Eko dizajn naših života

Parkovi spasavaju živote

klimatske promene

ZA VREME TOPLOTNIH TALASA, U JEDNOJ GRADSKOJ SREDINI KAO ŠTO JE NOVI SAD, SMRTNOST MOŽE DA BUDE VEĆA 30% DO 40% U ODNOSU NA PERIOD BEZ TOPLOTNIH TALASA, KAŽE  DEMOGRAFKINJA  DANIELA ARSENOVIĆ. ZELENE POVRŠINE U URBANIM SREDINAMA ZNAČAJNO SMANJUJU TEMPERATURU I SPREČAVAJU POJAVU TOPLOTNIH OSTRVA.


Sunce nemilosrdno prži. Limanski beton i bulevarsko zagađenje dodatno otežavaju situaciju. Igram novoosmišljenu igru hodanja po hladovini, no nažalost sunce je u zenitu, pa senka oskudeva. 

U Limanskom parku se nalazim sa  dr Stevanom Savićem, redovnim profesorom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu ,  koji namešta instrumente koje bi ufolozi lako pomešali sa onima vanzemaljskog porekla.  Tog julskog dana, vremenska prognoza je pokazivala užasnih 38 stepeni. Savić će danas do uveče meriti mikroklimu gradske sredine. Jedan aparat stoji u hladovini, na travnjaku, dok je drugi “kažnjen” merenjem na suncu, na betonu. 

“Ono što mi vidimo, nije samo temperaturna razlika između grada i prirodne sredine, nego i unutar samog grada zna da bude velika razlika, ne samo u temperaturi već i u osećaju toplote,” objašnjava ovaj klimatolog.

Istraživanje traje već deset godina, a osim mikroklime cilj je videti i kako ona utiče na čoveka i društvo u celini. Ovakav “tretman” dobili su i Banja Luka, Beograd i Novi Sad. 

“Na stotinak metara može biti razlika u temperaturi, nekih pet do šest stepeni, dok u subjektivnom osećaju toplote bude nekih 12 do 15 stepeni razlike,” objašnjava Savić. 

Klimatske promene

 UTICAJ IZGRAĐENOSTI NA POJAVU URBANOG OSTRVA TOPLOTE 

Na karti je Novi Sad podeljen na mrežu od  500×500 metara. Svaka boja predstavlja procenat izgrađenosti. Što je veća izgrađenost, temperaturna razlika između grada i prirode je veća. Crne linije predstavljaju razlike u prosečnim godišnjim razlikama u temperaturi. Centralni delovi su za više od četiri stepena topliji. 

Zelenilo nije samo ukras

Razmišljajući kako ljudi  u Bagdadu prežive na pedesetom podeoku Celzijusove skale, zanemarujem činjenicu da isto toliko ima i na ovom putu kojim se krećem kako bi stigla do Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Beton i asfalt se u toku dana usijaju, pa se preko noći temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Ta pojava se naziva  tropska noć . Ovo je posledica veće koncentracije stanovništva, većeg procenta izgrađenosti i emisije štetnih gasova, objašnjava  dr Daniela Arsenović, vanredna profesorka na pomenutom fakultetu .

klimatske promene
dr Daniela Arsenović: „Kad imate toplotni talas koji traje tri ili više dana, u toku noći temperatura ne može da padne, zagreva se beton, nema dovoljno zelenih površina da se okruženje rashladi.“

“Usled tog toplotnog talasa, gradska sredina ne uspeva da se rashladi dovoljno i ne može da se stvori optimalni termalni komfor stanovništva. Kad imate toplotni talas koji traje tri ili više dana, u toku noći temperatura ne može da padne, zagreva se beton, nema dovoljno zelenih površina da se okruženje rashladi. Drugi dan temperatura ponovo nastavlja da raste. I tako iz dana u dan, zato temperatura u gradu može biti za šest- sedam stepeni veća,” objašnjava ova profesorica.   

Ni mesta koja imaju pet do deset hiljada stanovnika nisu pošteđena jer imaju centralni deo sa više betona i manje zelenila, tako da vrlo neprijatno može biti i u Bačkom Petrovcu i Kovačici. Stevan Savić objašnjava da se mali i veliki centri najviše razlikuju noću.

“Sad ovako danju, na betonskom trgu u Novom Sadu i Bačkom Petrovcu verovatno je veoma slična temperatura. Noću pošto je veća urbanizacija, veštačka površina je primila više toplote i sporije se hladi. Noćna temperatura ostaje znatno viša posle zalaska sunca,” objašnjava profesor i dodaje da je u Novom Sadu bilo 10 puta više tropskih noći nego van ovog grada.  

Udruženje Nešto Više u Mostaru izmerilo je koliko biljke utiču na rashlađivanje. Razlika između biljaka i gole zemlje, posle celog dana na suncu je čak 40 stepeni! 

Ova posledica čovekovog delovanja može da se ublaži sa klimatski svesnim urbanim planiranjem. Međutim, takvo planiranje daje rezultate tek na “duže staze”, pa ovaj problem nije interesantan donosiocima odluka. 

“Ta kombinacija, ne samo zelenih površina, nego i orijentacije i rasporeda objekata, materijala koji se koriste, mogu zajedno da daju poboljšanje. Najoptimalnije rešenje koje imamo u gradu je Novo naselje, primer kako treba da izgleda jedno naselje u niziji,” navodi profesor.  

Za trećinu više smrti za vreme toplotnih talasa

Ove temperature utiču i na energetski sektor zbog veće upotrebe rashladnih uređaja. Privreda takođe trpi zbog smanjene efikasnosti rada i veće ugroženosti radnika na otvorenom. U najvećem problemu je javno zdravlje, skreće pažnju Savić. 

klimatske promene
dr Stevan Savić: „Ono što mi vidimo, nije samo temperaturna razlika između grada i prirodne sredine, nego i unutar samog grada zna da bude velika razlika, ne samo u temperaturi već i u osećaju toplote.“

“Veliki je broj hospitalizacija i hitnih slučajeva u ovakvim danima. Nešto je povećan i mortalitet,” kaže on. 

Daniela Arsenović, koja je doktorirala na temu uticaja temperature vazduha na sezonalnost  mortaliteta u Novom Sadu, potvrđuje da toplotni talasi zaista utiču na povišenu smrtnost. 

“Mortalitet i hospitalizacija stanovništva je intezivnija tokom toplotnih talasa koji traju duže od dva dana i dešavaju se u drugoj polovini leta kao što su jul i avgust,” objašnjava profesorica.   

Klimatske promene se u Srbiji manifestuju kroz pojavu nepredvidivih vremenskih uslova na koje nismo navikli u prethodnim periodima, kao što su pojava ekstremno visokih ili niskih temperatura za period godine kada se one ne očekuju, objašnjava Arsenović. To najviše smeta kardiovaskularnim bolesnicima. 

“Kod nas je mortalitet dominantan kod hroničnih bolesnika. Najveći procenat uzroka smrti odlazi na hronične bolesti, među kojima je najviše kardiovaskularnih bolesnika. Poznato je da su kardiovaskularni bolesnici jedna od naugroženijih kategorija, kada su u pitanju nagle promene vremena,” navela je Arsenović. 

klimatske promene

 UTICAJ TERMALNOG RIZIKA NA SMRTNOST STANOVNISTVA 

Karta pokazuje indeks rizika na stanovništvo u Novom Sadu tokom intenzivnog toplotnog talasa u julu 2015. godine. Na njoj vidimo da su naizgrađeniji delovi pod najvećim rizikom. 

Veliki deo prevremenih smrtnih slučajeva može da se spreči adekvatnim reagovanjem.  Profesorka Arsenović skreće pažnju da ipak može nešto da se preduzme.  

“Podizanje svesti i uvođenje mera kao što su sistemi rane najave i upozorenja. To može doprineti smanjenju prevremene smrtnosti usled ekstremnih vremenskih prilika,” objašnjava profesorka. 

Ima nade

Istraživanja navode da temperatura u Srbiji raste brže nego svetski prosek. Naučna predviđanja kažu da će do polovine veka padavine biti veće za 5do 20%, da bi se nakon toga one smanjile. Reke će opasti što će dovesti u pitanje i kvalitet vode za piće.  Deo šuma koje imamo će nastradati usled požara, biće narušeni ekosistemi što će dovesti do pojave štetočina. Poljoprivreda koja čini 10% bruto domaćeg prozivoda će pretrpeti velike štete. Uprkos ovim apokaliptičnim prognozama, Stevan Savić kaže da ipak ima nade. 

“Neki trendovi vremenskih ekstrema će biti u narednim godinama, ali u nekim godinama će biti intezivnije, u nekim godinama neće. Nije svaka godina gora od prethodne. Kad pogledate poslednjih deset godina, stalno je bilo takvih oscilacija,” objašnjava Savić. 

Završavam razgovor sa profesorom. Na autobuskoj stanici zgusnuti ljudi u ono malo senke koje pruža nadstrešnica stajališta, stoje u redu okrenuti ka pravcu iz kojeg će doći vozilo, nadajući se da će ono što čekaju bar imati klimu. Broj koji ja čekam od klime ima otvorene prozore i vrata. Kartu mi prodaje krupniji čovek, koji će u toj patnji provesti još osam sati.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

1

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.