Komunalno preduzeće „Progres“ Bački Petrovac pred stečajem, duguje više od 27 miliona dinara

U Bačkom Petrovcu sutra, uprkos vanrednoj situaciji koja je u ovoj opštini na snazi, pod trećom tačkom dnevnog reda VI sednice lokalne skupštine nalazi se predlog davanja saglasnosti za pokretanje stečajnog postupka javno komunalnog preduzeća “Progres“. Stanovnici ovog mesta su ogorčeni zbog višegodišnjeg uništavanja „Progresa“ i neadekvatnog finansijskog upravljanja ovim preduzećem. Nezadovoljstvo dodatno pojačava i nedovršena kanalizacija i nerešeni problemi sa pijaćom vodom i deponijama u mestima Bački Petrovac i Kulpin, koja su pod ingerencijom „Progresa“.

JKP „Progres“ je 6. novembra na adresu Opštinskog veća Opštine Bački Petrovac uputio dopis sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka, u kojem se navodi da ukupna dugovanja ovog preduzeća iznose više od 27 i po miliona dinara (tačnije: 27.576.717,59 dinara).

Opštinsko veće Opštine Bački Petrovac naložilo je 17. novembra javnom komunalnom preduzeću „Progres“ Bački Petrovac angažovanje veštaka ekonomsko-finansijske struke za izradu elaborata o finansijskom poslovanju javnog komunalnog preduzeća „Progres“ Bački Petrovac. 

Kako se navodi u Rezimeu analize poslovanja JKP „Progres“, dostavljenog ovom preduzeću dan kasnije, 18. novembra, „rezultati procene vrednosti dobijeni na osnovu knjigovodstvenih podataka ne odražavaju realno stanje jer sadrže i vrednosti nepokretnosti koje nisu u vlasništvu Društva“ i dodaje se da „je očigledno da postoji ozbiljan poremećaj u poslovanju Društva, zbog velike nesrazmere između vrednosti poslovne imovine i zatečenih obaveza“.

Veštak Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad je u svojoj analizi predložio „da bi bilo celishodno pristupiti nekom od oblika statusnih promena, uz napomenu da je to moguće samo na osnovu prethodno dobijene saglasnosti osnivača“. Osnivač JKP „Progres“ je Skupština Opštine Bački Petrovac.

Prema zaključku već pomenute analize poslovanja „tržišna vrednost kapitala privrednog društva JKP „Progres“ Bački Petrovac na dan 18.11.2020. godine po troškovnoj metodi, iznosi 0,00 dinara.“

Zašto je to ove situacije došlo, iako se već godinama znalo da komunalno preduzeće ne posluje „dobro“ i da li će odgovorni za ovu situaciju odgovarati, redakcija portala „Storyteller“ pitala je nadležne u lokalnoj samoupravi, ali odgovor nismo dobili.

Mehanizmi za učešće građana u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima

Problem sa uzurpacijom i uništavanjem institucija koje nisu pod neposrednom kontrolom građana nije usamljen, kaže Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, koja aktivno zagovara i promoviše razvoj samoupravljanja, demokratije i nove politike udruženja građana u Srbiji i šire.

„Današnja vlast temeljno radi na destrukciji institucija, posebno onih koje su tiču neposrednog učešća građana u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima što i jeste njihovo pravo na lokalnu samoupravu definisano Ustavom i brojnim zakonima. Dakle, osnovne oblike demokratizacije društva i procesa odlučivanja i upravljanja koji bi se odvijali na ovaj način, aktuelna vlast sprečava jer je dobro zna koliko su oni važni. Svi oblici neposrednog učešća građana – narodne inicijative, zborovi građana, pa i celokupna mesna samouprava i mesne zajednice – omogućuju izjašnjavanje i mišljenje građana koje je drugačije od glasanja na izborima. I to mišljenje i organizovanje ne nastaje pod kontrolom vlasti. To je ono što današnja vlast nastoji da spreči“, objašnjava Branka Ćurčić.

Današnja vlast temeljno radi na destrukciji institucija, posebno onih koje su tiču neposrednog učešća građana u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima što i jeste njihovo pravo na lokalnu samoupravu definisano Ustavom i brojnim zakonima.

Branka Ćurčić / Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad

„Upoznati smo sa slučajevima koji su slični ovom koji se trenutno dešava u Bačkom Petrovcu i uglavnom su se ticali oduzimanja nadležnosti nad upravljanjem lokalnom infrastrukturom lokalnim i mesnim zajednicama. Takvi su slučajevi bili u Begeču i u Liparu, gde su građani kao članovi saveta mesne zajednice odbili da izvrše predaju infrastrukture koju su izgradili samodoprinosom, i bili su spremni da se suoče čak i sa sudskim tužbama vlasti, koje su na kraju odbačene,“ kaže Ćurčić i naglašava da mehanizmi za učešće građana u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima postoje.

„Dakle, mehanizmi postoje, samo sam neke spomenula, moguće je izumeti sasvim nove, ali samo pod uslovom da se građani okupe, donesu čvrstu odluku i organizuju se. Iskustvo nam govori da je to vrlo teško.“

Kada govorimo o tome, šta građani mogu da urade, kada jedna lokalna samouprava „ne sluša“ svoje građane, što je primetno i u slučaju petrovačkog „Progresa“, novinar Dalibor Stupar, koji godinama prati ovakve teme, posebno na nivou Novog Sada, smatra da građani, kao prvo, mogu lošu vlast da kazne na izborima.

“Naravno, kada bismo imali prave izbore. Druga stvar je da bi građani na lokalu sami mogli da se kandiduju i tako glasaju za sebe, odnosno svoje sugrađane s jasnim programom. Pravi problem je što građani, u ovom slučaju govorimo o Bačkom Petrovcu ali je isto svuda, i nisu glasali za svoj vodovod i svoju infrastrukturu. Oni su, kao i svi građani u ovoj zemlji, glasali za ili protiv vladajuće stranke. Jer, godinama unazad imamo spajanje izbora na različitim nivoima i uvek državni nivo „poklopi“ ostale”, kaže Stupar i dodaje:

„Potencijalni gradonačelnici i predsednici opština, pa čak i budući prvi čovek vojvođanske vlade, uvek se kriju iza svog stranačkog lidera, u ovom slučaju Aleksandra Vučića. Kada bi se u kampanji, što je zapravo normalna stvar, raspravljalo o problemima određene lokalne samouprave i predlozima za rešenje problema koji muče građane, onda bi do izražaja došla i personalna rešenja i njihovi programi. Ovako, svi glasaju samo za Vučića i dobiju lokalnog stranačkog poslušnika za gradonačelnika.”

Stupar je ipak skeptičan, što se tiče mehanizama kontrole i smatra da su oni blokirani.

„Iskustvo u poslednjih nekoliko godina pokazuje da SNS zauzima mehanizme poput mesnih zajednica, a obesmišljava peticije, javne rasprave i civilni sektor koji bi omogućili da se čuje glas građana po pitanjima važnim za tu zajednicu. Na taj način, onemogućuju se građani da se angažuju i bore za svoje interese. Ispada da je jedino važan interes partije. Tako da bi građani pod hitno trebalo da vrate mehanizme u svoje ruke, a onda da ih ponovo stave u službu javnog interesa i kontrole svojih lokalnih samouprava“, zaključuje Dalibor Stupar..

Građani treba da vrše kontrolu nad radom lokalne samouprave i javnih preduzeća

Kontrola nad radom lokalne samouprave je važna i može da učini njen rad više demokratskim i otvorenijim za građane, kaže Branka Ćurčić, dodajući da ona takođe može doprineti sprečavanju koruptivnih radnji.

Kada bi građani mesnu zajednicu videli kao mogućnost za poboljšanje života u njoj, a ne kao plen koji će im pripasti ako budu poslušni, možda bismo svedočili češćem i iskrenijem angažmanu.

Dalibor Stupar

“Ali prema našem iskustvu, tu kontrolu retko vrše sami građani, osim retkih pojedinaca koji manje ili više formalno postaju uzbunjivači i na taj način deluju. Teško je i pomisliti da bi građani mogli kontinuirano da vrše kontrolu jer je za to potrebno imati organizacijsku osnovu koja bi taj rad podržavala. To uglavnom imaju organizacije civilnog društva, dakle udruženja građana, i zato mi uvek nastojimo ljude da pozovemo i ohrabrimo na udruživanje, i pored postojećeg odijuma prema civilnom društvu, jer mislimo da je organizovanje i uključenje građana u političke procese jedini način na koji ovo društvo može da opstane”, zaključuje Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku.

Novinar Dalibor Stupar podseća na to da je kontrola rada lokalne samouprave važna kako bi fokus uvek bio na javnom interesu. “Dakle, koja god vlast da ne radi posao u interesu građana, mora biti promenjena.

Pročitajte i članak „Sve dok vakcina ne bude dostupna za sve, život ne bi smeo da stane, smatra epidemiolog Predrag Đurić“

Problem je u ponudi”, kaže Stupar i kao primer navodi situaciju u Zrenjaninu:

“Zrenjaninci gotovo dve decenije ne smeju da piju vodu. Polovinu tog vremena okosnicu lokalne vlasti činili su DS i LSV, a drugu polovinu SNS (koja je u sebe usisala preletače iz brojnih stranaka). Obe vlasti su se pokazale nesposobnim da reše problem pijaće vode i sada Zrenjninci imaju dve mogućnosti – da vrate stare nesposobne ili da ostave na vlasti aktuelne, takođe nespobne. I oni su s pravom razočarani u politiku”, kaže Stupar i dodaje:

„E sad, zašto se ne samoorganizuju, zašto ne naprave novu opciju koja bi pokrenula građane s predlogom rešenja ovog dugogodišnjeg problema, pitanje je od milion dolara. Kao i svuda, i ovde je mnogo ucenjenih i nateranih, ali još više onih koji iz sitnosopstvenih interesa ne bi da menjaju vlast jer ih jednostavno ne interesuje šira slika. U malim sredinama je još teže, jer se tu ljudi bolje poznaju, pa su i mehanizmi ucena i pritisaka jednostavniji, ali i brutalniji. Kada bi građani mesnu zajednicu videli kao mogućnost za poboljšanje života u njoj, a ne kao plen koji će im pripasti ako budu poslušni, možda bismo svedočili češćem i iskrenijem angažmanu. Samim tim i većoj kontroli lokalnih kabadahija.”

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.