Koliko Srbija i Severna Makedonija slušaju svoje mlade ljude?

Povratak ili ostanak? Izazovi su isti. Otkrivamo šta motiviše mlade u Srbiji i Severnoj Makedoniji da grade budućnost u svojim zemljama.

Srbija i Makedonija suočavaju se sa ozbiljnim izazovom – odlivom mladih. Kako sprečiti da se pretvore u države penzionera i birokrata, gde mladi svoju budućnost vide samo u administraciji?

Godinama svedočimo odlasku mladih sa Balkana u potrazi za boljom budućnošću, studijama i radom u evropskim i drugim zemljama. Ranije su razlozi bili pretežno ekonomske prirode, ali danas mladi odlaze i zbog boljih uslova života i veće sigurnosti koje im nude druge države.

Dok neki, privučeni boljim mogućnostima u inostranstvu, ne planiraju povratak, postoje i oni koji su se vratili ili to žele. Neki se vraćaju s ciljem da pokrenu promene u svojim zemljama, dok su se drugi vratili spletom okolnosti, a potom odlučili da ostanu. 

Istraživanje Bečkog instituta za ekonomske studije  od pre nekoliko godina pokazalo je da se mladi koji su otišli u Evropsku uniju na studije ili rad vraćaju na Balkan, pri čemu se najveći broj povratnika odnosi na one koji su studirali u inostranstvu.

Tačan podatak o broju mladih koji su se iselili iz Srbije i Severne Makedonije, kao ni koliko se od njih vratilo nakon studija u inostranstvu, nije dostupan. Naime, ni u Makedoniji ni u Srbiji ne postoji precizna evidencija o tome koliko mladih odlazi isključivo na studije, a koliko se trajno iseljava.

Nikad ne odustajte od sebe, šta god odlučili

Mlada rediteljka Svetlana Gaško iz vojvođanskog sela Kisač, nakon završetka studija u Slovačkoj, odlučila je da se vrati u rodnu zemlju i tamo primeni stečeno znanje. Veruje da mladi treba da slede svoj unutrašnji glas, bilo da ih on vodi u inostranstvo ili ih podstiče da ostanu i bore se za promene u svojoj zemlji.

„Smatram da je ključ uspeha u upornosti. Mladi koji veruju da mogu doprineti promenama u svojoj sredini treba da istraju u toj nameri. Oni koje vuče želja za istraživanjem sveta treba da slede taj put, ali je najvažnije da pri tome ostanu verni sebi“, kaže Svetlana za Storyteller.rs. 

U Slovačku je otišla pre desetak godina na studije, prevashodno zbog jezika, koji joj je maternji. „Mislila sam da će mi biti lakše da se izrazim na slovačkom. Dodatni motiv je bio besplatno školovanje“, objašnjava Svetlana.

Tokom studija pozorišne režije i dramaturgije, plaćala je samo smeštaj u internatu, što nije predstavljalo veliko finansijsko opterećenje za njenu porodicu. Ljubav prema pozorištu rodila se još u detinjstvu, kroz aktivno učešće u amaterskim predstavama.

„Želela sam da doprinesem pozitivnom razvoju pozorišne scene u Srbiji, posebno u svom rodnom kraju, gde je amatersko pozorište veoma aktivno. Pred kraj studija dobila sam i poziv da glumim u Slovačko-vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu, što je dodatno uticalo na moju odluku o povratku“, ističe Svetlana.

Pored želje za promenama, na njen povratak uticala je i jaka porodična veza. 

„Tokom studija, jedva sam čekala da se vratim kući. Povezanost sa roditeljima bila je presudna“, priznaje Svetlana, iako smatra da su uslovi za život u Slovačkoj ipak bolji.

Iako joj je pozorište prva ljubav, Svetlana danas radi kao radio novinarka u Slovačkoj redakciji Radio-televizije Vojvodine. Pored toga, i dalje režira u amaterskim pozorištima u Kisaču i Bačkom Petrovcu.

„Pronalazim se u oba posla. Kad biram teme za radio emisije, to je kao da tražim pozorišni tekst. U oba slučaja, vodim se kreativnošću i željom da doprinesem zajednici. I novinarstvo i pozorište su kreativni poslovi, i srećna sam što mogu da se bavim i jednim i drugim“, zaključuje Svetlana.

Studenti žele da se vrate zbog porodice

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) ne poseduje tačne podatke o broju mladih koji su se školovali i živeli u inostranstvu, a potom vratili u Srbiju. Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, koji KOMS sprovodi svake godine, polovina mladih želi ili planira da se iseli iz zemlje, dok još jedna trećina ne isključuje tu mogućnost u budućnosti.

„Istraživanje koje internet stranica „Startuj Infostud“ i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) sprovodi kaže da 81% mladih koji studiraju u inostranstvu, ima nameru da se vrati u Srbiju nakon završetka studija. Međutim, tokom povratka u zemlju očekuju da će zarađivati više nego prosečno“, objašnjava Velimir Milošev, predsednik Upravnog odbora KOMS-a. 

Dodaje da tri petine mladih koji bi se vratili u Srbiju očekuje zaradu do  hiljadu i četiristo evra, dok prema njihovim  podacima iz  istraživanja, svega 9,4% mladih zarađuje preko hiljadu evra.  

„Što se tiče mladih koji žele da ostanu, odnosno da se vrate, to žele najpre zbog ljudi u svom životu. Oko 40% mladih ne želi da se seli i da ostavi svoju porodicu i prijatelje, četvrtina smatra da se u Srbiji može sasvim pristojno živeti, dok trećina prosto ne želi da živi na drugom mestu. Prema istraživanju OSSI i Startuj Infostud, 70% studenata želi da se vrati zbog porodice“, dodaje Milošev.

Pored podataka o mladim povratnicima, KOMS-u nedostaju i precizni podaci o broju mladih koji se iseljavaju, kao i informacija da li je taj broj veći od broja onih koji se vraćaju.

„Mladi ne odlaze nužno jer ne mogu da pronađu posao u Srbiji. Prema našem izveštaju, nezaposlenost više nije toliko veliki problem mladih koliko je to ugrožen ekonomski položaj uopšteno gledano. Mladi traže posao u inostranstvu koji će im dati veću zaradu i dostojanstven život“, rekao je Milošev, dodajući  da  većina mladih smatra da prosečna neto zarada nije dovoljna da pokrije troškove života. 

Iz KOMS-a objašnjavaju da je njihovo istraživanje pokazalo da 17% mladih u Srbiji radi bez ikakvog ugovora i da očekuju bolje poštovanje svojih radnih prava. Izveštaj takođe ukazuje na to da mladi žele da se odsele i zbog očekivanja da će u inostranstvu imati pristup kvalitetnijim javnim uslugama.

Vratila sam se, jer mi se desio život

Marina Dirova, još jedna mlada rediteljka koja je pozorišnu režiju studirala u Slovačkoj, a živi u vojvođanskom selu Bački Petrovac, odlučila je da svoju budućnost gradi u Srbiji. Poput svoje dobre prijateljice Svetlane, sa kojom je zajedno studirala, Marina radi kao radio novinarka u Slovačkoj redakciji RTS Vojvodina.

Iako je planirala da nakon studija ostane u Slovačkoj, sudbina je imala druge planove. 

„To je bilo igrom slučaja. Planirala sam da ostanem tamo, jer kada studirate pozorišnu režiju, glumu ili nešto slično, stvarate veze sa ljudima iz struke – glumcima, rediteljima, scenaristima, dramaturzima… U Slovačkoj sam imala svoju zajednicu. Srbija mi nije bila opcija za profesionalni razvoj, iako sam ovde odrasla i aktivna sam u amaterskom pozorištu“, objašnjava Marina.

U Srbiju se vratila tokom pandemije, zbog strogih mera u Slovačkoj koje su dovele do zatvaranja pozorišta i ostavile umetnike bez posla. „Svako leto sam dolazila kući nakon završenog semestra. Tako sam i ovog puta došla nakon završetka fakulteta i nekako ostala. U Slovačkoj nije bilo posla, pozorišta su bila zatvorena“, kaže Marina.

Počela je da radi na predstavama u pozorištu u Bačkom Petrovcu, što je uticalo na njenu odluku da ostane u Srbiji. 

„Naravno da je sada sve otvoreno i da funkcioniše, pa bih mogla da se vratim. Ipak, odlučila sam da ostanem u Srbiji. Lako je ostati tamo gde ste odrasli, gde imate porodicu, prijatelje i zajednicu koja vas je formirala. U Srbiji sam uvek imala šta da radim“, kaže Marina.

PODSEĆAMO NA OVU PRIČU:

Nakon pozorišnih komada, dobila je ponudu da radi kao radio novinarka, po preporuci Svetlane, gde radi već tri i po godine. 

„Stvorila sam nešto zanimljivo. Imam osećaj da se život jednostavno desio, da nisam ništa birala. Planirala sam da ostanem u Slovačkoj, imala sam partnera glumca sa kojim sam planirala život. Međutim, pandemija je sve promenila“, dodaje Marina.

„Ovde sam već pet godina i nisam ni pomišljala da se vratim u Slovačku“, ističe ona. 

Smatra da više mladih odlazi nego što se vraća u Srbiju. „Ipak, ima i onih koji se vraćaju. Jedna od mojih najboljih drugarica se vratila sa porodicom jer njen partner može da radi od kuće. Nisu videli razlog da ostanu u inostranstvu. Nedavno sam srela i starijeg čoveka koji se vratio iz inostranstva sa porodicom“, ističe Marina.

Pored ekonomskih razloga, na odlazak mladih utiču i politička situacija i nedostatak podrške društva. „Važno je da mladi veruju u sebe i svoje snove. Moja glavna poruka je da nikada ne kažu ‘politika nije za mene’“, zaključuje Marina Dirova.

KOMS: Unaprediti ekonomski položaj mladih

Da bi se povećao broj mladih koji žele da se vrate u Srbiju, kao i onih koji žele da ostanu, u KOMS-u smatraju da je pre svega potrebno unaprediti njihov ekonomski položaj i pružiti im perspektivniju budućnost.

„Mladi, kao ugrožena grupa, prvi su na udaru tokom ekonomskih kriza i osećaju posledice inflacije i povišenih troškova života. Dodatni problem predstavljaju visoke cene stanovanja, što zahteva dalja istraživanja. Država trenutno nema adekvatnu stambenu politiku, osim subvencija za mlade bračne parove i kupovinu kuća na selu, koje obuhvataju mali broj mladih“, kaže Velimir Milošev iz KOMS-a.

Smatra da je neophodno uskladiti obrazovne programe sa potrebama tržišta rada i obezbediti poslodavce koji nude bolje uslove mladima.

„’Garancija za mlade’ je program koji se trenutno testira, a u koji je KOMS uključen. Cilj programa je da mladima pruži kvalitetnu ponudu za dalje obrazovanje, stručno osposobljavanje ili zaposlenje u roku od četiri meseca od ulaska na tržište rada. Zagovaramo participaciju mladih u procesima donošenja odluka, što podrazumeva i učešće u odlučivanju na radnom mestu, a to se može postići sindikalnim organizovanjemg“, dodaje Milošev.

VREDI PROČITATI:

Nedostatak demokratskih institucija i procesa, manjak vladavine prava i   korupcija predstavljaju samo neke od najvećih problema mladih. 

Mladi u Severnoj Makedoniji treba da kreiraju mere za sebe

I u Makedoniji se deo mladih koji su prethodnih godina otišli u evropske zemlje polako vraća. Neki žele da primene stečeno znanje i iskustvo kako u profesionalnom, tako i u društvenom životu. Drugi smatraju da, pored ekonomske sigurnosti, važnu ulogu igra i bogat društveni život.

Ipak, komunikolozi smatraju da je broj onih koji se vraćaju ili ostaju u zemlji znatno manji od onih koji se iseljavaju.

Komunikolog i predsednik Instituta za dobro upravljanje i evropske perspektive Bojan Kordalov smatra da se programi za mlade koje država sprovodi nedovoljno koriste, a sa druge strane, ne nude dovoljno podsticaja za samozapošljavanje ili prekvalifikaciju. Ističe da nezadovoljstvo sistemom i uslugama nije karakteristično samo za mlade.

„Vreme je da institucije preduzmu konkretne korake i promene pristup kreiranju mera za mlade, kako bi se sprečio dalji odliv. Problem nije samo u visini plata, već i u nedostatku kvaliteta života i sistema koji odgovara potrebama mladih“, kaže Kordalov.

Smatra da mladi treba da učestvuju u kreiranju politika koje se tiču njihovog života i da je važno da se njihov glas čuje.

„Formalno, mladi su uključeni u sprovođenje omladinske politike, ali samo kao pasivni učesnici. To nije moderan pristup. Ako želimo da donesemo meru za studente, oni treba da je kreiraju preko svojih udruženja. Nakon toga, institucije treba da odluče o načinu sprovođenja. Kod nas se politika prema mladima i dalje vodi na zastareo način, a mladi su danas ‘zed’ ili ‘alfa’ generacija. Ne možete kreirati omladinske politike na isti način kao pre pedeset ili šezdeset godina“, objašnjava Kordalov.

Pozitivno ocenjuje izdvajanje sektora za mlade iz Agencije za omladinu i sport i njegovo uključivanje u Ministarstvo za socijalnu politiku, demografiju i omladinu (MSPDM).

„Mladi ne treba da budu samo dekor, već treba da imaju mogućnost da utiču na kreiranje mera i da imaju pravo da odlučuju o njima. To je recept iz modernih država“, pojašnjava Kordalov.

Dodaje da u nekim bivšim komunističkim zemljama postoji trend povratka mladih iz inostranstva, ali da su te zemlje obezbedile bolji standard i kvalitet života, što je rezultat članstva u EU i sprovođenja reformi.neophodnih reformi važnih za ljude i njihove potrebe.

„Mnoge stvari mogu se unaprediti i u Makedoniji. Imamo kvalitetne kadrove i ljude, ali nam je potrebna volja i spremnost na promene“, zaključuje Kordalov.

Novac koji se odvaja za poboljšanje kvaliteta života mladih u Srbiji je nedovoljan

KOMS ističe pet ključnih ciljeva za unapređenje položaja mladih u Srbiji. Prvi je profesionalizacija omladinskog rada, gde omladinski radnici pružaju podršku mladima kroz neformalno obrazovanje i savetovanje tokom prelaska u odraslo doba. Drugi cilj je unapređenje prostora i usluga za mlade na lokalu, kroz kreiranje omladinskih centara i jačanje Kancelarija za mlade.

Treći cilj podstiče aktivno učešće mladih u društvu, posebno u procesima donošenja odluka, kroz obavezne Savete za mlade. Četvrti cilj fokusira se na ekonomsko i socijalno osamostaljivanje mladih, pružajući im prilike za razvoj kompetencija. Peti cilj je stvaranje zdravog i bezbednog okruženja za mlade.

Svi ciljevi su detaljno razrađeni u Strategiji za mlade koja važi od 2022. do 2030. godine i njenom Akcionom planu, koji propisuju konkretne aktivnosti za državne organe i udruženja mladih.

Ove aktivnosti treba da sprovode državni organi u saradnji  sa udruženjima mladih i za mlade. 

Velimir Milošev smatra da strategija obuhvata sva relevantna pitanja za mlade, ali da je budžet za mlade (0,03% ukupnog budžeta Srbije) nedovoljan za finansiranje svih njihovih potreba.

„Izmenom Zakona o mladima i Pravilnika o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora možemo osigurati da udruženja koja kvalitetno rade sa mladima dobijaju sredstva iz državnog budžeta koja su im potrebna da bi njihov rad bio održiv, i da se raspodela vrši na transparentan i fer način“, dodaje Milošev. 

Mladi odlaze, a sa njima i radna snaga i kreativnost

Dve trećine mladih koji su se iselili iz Makedonije ne bi se vratilo u zemlju, pokazuju nedavno objavljeni podaci, ističe komunikolog Bojan Kordalov. Istraživanja sprovedena proteklih godina, kako objašnjava Kordalov,  pokazuju da se čak 70% do 95% mladih ne planira vratiti, što ukazuje na percepciju Makedonije kao zemlje koja ne nudi adekvatne uslove za ostanak i razvoj mladih.

Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za reviziju, Severna Makedonija se nalazi među prvih dvadeset zemalja sveta po stopi emigracije. 

„To ukazuje na percepciju koju Makedonija ima među mladima, odnosno na to koliko smatraju da zemlja ne nudi uslove za ostanak, razvoj i rad. Ovi podaci treba da zabrinu institucije, kompanije i celo društvo i da ih podstaknu da razmisle o tome kako da promene stvari“, kaže Kordalov.

On smatra da će, ukoliko se nešto ne promeni u omladinskim politikama, Severna Makedonija ostati bez radne snage i kreativnog potencijala, i postepeno će se pretvoriti u zemlju penzionera i administracije.

„Uz masovni odliv mladih, dolazi i do ozbiljnog odliva radne snage, što slabi konkurenciju i kvalitet preostale radne snage. Ako su mladi ti koji uvode inovacije, smanjenjem njihovog broja smanjuje se i inovativnost, a to dovodi do zaostajanja u razvoju u svim sektorima“, dodaje Kordalov.

On smatra da je jedina stvar koja trenutno zadržava mlade u Makedoniji mogućnost rada na daljinu za strane kompanije, uz prihode koji su solidni za makedonske uslove, ali nedovoljni za život u EU.

„Za život u Makedoniji, to je sasvim solidna zarada, ali sa tim novcem ne bi mogli da plate ni kiriju u nekoj od zemalja EU. To je jedina stvar koja ih sprečava da se isele, bar u ovom trenutku. Ranije je glavni razlog za ostanak bilo zaposlenje u administraciji, ali to više nije slučaj. Danas, za legalan rad preko digitalnih platformi nije neophodna diploma fakulteta, već su dovoljni osnovni kursevi prekvalifikacije u IT sektoru, umetnosti, komunikacijama, marketingu i dizajnu“, zaključuje Kordalov.

*This article has been produced with the financial assistance of the European Union. The contents of this document are the sole responsibility of Elica Bochvaroska and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.