Search and Hit Enter

Kultura ne sme biti jeftina alternativa u potrošačkom društvu

S istem kulture predstavlja interakciju različitih komponenata kulture. To je složeni sistem na koji značajan uticaj vrši društvo, koje ga i stvara. I uprkos tome što je kulturni sistem izrazito drugačiji od socijalnog sistema, oni se međusobno prepliću i stvaraju sociokulturni okvir (sistem).

Pojam kulture je širok i definiše se na razne načine. Antropolog E. B. Tajlor definiše ga kao integralnu celinu (kompleks), koja obuhvata znanje, religiju, umetnost, moral, zakone, običaje i sve druge sposobnosti i navike koje čovek stiče kao član jednog društva. I zato, pri razmatranju o kulturi treba shvatiti da kultura, između ostalog, označava znanje, umetnost i religiju, ali i kulturu komunikacije i kulturu ponašanja u društvu.

Kultura današnjice

  D žon Holden ističe da kulturni život ne omogućava samo osnovni društveni prostor u kom se ostvaruje uzajamno povezivanje. Ono što se dešava u tim prostorima jednako tako određuje standarde ponašanja koji grade društveni kapital. Društveni kapital, zauzvrat, podržava veze i dešavanja pomoću kojih jedno mesto (grad, selo) i njegova ekonomika funkcionišu i postižu napredak.

Holden, u isto vreme, ističe da kada govorimo o vrednosti koju kultura ima za pojedinca, moramo govoriti o kvalitetu, savršenosti, fizičkom i intelektualnom pristupu, kao i o demografiji publike. Moramo uzeti u obzir kvalitativne faktore, govoriti o tome šta čine dobra i loša umetnost, iz čega se sastoji savršenstvo, kao i o tome kako se mogu poboljšati utisci publike.

Kultura, kao takva, nije povezana sa potrošačkim društvom, jer se potrošačko društvo zadovoljava jeftinim alternativama svega.

Razmišljajući o statusu kulture i umetnosti u savremenom svetu, Slovenka Benka-Martinko, dirigentkinja i muzički pedagog iz Bačkog Petrovca, koristi jak intelektualni kritički pristup. Ona potpuno shvata duboko zarasle korene konzumerizma današnjeg doba, koji je mnogima postao prava religija ili opijat.

– Imam osećaj da danas u svetu, a pogotovo kod nas, važe pravila konzumerskog vremena, a kultura, kao takva, nema veze sa potrošačkim društvom, jer potrošačko društvo se zadovoljava jeftinim alternativama svega, – kaže Benka-Martinko.

Društvo i kultura komunikacije

D ruštvo već davno nije kao nekada. Ali, šta uopšte znači ova konstatacija? Pa društvo nikada nije ni bilo konstanta. Uvek se razvijalo i razvija se. Unapred (a nekada se točak vrti i unazad). Sigurno je, pak, da se moderni život vezuje za državu, a zajednica (društvo, društvene grupe i sl.) počinje da predstavlja anahroni koncept. Vladimir Gvozden, književni kritičar i teoretičar, ističe potrebu za buđenjem zajednice, resp. po njenom obnavljanju „u diskusiji“, te faktore koji utiču na narušavanje ideje zajednice vidi u usponu moderne države – u industriji, urbanizaciji, novčanoj ekonomiji, masovnoj proizvodnji, širenju masmedija, centralizovanom tržištu, povišenoj mobilnosti i sl.

Sve ovo utiče i na načine ljudske komunikacije. Posmatrajući globalno, moramo priznati da se kultura ljudske komunikacije menja. Pogoršava se, rekli bismo. Zaboravljamo govoriti kulturno. Zaboravljamo govoriti smisleno. Ali, dok smo još uvek svesni ovih nedostataka, još ima nade za ozdravljenje.

Treba komunicirati direktno i kulturno.

Direktna i kulturna komunikacija lajtmotiv je Daniele Leginj-Sabo, pozorišne, pedagoške i socijalne radnice iz Bačkog Petrovca, koja je trenutno predsednica KUD „Petrovská družina“.

Globalizacija je, u poslednje vreme, valjda najdeklinabilnija reč. Ni mi nismo uspeli da izbegnemo njenu zamku, da je ne spomenemo. Diskursi globalizacije se veoma često pominju u negativnom kontekstu u vezi sa tradicionalnim identitetima, kao što je i, npr., slovački identitet u Vojvodini, Srbija.

Ove se, u globalizacijskom kontekstu, vide kao „smetnja na putu ka opštem društvenom i globalizacijskom razvoju“, kako govori Ivana Milojević, koja napominje da etničke zajednice i etnički identiteti predstavljaju čuvare tradicije. A to uopšte ne mora biti loša stvar. Ni za globalizaciju, a ni za opšti društveni razvoj. Pa i čuvar tradicije često zna da izvede kontranapad, i to kvalitetno i uspešno.

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.