Društvo

Koronavirus i škola: Na početku je bilo teško, ali sada smo se već prilagodili, kaže Milana Landup, pedagog osnovne škole u Magliću

“Šta je važno za dete koje dolazi na testiranje i upis u prvi razred: decu ne treba zastrašivati školom sa rečima: “Videćeš ti kad dođeš u školu, tako sa učiteljicom nećeš moći” i slično. Važno je da dete dođe u školu sa stavom kako je u školi lepo i kako će tu da stekne nova znanja i prijateljstva. Moj savet je i da taj dan kada se dete upisuje u prvi razred bude poseban za njega, da mu se pruži podrška, da roditelj pokaže da veruje u dete i problema neće biti!”, kaže za portal Storyteller Milana Landup, pedagog i stručni saradnik u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Magliću.

Povodom aktuelnog vanrednog stanja u državi, za portal Storyteller razgovarali smo sa ovim pedagogom i stručnim saradnikom u osnovnoj školi u Magliću o tome kakvo je dosadašnje iskustvo dece i zaposlenih u školi u kontekstu online škole, kako su prevazišli prepreke, kako će izgledati upis prvaka, ali i osmaka u srednje škole.

Kakvo je dosadašnje iskustvo kada se radi o online školi – da li su se učitelji, učenici, roditelji snašli?

Milana Landup (sedi ispred računara) u radu sa učenicima. / Foto: iz arhive M.L.

“Na početku je bilo teško svima da se snađemo i adapiramo, ali sada već u šestoj nedelji smo svi prilagođeni. Izgleda da se čovek najbolje prilagodi kada je “bačen u vatru”. Bilo je svega – straha, tuge, besa, dugih telefonskih razgovora, ali uz trud sve smo postigli, i to svi zajedno. Roditelji, deca i nastavnici, svi zajedno uspeli smo da se snađemo u svemu novom što nas je snašlo.”

Koji izazovi su bili najveći u organizaciji online škole i kako ste ih vi, zaposleni, i deca prevazišli?

“Generalno govoreći, svi nastavnici znaju svoj posao, a to je da dođu na čas i da svoje znanje na najbolji način prenesu učenicima. Sada smo došli u situaciju da se od nastavnika više traži da budu informatičari nego poznavaoci svoje nauke, te je jedan od većih problema nepoznavanje savremene tehnologije, kako od strane nastavnika, tako i od strane roditelja i učenika.

Problem se javio na početku kada je svaki nastavnik morao da odabere način komunikacije sa učenicima i roditeljima i da se odluči za neku online platformu na kojoj će moći da prati rad i napredovanje učenika. Tu smo se u problemu našli svi, roditelji, nastavnici i učenici, jer je bilo potrebno savladati tehnike rada na platformama i to na više različitih platformi, jer se neretko dešava da svaki nastavnik ima svoju platfomu preko koje komunicira sa učenicima ili roditeljima. Svi ti izazovi su se pojavili u našoj školi, te smo svi po čitav dan sedeli za računarima i telefonima. Sada su se već svi navikli i uspevamo da komuniciramo i sarađujemo bez prepreka.

Veliki problem koji smatram da postoji na nivou države jeste opremljenost porodičnih domova sa dostignućima infomracionih tehnologija. U ovoj situaciji se očekuje da svaki učenik ima televizijski prijemnik i telefon ili računar, tablet. Postavlja se pitanje koliko su porodice u našoj državi opremljene svim ovim aparatima.

Milana Landup

Prvog dana vanrednog stanja sam pročitala na jednom portalu kako je jedna učiteljica napisala da je učenik došao u školu tog ponedeljka 16. marta 2020. godine, jer nema televizijski prijmenik. Kod nas u školi je situacija dobra. Svi su opremljeni digitalnim tehnologijama, mada ne mogu da tvrdim da ne postoje roditelji koji nisu morali da kupe nove računare ili telefone, kako bi pratili potrebe nastave.

Tokom ovakvog načina rada svi smo opterećeniji nego dok traje klasična nastava. Tokom klasične nastave svi imamo svoje radno i nastavno vreme, kako nastavnici, tako i učenici, a sada radimo više i duže. Mislim da je najteže učenicima. Svakog dana moraju da znaju u koje vreme se emituje program za njihov razred, koje još obaveze pored TV programa imaju (domaći zadaci, projekti… ), kao i u kom roku i na koju platformu treba da predaju svoj rad. Pored svega toga, na osnovu školskih izveštaja, mogu da kažem da, kako vreme prolazi, sve je manje onih koji zaborave da predaju domaći.”

Kako da učenici sami, odnosno uz pomoć roditelja bolje organizuju vreme u situaciji vanrednog stanja i izolacije? Kakve savete možete da date posle mesec dana iskustva?

“Dan se može lako organizovati. Uglavnom je u prepodnevnim časovima online nastava, kao i vreme kada nastavnici i učiteljice postavljaju zadatke učenicima, koje sada već sami mogu da urade, te svaki učenik kad obavi svoje nastavne obaveze ima vremena za slobodno vreme. Verujem da je na početku bilo teško propratiti sve, po mom mišljenju, najviše učenicima od prvog do četvrtog razreda, kojima je potrebna pomoć roditelja, pogotovo ako se radi o roditeljima koji rade.

Posle šest nedelja stanje je vrlo dobro. Postoji adekvatna saradnja i komunikacija na relaciji nastavnik/učiteljica – učenik/roditelj. Učenici redovno izvršavaju svoje obaveze, rade domaće zadatke, šalju prezentacije projekata, čak su podeljene i prve petice.”

Veliki trud i rad je uložen od strane svih da bi se ovo postiglo, te jedno veliko BRAVO treba reći svima – roditeljima, deci i mojim kolegama!

Milana Landup

Koliko je optimalno da deca budu na tabletima i mobilnim telefonima i koliko je i zašto važno da se i slobodno igraju (bez stalnog kontrolisanja, nadgledanja i organizacije igre – barem mi na selu imamo mogućnost da deca budu u dvorištu…)?

koronavirus
Milana Landup: “Kod nas u školi je situacija dobra.” / Foto: iz arhive M.L.

“Aktuelan način nastave od učenika zahteva da budu na mobilnim telefonima ili računarima duže nego obično, jer na taj način sada uče (prate nastavu putem televizijskog programa, članovi su raznih grupa na različitim platformama na koje moraju da postave svoje domaće zadatke… ), te verujem da ovih dana učenici uz digitalu tehnologiju provode više sati dnevno, ali smatram da je jako važno da imaju i slobodno vreme.

To slobodno vreme može sa jedne strane da bude organizovano i grupno – društvene igre sa članovima porodice, sportske igre, i slično. Pored toga, to vreme može biti ispunjeno na način koji dete želi, da crta, da se igra sa loptom, čita knjigu. Svakako je važno da postoji slobodno vreme i vreme pauze između obavljanja školskih obaveza, to je vreme koje će dete provesti onako kako želi, jer će se tako opustiti, odmoriti i pripremiti za nova učenja, a pošto veći deo dana učenici provedu uz digitalnu tehnologiju, najbolje je slobodno vreme provesti u dvorištu, ko ima za to uslove, a poštujući mere koje su donesene na nivou države.”

Kako se vrši upis prvaka?

“Zvaničan upis prvaka još nije počeo. Aktuelan je proces iskazivanja interesovanja za školu, te roditelji u toku aprila meseca imaju priliku da se prijave na portal eUprava ili da kontaktiraju školu, te da iskažu interesovanje za određenu školu.

S obzirom na to da mi znamo ko je ,,zainteresovan’’ za našu školu, a to su oni čije je prebivalište Maglić, a aktuleno su članovi pripremne predškolske grupe vrtića iz Maglića, stupili smo u kontakt sa roditeljima dece. Aktuelno smo u kontaktu sa roditeljima grupe, te ih obavešavamo o novinama po ovom pitanju. Samo testiranje i upis prvaka je definitivno najlepši deo posla jednog stručnog saradnika, stoga se nadam da ću se, kada se stvore uslovi za to, družiti sa mojim budućim prvacima.”

Da li će generacija predškolaca biti spremna za školu, kada od polovine marta ne idu u vrtić?

“Mislim da je njima najlakše. Svako dete je posebno i na svojstven način reguje na promene, ali generalno, mlađa deca se lako prilagođavaju na promene i novine.

U razgovoru sa vaspitačicom predškolske grupe dobila sam informacije da i oni imaju neke online sadržaje koje prate na televiziji, a pored toga, povremeno im vaspitačica zadaje zadatke koje predškolci rešavaju i šalju vaspitačici.

Ono što je za sada izostalo jeste ono što mi u prosveti nazivamo tranzicija, a to je pružanje podrške učenicima da se lakše prilagode na novi nivo obrazovanja.

Milana Landup

Godinama unazad se to obavljalo tako što prvo pedagog dođe u vrtić da se upozna sa budućim prvacima, pa se organizuje roditeljski sastanak, gde se sa roditeljima dogovorimo oko dinamike i načina upisa u prvi razred, testiranje i upis. Potom se organizuje dolazak budućih prvaka u školu, da je obiđu i upoznaju, i na kraju, u junu dolazi na red prijem prvaka, gde učenici škole pripremaju adekvatan program za buduće prvake i time im požele dobrodošlicu u školu.

koronavirus
Koronavirus i škola: Prošle godine je u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” na prigodnoj priredbi obeležen Dan planete Zemlja, koja ove godine, nažalost, zbog pandemije koronavirusa nije upriličena. / Foto: © Storyteller

Kako i na koji način će sve to ove godine izgledati još ne znamo tačno, ali verujem da će se budući prvaci lako prilagoditi promenama.

Šta je važno za dete koje dolazi na testiranje i upis u prvi razred: decu ne treba zastrašivati školom sa rečima: “Videćeš ti kad dođeš u školu, tako sa učiteljicom nećeš moći” i slično. Važno je da dete dođe u školu sa stavom kako je u školi lepo, i kako će tu da stekne nova znanja i prijateljstva. Moj savet je i da taj dan kada se dete upisuje u prvi razred bude poseban za njega, da mu se pruži podrška, da roditelj pokaže da veruje u dete i problema neće biti.”

Kako će osmaci završiti školsku godinu i kako će izgledati upis u srednje škole (probni prijemni, završni testovi)?

“Što se tiče probnog testiranja, ono je bilo aktuelno tokom aktuelne sedmice. Postoji internet platforma na koju se učenici uključe i rade testove. Korisnička imena i lozinke su dobili od Ministarstva prosvete i svi su uspešno uspeli da se registruju na platformu pre početka testiranja. Testovi su dostupni učenicima skoro čitav dan tih dana. Učenici se uključe na platformu i imaju 60 minuta da reše test.

Ovakav način testiranja ima svoje prednosti i mane. Prednosti su to što učenik može da proveri svoje znanje, te na osnovu aktulenog stanja da isto unapredi, kako bi, kada dođe do završnog ispita rezultati bili bolji. Nedostaci su ti što kada se radi na ovaj način, veća je mogućnost prepisivanja, te se validnost rezultata dovodi u pitanje.

Milana Landup

Što se tiče zvaničnih završnih ispita, za to nemamo tačne informacije i sve zavisi od mera koje se donesu na nivou države. Mislim da bi bilo najbolje da ove godine učenici osmih razreda ne polažu završne ispite, već da se upišu u škole samo na osnovu rezultata koje su postigli u prethodnom školovanju.

Pročitajte i članak Koronavirus i studenti: Možda nemaju predavanja i vežbe, ali rade, uče i bore se sa novim izazovima

Tokom drugog polugodišta, školske 2019-20. godine učenici uglavnom nisu imali klasičnu nastavu, te su dosta izgubili, ne samo učenici osmih razreda, nego i svi ostali učenici. Imajući u vidu tu činjenicu da je skoro celo polugodište prošlo kroz online nastavu, a taj period je vreme kada učenici osmih razreda imaju i pripremnu nastavu koja je obavezna, a u ovim uslovima je nisu imali, smatram da bi u njihovom interesu bilo da se ove godine maturski ispit preskoči, ali sve to zavisi od mera na nivou države i samog Ministarstva prosvete.”

Naslovna fotografija je sa zvaničnog Facebook profila OŠ “Žarko Zrenjanin”.


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Mira Arizanović

Mira Arizanović

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST

PARTNERI

Newsletter Storyteller





Instagram