Ništa ne garantuje borbu protiv korupcije

Iako je rok da lokalne samouprave izrade svoje lokalne antikorupcijske planove (LAP) prošao prošle godine, dobar deo opština ovaj dokument nije sačinila. Među njima je i Stara Pazova. 

„Obaveštavamo Vas da je opština Stara Pazova u procesu izrade lokalnog antikorupcijskog plana, te da smo u procesu angažovanja konsulatantske agencije iz razloga nedostatka resursa za realizaciju istog. U naskorijem periodu očekujemo izradu lokalnog antikorupcijskog plana,“ navodi načelnik Opštinske uprave Stara Pazova Zoran Uzelac u odgovoru na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je poslala redakcija Storyteller.

Ova opština nije jedinstven slučaj.

Od početka aprila 2017. godine, kada je Agencija za sprečavanje korupcije objavila Model LAP-a do 15. septembra 2022. godine kada je bio rok za završetak, 33 lokalne samouprave (od 145 koliko ih ima u Srbiji) nije usvojilo LAP, a čak 109 opština nije formiralo telo (odnosno Lokalni antikorupcijski forum – LAF) koje treba da prati sprovođenje ovog plana, navodi se u odgovoru Agencije za sprečavanje korupcije.  

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ranije je za Storyteller rekao da i ove što su tu obavezu ispunile, uglavnom su to uradile na koruptivan način.

Razlog može biti nepostojanje sankcije, objašnjava potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević. 

„U formalnom smislu ne postoje garancije za primenu LAP-ova jer ne postoje sankcije osim činjenice da je to obaveza Srbije prema Akcionom planu za Poglavlje 23. Ono što se može nazvati neophodnom pretpostavkom za pravljenje antikorupcijskih planova je politička volja lokalne samouprave ali i volja samih aktera na nivou grada da njihov grad dobije sistem za borbu protiv korupcije,“ navodi profesor Milićević. 

On dodaje da je problem što ta politička volja ne postoji što je jasno vidljivo na lokalu.

Predsednik Instituta za istraživanje korupcije „Kareja“ Pančevo Siniša Janković objašnjava ovaj fenomen time što je  uticaj onih kojima dosledna borba protiv korupcije smeta toliko jak, da se to upravo i vidi u tome što primena LAP-ova u Srbiji nije zaživela. 

„Da je za nepostupanje i neprimenu LAP-ova uvedena krivična sankcija, to bi na prvom mestu bila jasna poruka da se politička korupcija u lokalnim samoupravama neće dozvoliti. To bi bio pravi primer primene političke floskule o tzv. nultoj toleranciji na korupciju,“ navodi Janković.

On dodaje da kada bi postojala kazna, bila bi to preventivna mera prve vrste, koja bi obeshrabrila potencijalne počinitelje nedela. Ovako je efekat suprotan. Potencijalni izvršioci korupcijskih krivičnih dela su ne samo ohrabreni već i stimulisani da koriste korupcijske prilike koje im se u lokalnim samoupravama pruže. 

Janković predlaže predlog rešenja.

„Krivčnu sankciju za nepostupanje u primeni antikorupcijskih planova trebalo bi uvesti sa kaznom zatvora uslovno. Pri čemu bi vreme za koje je na uslovnoj kazni, osuđeni trebalo da iskoristi za primenu antikorupcijskih planova. Ukoliko to ne učini za vreme dok traje uslovna kazna, ona bi se automatski pretvarala u bezuslovni zatvor u dvostrukom trajanju,“ predlaže naš sagovornik. 

Ko treba da nam kaže da očistimo svoje dvorište?

Incijativa da se sastave planovi protiv korupcije na lokalnom nivou potiče od strane Evropske unije. To je jedan od zadatka koji bi Srbija trebala da obavi kako bi ušla u evropsku zajednicu. Ovaj zadatak nalazi se u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 koji se bavi uređivanjem pravosuđa i osnovnim ljudskim pravima. Siniša Janković navodi da, s obzirom da su antikorupcijski planovi predviđeni na lokalnom i pokrajinskom nivou, ali ne i na republičkom, inicijativa EU praktično i da ne postoji.

„Iako organi EU sporadično ukazuju na korupciju u Srbiji, utisak je da to čine nevoljno, više reda radi, iako sasvim sigurno imaju potpuna saznanja o raširenosti i šteti koju politička korupcija pričinjava celom društvu,“ navodi Janković. 

On dodaje i da je ranije EU pokazala da može aktivnije da reaguje na korupciju, što smo mogli videti 2012. godine, kada su organi EU bili prilično jasni i glasni tražeći da vlast ispita sporne privatizacije.

„Što je tadašnja vlast prilično nemušto pokušavala da objasni, u suštini izbegavajući da učini bilo šta konkretno“, prepričava Janković. 

Imamo li dovoljno resursa?

Podsetimo se gorenavedenog odgovora načelnika Opštinske uprave Stara Pazova Zorana Uzelaca: „U procesu angažovanja konsultantske agencije iz razloga nedostatka resursa za realizaciju istog“. 

Postavlja se pitanje, koji su to resursi potrebni? Iz Saveta za borbu protiv korupcije odgovaraju – ljudi. 

„Drugo pitanje je, kako naći i motivisati osobe koje imaju potrebnu stručnost za oblasti kojima se bave antikorupcijski planovi i kako da se one uključe u izradu tih planova i praćenje njihove realizacije. Iz iskustva znamo da na lokalu ima takvih osoba i da su mnoge od njih spremne da se angažuju u borbi protiv korupcije šta je ohrabrujuće,“ navodi Miroslav Milićević.

On dodaje da, nažalost, tek svaki peti građanin zna da gradovi u Srbiji imaju obavezu da naprave sopstvene sisteme protiv korupcije. Osim neinformisanosti, problem je i apatija koju Siniša Janković objašnjava kao odraz nemoći građana da bilo šta promene. 

„Ovo pitanje se postavlja u narodu koji nema dovoljno razvijenu svest o šteti koju korupcija pričinjava, te većina korupciju smatra ispravnom ukoliko može da im pomogne u ostvarivanje nekih ciljeva,“ objašnjava Janković. 

Gubitak nije samo materijalni

„Cilj antikorupcijskih mera je da uvedu vladavinu prava, odgovornost i ograniče samovolju moćnika i doprinesu da svi građani budu ravnopravni,“ navodi potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević.  

Siniša Janković ukazuje i na to da iako deluje da je posledica korupcije samo materijalni gubitak, ishod nelečenja je mnogo veći, a ogleda se u uspostavljanju svesti da je korupcija dobrodošla, jer se u praksi ne kažnjava. Na taj način lako se iskrivljuje svest ljudi da je u suštini korupcija dozvoljena, samo to država neće direktno da kaže, nego ostavlja na volju onima kojima na drugi način ne mogu da reše problem, da se njom posluže.

„Time društvo ostaje bez jednakih uslova i prava za sve. A svi gubimo uređeno društvo u kome haos ulazi u sve njegove pore. Dalja razmatranja štete koju korupcija čini društvu su apokaliptična,“ navodi Janković.

On dodaje da ni materijalna šteta koju korupcija društvu pričinjava nije zanemarljiva. Naprotiv, ona je direktan uzrok lošeg života, pa i smrti članova društva koji su nedovoljno jaki da samostalno egzistiraju, van socijalne zaštite države.  

 „Na primer, da je manje političke korupcije bilo bi više sredstava u budžetu, time i više za zdravstveno osiguranje. To bi omogućilo bržu i savremenu dijagnostiku i mnogo uspešnije lečenje bolesnih,“ objašnjava sagovornik Storyteller-a.