Iako voda od 2010. spada u osnovna ljudska prava, a nedostatak pristupa bezbednoj vodi za piće se čak smatra najvećom povredom ljudskih prava, brojnim građanima Opštine Bački Petrovac je ovo pravo uskraćeno. Naime, rezultati fizičko-hemijske analize vode za piće u Izveštaju o ispitivanju vode za piće u četiri naseljena mesta u opštini Bački Petovac – Bački Petrovac, Kulpin, Gložan i Maglić iz avgusta 2019. pokazuju da vrednosti koje su utvrđene ne odgovaraju normama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. To znači da kvalitet vode za piće ne odgovara svim zahtevima zdravlja ljudi.
U dostupnim izveštajima za teritoriju opštine Bački Petrovac ( Bački Petrovac i Kulpin, Maglić, Gložan ) vidljivo je povećanje vrednosti arsena, nitrita, rezidualnog hlora i drugih fizičko-hemijskih parametara, kao i povećano prisustvo prirodnih organskih materija. U svakom Izveštaju o ispitivanju Instituta za javno zdravlje Vojvodine postoji mišljenje lekara specijaliste higijene koje na razumljiv objašnjava rezultate analiza, mogućnost upotrebe vode za piće, mogući uticaj na zdravlje i koje su preporuke za dalje postupanje.
„Prekoračenje propisanih vrednosti za parametre (amonijak, elektroprovodljivost, potrošnja kalijumpermanganata i posledično izmenjene senzorne osobine vode za piće, odnosno boja vode) ukazuju da voda za piće nije adekvatno prečišćena, ali ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi,“ kaže za „Storyteller“ načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine Sanja Bijelović.
Ona, s druge strane, naglašava da potrošači imaju pravo da vodu koja ima senzorno izmenjene osobine (prisutna boja, miris ili vidljive materije u vodi) ne koriste kao vodu za piće.
„Koncentracija slobodnog rezidualnog hlora je pokazatelj uspešnosti dezinfekcije vode za piće i prekoračenje propisanih granica (0,5 mg/l) pokazuje da se nije sva količina upotrebljnog dezinfekcionog sredstva utrošila za uništavanje mikroorganizama, a u utvrđenim koncentracijama ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. U slučaju utvrđene povećane koncentracije slobodnog rezidualnog hlora preporučuje se ispiranje vodovodne mreže do postizanja propisanih koncentracija“, pojašnjava naša sagovornica.
Arsen, nitriti, amonijak i prirodne organske materije u vodi za piće
Nitrit u povećanoj koncentraciji nije dobrodošao u ljudskoj upotrebi.
„Nitrit u koncentracijama većim od propisanih (0,03 mg/l) predstavlja opasnost po zdravlje osetljive populacije (deca, trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim oboljenjima organa za varenje), te se voda u kojoj je propisana granična vrednost nitrita veća od dozvoljene ne preporučuje za piće, posebno za navedenu osetljivu populaciju,“ pojašnjava naša sagovornica.
„Arsen je dokazani karcinogen, odnosno dokazano povezan sa nastankom karcinoma pluća, kože i bubrega kod ljudi, tako da prekoračenje propisane granične vrednosti od 10 mg/l (0,010 mg/l) predstavlja opasnost po zdravlje populacije i voda u kojoj su koncentracije arsena iznad propisane granične vrednosti se ne preporučuje za upotrebu„, naglašava Sanja Bijelović.
Voda za piće u kojoj su utvrđene koncentracije arsena veće od 10 mg/l (0,010 mg/l) se ne preporučuje za upotrebu, dok se voda za piće u kojoj su utvrđene koncentracije nitrita veće od 0,03 mg/l se ne preporučuje za piće, posebno za osetljivu populaciju (deca, trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim oboljenjima organa za varenje). Ukoliko su izmenjene senzorne karakteristike vode (boja, miris, mutnoća) potrošač ima pravo da odbije da koristi vodu za piće, iako uzroci koji su doveli do navedenih izmena nisu opasni po zdravlje ljudi.
prof. dr Sanja Bijelović
Direktor Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija za „Storyteller“ naglašava da problem sa vodosnabdevanjem nije rešen skoro na celoj teritoriji Vojvodine.
„Najveći prioritet je vodosnabdevanje oblasti gde je u vodi za piće prisutan toksični arsen, zatim povišen sadržaj prirodnih organskih materija (POM) i natrijuma, a opština Bački Petrovac se ubraja u ove oblasti“, kaže naš sagovornik.
U područjima gde u podzemnoj vodi ima arsena i prirodnih organskih materija, kao što je Bački Petrovac, ali i Senta, Novi Kneževac, Temerin i Srbobran, ne postoji ni jedno postrojenje za pripremu vode za piće.
„Zbog toga je procenat neispravne vode za piće koja se distribuira stanovništvu nedopustivo visok (77‐100% za fizičko‐hemijske parametre i 8‐33% za mikrobiološke parametre u zavisnosti od upravnog okruga)“, kaže Božo Dalmacija i dodaje:
„Preko 40% stanovništva u području Bačke i Banata se snabdevaju sa vodom koja sadrži više od 10 μg/l arsena. U većini slučajva koncentracija arsena u vodi za piće se kreće od 50‐100 μg/l, ali ima i opština, kao što je i Bački Petrovac, gde se koncentracija arsena u vodi za piće u nekim crpnim stanicama, konkretno u Kulpinu kreće oko 198 μg/l. Na žalost, većina vodovoda u Vojvodini (sem subotičkog) ne poseduje tehnologije za uklanjanje arsena iz podzemnih voda, te je sadržaj arsena u vodi za piće na većem delu teritorije AP Vojvodine iznad 10 μg/l.“
Dalmacija naglašava da voda sa nekih crpnih stanica opštine Bački Petrovac već godinama nije preporučljiva za konzumaciju, dok se u celom naselju Kulpin uopšte ne preporučuje, posebno ne trudnicama i deci.
„U Kulpinu je tokom 2018. utvrđena povećana koncentracija arsena u svim kontrolisanim uzorcima, dok je povećana koncentracija nitrita utvrđena u 3% kontrolisanih uzoraka u Bačkom Petrovcu, u 27% kontrolisanih uzoraka u Kulpinu i u 50% kontrolisanih uzoraka u Magliću“, podseća Sanja Bijelović.
Kako rešiti problem vode za piće u opštini Bački Petrovac?
Za postizanje zdravstvene ispravnosti vode za piće na teritoriji opštine Bački Petrovac neophodno je preduzeti odgovarajuće tehničko-tehnološke mere prečišćavanja vode i održavanja vodovodnog sistema.
Kako kaže Dalmacija, specifičnost pojedinih oblasti Banata i Bačke, a tu svakako spada i teritorija opštine Bački Petrovac, je da su resursi vode za piće, koji su trenutno u upotrebi, kvaliteta koji zahteva mnogo složenije tehnološke postupke prerade nego što je to slučaj u većini naselja.
„Moguće rešenje za problem vode za piće u opštini Bački Petrovac, ali i u drugim opštinama, je istraživanje i stavljanje u upotrebu novih izvorišta sa kvalitetnijom vodom i primena novih tehnologija pripreme vode za piće, odnosno izgradnja mini regionalnog vodovoda (fabrike vode) u Gložanu, jer je tamo najpovoljnija situaciju u kontekstu kvaliteta vode za piće“, smatra Božo Dalmacija, objašnjavajući da bi ovakav vodovod snabdevao vodom sva četiri sela uz pomogućnost povezivanja sa Bačkom Palankom, u kojoj fabrika vode već postoji i dobro funkcioniše.
„Pre nekoliko godina je izrađen projekat rešavanja problema vodosnabdevanja u opštini Bački Petrovac, ali ne znam šta se dalje desilo sa njim“, kaže naš sagovornik.
Informisanje građana o kvalitetu vode koju konzumiraju
Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 71 jasno uređuje javnost rada lokalne samouprave, što se odnosi i na obaveštavanje javnosti o kvalitetu pijaće vode, koja spada u osnovno ljudsko pravo.
Ipak, koliko je poznato, rezultati pomenutih analiza su objavljeni samo na zvaničnoj internet stranici lokalne samouprave. Ukoliko građani nemaju informacije da li se i koliko često rade ispitivanja vode, odnosno ne znaju tačno kako da nađu informacije na sajtu, teško će sami doći do rezultata ispitivanja i preporuka o konzumaciji, ili ne-kozumaciji vode za piće na teritoriji ove opštine, jer se ne nalaze na vidljivom mestu.
„Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način. Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da građanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza daju potrebne podatke, objašnjenja i obaveštenja.“
Član 71 Zakona o lokalnoj samoupravi
Neadekvatan kvalitet vode za piće zasigurno predstavlja javni interes, jer zdravlje stanovnika direktno zavisi od konzumacije iste. Javnost u Bačkom Petrovcu, Kulpinu, Gložanu i Magliću ipak nije adekvatno obaveštena o stanju vode, iako je ovaj problem već godinama prisutan.
Redakcija „Storyteller“ je 3. oktobra 2019. lokalnoj samoupravi, kao i nadležnim komunalnim preduzećima „Progres“ iz Bačkog Petrovca, „Komunalac“ iz Maglića i „Gloakvalis“ iz Gložana uputila elektronski dopis sa pitanjima s ciljem da dobije više informacija o problemu kvaliteta vode za piće i eventualnim aktivnostima na njegovom rešavanju, ali do danas odgovore nije dobila.
Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!
Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.
Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.
Add Comment