Kome smetaju jake mesne zajednice? 

Zlatko Harminc iz Kulpina pre par dana zatvorio je poslednju faciklu. Kao sekretar mesne zajednice u svom selu radio je više od dve decenije.

Njegov posao bio je da posreduje u komunikaciji između građana i Opštine. Prisustvovao je na sastancima saveta mesne zajednice koji su se održavali jednom mesečno ili po potrebi češće. Savet je činilo devetoro članova. Na sastancima se uglavnom govorilo o komunalnim problemima u selu. 

“Savet nema nekih ingerencija. Sve je to preuzela Opština. Savet je tu samo formalno,” kaže Harminc. 

On se priseća da je, kada je postao sekretar, mesna zajednica radila na izgradnji kanalizacije. Ulagalo se i u sređivanje slovačke i srpske kapele. Mesna zajednica imala je prava da konkuriše na javnim pozivima  sa investicionim projektima. 

“Sada Opština odlučuje šta će gde raditi,” kratko će Harminc. 

Politikolog Mladen Ostojić objašnjava da kada su nastajale šedsetih godina prošlog veka, mesne zajednice su Ustavom SFRJ bile definisane kao osnovna jedinica samoupravljanja. Njihova svrha bila je neposredna demokratija, gde su građani i građanke direktno odlučivali o problemima koji se tiču njihovog okruženja.

S obzirom da su u proseku obuhvatale teritoriju od oko 1.600 ljudi, zainteresovane komšije su se okupljale na zborovima gde su predlagale i glasale za mere koje se tiču njihovog zajedničkog života. Ovaj vid neposredne demokratije može se uporediti sa izvornom – Atinskom demokratijom. Samo što su, za razliku od originalne verzije, u mesnim zajednicama mogle da glasaju i žene, a robovi kao koncept nisu postojali. 

Mesne zajednice su imale i različite odbore i komisije. Zlatko Harminc se priseća da je u njegovom selu postojalo i mirovno veće koje je poslužilo kao organ medijacije u sitnijim komšijskim sukobima. Odluke tog veća su bile pravosnažne i na taj način se rasterećivalo sudstvo. Komunalna komisija vodila je računa o estetici sela. 

Mladen Ostojić kaže da su, za razliku od danas, mesne zajednice nekada imale finansijsku autonomiju, imovinu i sopstvene prostorije. One su osim za političko odlučivanje, služile i kao mesto okupljanja, s obzirom da je broj mesta za razonodu bio ograničen. U njima su se igrale društvene igre, zajednički gledala televizija, a poneke su, uz saglasnost zbora, bile pretvorane u diskoteke. I na taj način se jačala lokalna zajednica. 

Mesne zajednice su imale finansijsku autonomiju zbog toga što su imale različite izvore finansiranja. Jedan od njih, koji funkcioniše i danas, je doprinos iz opštinskog budžeta. Iz budžeta Opštine Bački Petrovac, za mesne zajednice (Bački Petrovac, Gložan, Maglić, Kulpin), ove godine se izdvojilo 46.533.000 dinara. To su osnovni troškovi funkcionisanja mesnih zajednica, poput naknada za zaposlene i plaćanje računa za struju, ali ne i za velike investicije. 

Nekada su mesne zajednice prihodovale kroz saradnju sa privredom. To nije uvek nužno bio novac. Najvažniji izvor finansiranja ipak bio je samodoprinos. On se izdvajao kada se građani odluče da finansiraju javne radove koji su od koristi za sve, poput elektrifikacije ili kanalizacije. Zlatko Harminc  se priseća da su u Kulpinu izdvajali 4% od plate, dok su poljoprivrednici donirali 100 kilograma pšenice. Ocenjuje da samodoprinos sada ne bi prošao jer su teža vremena. 

“Bila je inicijativa da se uvede samodoprinos od 2%, ali nije prošla na lokalnom referendumu,” navodi ovaj sekretar u penziji. 

Mesne zajednice su imale i svoje planove razvoja. Harminc se priseća da je upravo ona bila zadužena za izgradnju kanalizacione mreže u Kulpinu. Izgrađena je ulična mreža ali se na prečistač i priključke čeka i dalje.

Dolaskom višestranačja devedesetih godina, mesne zajednice su izbačene iz Ustava. U Zakonu o lokalnoj samoupravi prepuštene su volji opštinara, jer Opština može, ali ne mora da osniva mesne zajednice. Mladen Ostojić objašnjava i da su mesne zajednice izgubile svoju uticajnost zbog toga što od devedesetih nemaju svoje predstavnike u skupštini opštine. 

“Te odluke koje se danas donose na nivou mesnih zajednica ne moraju da imaju nikakav uticaj na opštinskom nivou. Opština može da ih konsultuje, ali ne mora,” navodi ovaj politikolog. 

I dok u Beogradu predstavnike saveta mesne zajednice bira skupština opštine, u drugim mestima njih biraju građani na izborima. U Kulpinu za izbore može da se kandiduje bilo koji pojedinac. On može i ne mora da bude član stranke. Sastavlja se lista, a prvih devet kandidata koji dobiju najviše glasova postaju članovi saveta. S obzirom da Kulpin ima 2.431 stanovnika, velike su šanse da glasači svoje kandite poznaju lično, a ne samo preko plakata. 

Zlatko Harminc navodi da su takvi izbori trebali da budu održani ove godine zajedno sa lokalnim, ali da su Kulpinčani ostali bez odgovora zašto nisu raspisani. Trenutno, ova mesna zajednica nema predsednika s obzirom da je Miroslav Čeman dao je ostavku na ovu poziciju. Opštinsko veće donelo je odluku da mesnu zajednicu zastupa predsednica Opštine Viera Krstovski. 

Harminc objašnjava da predsednica Opštine nije i ovlašćeno lice pa dokumenta nema ko da potpisuje, s obzirom da u trezoru i dalje stoji Čemanovo ime. On se brine ko će naslediti njegovo mesto sekretara, s obzirom da njega bira savet mesne zajednice koji trenutno ne funkcioniše. 

Kome smeta neposredna demokratija?

Mesne zajednice kao vid decentralizacije vlasti u sukobu su sa trenutnim partijskim sistemom, u kojem kada jedna partija dođe na vlast, ona praktično može da radi šta želi, objašnjava Mladen Ostojić. 

“Mesne zajednice imaju za cilj da uključe građane u donošenje odluka i da spreče jednu vlast da vlada bez saglasnosti građana,” navodi ovaj politikolog.

Ostojić objašnjava da sistem predstavničke demokratije u kojem se sada nalazimo, funkcioniše tako da političke partije dobijaju legitimitet na izborima kako bi mogle da sprovode svoje programe koje su prestavili pre izbora. Tako bi trebalo da funkcioniše. 

“Kod nas je, a verovatno i u mnogim drugim zemljama, realnost drugačija. Kada političke partije dođu na vlast, one mahom donose odluke bez usaglašavanja sa građanima,” navodi. 

Dodaje da mesne zajednice u toj situaciji mogu poslužiti kao vid kontrole. S obzirom na veliki broj građanskih inicijativa, neformalnih grupa i protesta, jasno je da građani žele da se uključe u procese donošenja odluka ali i da su u tome onemogućeni. Mesne zajednice bi upravo trebalo da budu mesto gde bi građani mogli da kanališu svoje nezadovoljstvo. Zbog toga je moć mesnih zajednica smanjena na nivo formalnosti, a negde su i u potpunosti ukinute. 

“Uzrok problema je nedostatak demokratije. Ponovno uspostavljanje mesnih zajednica bi moglo da ublaži nedostatke ove predstavničke demokratije gde imamo stranke koje su samovoljne i udaljene od građana,” navodi Ostojić.

Storyteller je ranije pisao o primeru dobre prakse Bečejskog udruženja mladih, u kojem se mesne zajednice koriste za povećanje učešća građana u donošenje odluka koje se tiču njihove opštine, tako što odlučuju o budžetu. Pročitajte više na: