvode.

Višekratne plastične čaše ili metalne šolje?

Ana Đinja, koja je, kao predstavnica roditelja, članica Saveta roditelja padinskog vrtića, kaže da su o problemu upotrebe jednokratne plastike u vrtiću pričali i na sednici Saveta roditelja.  

“Svi su svesni problema, samo što još nije došlo do njegovog rešavanja”, kaže Ana koja, slično kao i Željka Čapo Tomečekpva, predlaže nekoliko rešenja za ovaj problem. 

Kako kaže, postoji jedan problem, ima više rešenja, a potrebno je pronaći najpogodnije.

“Verovatno bi najbolje rešenje bilo da svako dete ponese svoju ličnu flašicu ili čašu koja je pogodna za višekratnu upotrebu. Ili barem da se korišćene čaše posebno čuvaju i daju na reciklažu. Mogle bi se koristiti i u stvaranju dečijih kreativnih radova”, predlaže Ana.

jednokratne plastične čaše
Milka Popović: „Jednokratne plastične čaše predstavljaju veliko opterećenje za životnu sredinu i budžet.“ / Foto: iz arhive sagovornice

Specijalistkinja higijene Milka Popović kaže da, čak i kada bi se u vrtićima koristile plastične čaše za višekratnu upotrebu, to bi moglo imati posledice usled nehigijenske primene, jer njihova sanitacija i hijensko održavanje nisu toliko efikasni,  za razliku od održavanja čaša i drugog pribora napravljenog od inertnih materijala (staklo, inox).. 

“Ukoliko bi se koristile mašine za pranje, plastične čaše se usled male težine veoma lako izvrnu i napune vodom, što dovodi do zadržavanja deterdženta i zahteva dodatno ispiranje, sušenje ili prebrisavanje, što takođe može imati određene posledice i izuzetno zahteva vreme i angažovanje. S obzirom na to da se staklo ne preporučuje u vrtićima zbog mogućeg povređivanja, upotreba inox čaša, tembala i drugog pribora smatra se standardom bezbedne primene u kolektivima”, objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da pranje, čišćenje i dezinfekcija metalnog posuđa zahtevaju i materijalne i ljudske resurse, ali je njihova upotreba, praktično, neograničena.

“Svakako da određeni prioriteti mogu da izmene politiku primene pribora. Npr. iznenadna nestašica vode ili drugog neophodnog resursa (pa i osoblja) opravdava kratkotrajnu primenu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu. Međutim, u dužem vremenskom periodu, svakako da je ekonomičnija i racionalnija upotreba metalnih čaša”, zaključuje Milka Popović.

Rešenje problema, kako kažu i ekološki aktivisti iz Splita, ali i iz Padine, nameće se samo i to iz prethodne prakse koja je funkcionisala godinama u svim vrtićima, a to je korišćenje metalnih čaša za vodu. 

“Ova ideja bi rešila pomenute probleme u predškolskoj ustanovi u Padini. Mislili smo i na potencijalni problem većeg obima posla zaposlenih u vrtiću, pre svega u kuhinji, zbog pranja dodatne količine metalnih čaša, ali i tu je rešenje jednostavno, a svodi se na nabavku industrijske sudo mašine”, kažu u Ekološkom pokretu Padina.

Problem upotrebe jednokratnih plastičnih čaša nemaju samo u Padini

Inače, ne koriste svi vrtići u Vojvodini i Srbiji jednokratne plastične čaše, kao što su to naprimer vrtići sa teritorije opštine Bački Petrovac. Ipak, u mnogim je to dugogodišnja praksa, što je krajem 2019. godine uvidela i inicijativa ,Za manje smeća i više sreće’, koja je pokrenula peticiju ,Moja šolja za prirodu bolja’. 

“Na ovoj peticiji i pratećim akcijama zajedno su radili roditelji, vaspitači i različiti stručni savetnici. Objavljena je peticija i napravljen je promotivni plakat sa ilustracijama i pesmom (plakat i pesmu izradili su zajedno roditelji, deca i vaspitači). Peticija je propraćena nizom medijskih gostovanja”, saznajemo od Milje Vuković, osnivačice pomenute inicijative i istoimene Facebook grupe.

jednokratne plastične čaše
Plakat inicijative „Moja šolja za prirodu bolja“

Milja kaže da  je njen poziv kroz ovu peticiju bio da ne odustanemo lako. “Tako je komforno iskoristiti i baciti jednokratne plastične čaše, ali to zaista ima svoje posledice”, podseća Milja Vuković.

U Ekološkom pokretu Padinu su sličnog ubeđenja.

“Česticama mikroplastike, koje se oslobađaju iz ovih proizvoda, izlažu se deca čiji se organizmi još uvek razvijaju, nastaje nepotreban otpad, a deci se od najranijeg uzrasta daje loš primer odnosa prema okolini i prekomernom gomilanju otpada. Dakle, problematika korišćenja plastičnih čaša u predškolskoj ustanovi u Padini je jasna”, upozoravaju članovi i članice EKOP-a.

Polovinom novembra portal Storyteller je sproveo online anketu, u kojoj je učestvovalo 29 osoba, pretežno iz Bačkog Petrovca i Padine. Na pitanje Zašto je upotreba jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima problem?, uglavnom smo dobili odgovore da se upotrebom istih stvara nepotreban otpad. 

Plastične čaše koje se nalaze na tržištu u našoj zemlji nisu reciklabilne niti postoji organizovani način njihovog sakupljanja i prerade, čak i navodne “papirne” čaše nisu reciklabilne jer sadrže polimerne premaze, te se i ne mogu nazivati papirnim, kaže Milica Lukić,  istraživačica – saradnica na Geografskom fakultetu u Beogradu i članica GreenLoop ekspertske mreže za upravljanje otpadom.

“Što se tiče stanja sistema upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, sistem generalno možemo oceniti kao neadekvatan i nezadovoljavajući, a postojeća rešenja su vrlo ograničenog dometa”, dodaje ova stručnjakinja.

Prema njenim rečima, primarna separacija je donekle razvijena u pojedinim lokalnim samoupravama u Srbiji, i to uglavnom u većim gradovima, dok nažalost najveći deo naše zemlje nije pokriven potrebnom infrastrukturom koja bi omogućila i podržala odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, između ostalog i plastike. 

“Tamo gde postoji infrastruktura poput tzv. „plavih kanti za reciklabile“, eko-kesa, reciklomata, npr. u Zrenjaninu, Kragujevcu i Beogradu, nešto je veća količina plastične ambalaže koja se sakuplja i šalje na reciklažu”, objašnjava Lukić i dodaje da je važno biti vrlo oprezan u komunikaciji oko reciklaže plastike. 

“U Srbiji se reciklira pre svega PET ambalaža (boce od napitaka), dok se drugi tipovi plastike recikliraju u daleko manjem obimu (npr. PP plastika, odnosno bela i poluprozirna plastika, napr. ambalažne čaše od jogurta ili kiselog mleka). Takođe, deo plastičnog otpada završava kao energent u našim cementarama. Ali i dalje to su niski udeli reciklaže i ponovne upotrebe kroz energetsko iskorišćavanje”, dodaje naša sagovornica.

Prema njenin rečima, 90% otpada koji proizvedemo završi na deponijama Srbije, nažalost i u prirodi, dok oko 10% ili nešto više od toga bude reciklirano i spaljeno, odnosno energetski iskorišćeno.

“Ako pričamo o reciklaži, od ukupnih količina otpada koja se generiše na godišnjem nivou, recikliramo svega oko 5%”, kaže Milica Lukić i zaključuje:

“Međutim, i tu treba biti oprezan jer je statistika o otpadu u Srbiji nepotpuna i nepouzdana. Godišnje proizvedemo (na nivou države) 2.9 miliona tona komunalnog i još oko 60 miliona tona rudarskog i industrijskog otpada.”

Naslovna ilustracija je kreirana uz pomoć veštačke inteligencije u Canvi.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Novinarstvom orijentisanim ka rešenjima do kvalitetnog lokalnog informisanja građana“ koji sprovodi redakcija Storyteller, a koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová and Anna Berediová

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.