Komentar: Škola u Kisaču otvara Pandorinu kutiju

U Kisaču je i danas bila gužva. Slično kako i pre nedelju dana kada su zaposleni u O.Š. Ljudovita Štura izrazili nezadovoljstvo zbog načina izbora nove v. d. direktorke, a u koji se, kako tvrde, umešala stranačka politika, koja je mišljenje kolektiva okačila mačku o rep. Ovoga puta su se Kisačani, i to ne samo zaposleni u školi, već i predstavnici sindikata prosvetnih radnika iz Novog Sada i Bačke Palanke, ili građani iz okolnih mesta, u znak protesta okupili na trgu u ovom selu. Protest i uopšte sumnjive radnje u vezi sa izborom novog rukovodećeg lica u školi u Kisaču otključalo je Pandorinu kutiju nagomilanih nepoštenih i netransparentnih radnji u krovnim institucijama Slovaka u Vojvodini.

Današnji protesni skup, koji je organizovan u skladu za važećim zakonskim aktima, međutim nije protekao mirno, slobodno još manje. Mada Zakon o javnom okupljanju garantuje slobodu mirnog okupljanja, danas ta sloboda Kisačanima nije bila omogućena. Njihov mir je narušavala glasna muzika a performans pokrajinskog poslanika i potpredsednik NSSNM Pavela Surovog, koji je kao na da je paradi šetao u slovačkoj košulji sa transparentom „Slovaci, ko od vas nema greh, neka baci kamen na mene.“

Protestanti nisu dopustili da ih isprovocira. Dostojanstveno su ponovo okrenuli leđa na ovakve ovakvom ponašanju, ali su u svojim govorima skrenuli pažnju na sva nekorektna postupanja po ovom pitanju kisačkoj školi.

Nepoštene – a vreme će pokazati da li su i nezakonite – radnje se dešavaju i na drugim nivoima slovačke nacionalne kulturne politike.

Hrabrost kisačkih prosvetara naime otvorila je Pandorinu kutiju, iz koje iskače mnoštvo problema u oblasti slovačkog nacionalnog (manjinskog) školstva i kulture. O informisanju ne treba posebno govoriti. Svima je jasno kada im u ruke stigne sveža slovačka štampa.

Pravo na slobodu govora i sopstvenog mišljenja u oblastima koji se tiču jednog manjinskog društva, kao što je obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma, Slovaci u Vojvodini više ne poznaju. Svoje mišljenje i predloge brojni stručnjaci u konkretnim oblastima mogu da iznose samo u svoja četiri zida kod kuće, uz kafu i na društvenim mrežama, jer je kompetentna institucija sve relevantne ličnosti sklonila u stranu. Gurnula ih je na marginu, izgradila nevidljivu visoku ogradu sa bodljikavom žicom, da je ovi, ne daj bože, ne preskoče i ne predlože neki drugačiji način kako da se suoče sa izazovima koje donosi novo vreme i politika u oblastima koje utiču na očuvanje i razvoj slovačke nacionalne zajednice.

Sklanja ih i dalje. Jer šta će nama direktorica, koju je izabrao kolektiv u nekoj osnovnoj školi, ili u srednjoj školi? Da li je moguće da nacionalni parlament, ili pokrajinske strukture bolje znaju kako ko radi i šta radi u jednoj seoskoj školi? Ili je greška što je dotična vlasnica pogrešne ili nikakve članske karte političke stranke?

Ili šta će nama direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, čiji višegodišnja radna iskustva i uspesi svedoče više od hiljadu reči, već se netransparentno na elektronskoj sednici – i pažnja! U toku vanrednog stanja – bez očiju javnosti izabere lice koje, na primer, ne ispunjavaju uslove konkursa za direktora ove institucije a koje članom 36 određuje Zakon o kulturi gde je navedeno minimalno radno iskustvo u kulturi.

Novi direktor ovo iskustvo sigurno nema. Ali uprkos tome već sedi u direktorskoj fotelji. Da li ste pročitali negde o tome? Naravno da niste. Jer manire predstavnika krovnih institucija Slovaka opisuje citat iz knjige Zipa Cupak Jana Čajaka: Ćuti tamo, ni reči. Ti ništa ne znaš!

Pročitajte i članak U Belgiji su zdravstveni radnici okrenuli leđa premijerki, a u Kisaču zaposleni u osnovnoj školi novoj v.d. direktorki

Ćuti tamo, ni reči. Ti ne ništa znaš! Ovo je odavno uspostavljena društveno-politička norma u Srbiji je navodno podstakla neke članove i ljude koji nisu članovi Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine za organizovanje peticije za smenu članova NSSNM, jer upravo ova institucija snosi odgovornost sve pomenute i ovde ne pomenute radnje koje ne služe na čast vojvođanskim Slovacima. Videćemo šta će od svega toga biti.

Protest u Kisaču otvorio je Pandorinu kutiju. Da li je slovačka zajednica u stanju da se izbori sa problemima koji su već sada sa velikim praskom izbili iz Pandorine kutije?

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.